Тајновити мит о лепој Ленки | ИНТЕРМАГАЗИН

Тајновити мит о лепој Ленки

20 марта 2017

kul-tajnoviti-mit-(2)_620x0

ПРОХУЈАЛО је више од шест деценија откако је Милан Кашанин прибележио да је Ленка Дунђерски толико пресудна у животу Лазе Костића и тако важна по историју наше књижевности да би јој требало посветити целу студију.

Студија је коначно написана, и то пером Пере Зупца. Књига „Ленка Дунђерска“, најкомплетнија биографија младе жене којој је занесени и времешни песник Лазар Костић Лаза 1909. године посветио српску песму над песмама Santa Maria della Salute, у едицији Компаније „Новости“, појавиће се у понедељак у продаји.

– У моје дуго трагање за истином о Дунђерскима, уткана је само жеља да се исправи историјска неправда нанета овој часној породици војвођанских Срба и да се осветли тајновити мит о Ленки, Јелени Дунђерској, најмлађој кћерки Софије и Лазара, којој је Костић написао своју лабудову песму – открива Зубац, за „Новости“.

о На том трагалачком путу, драгоцени сарадник била вам је Теодора Дунђерски (1933-2012), којој је Ленка била баба-тетка, како то у Војводини воле да кажу…

– Госпођи Теодори сам посветио ову књигу. Неке детаље о Ленки и животу Дунђерских не бих могао ни од кога другога сазнати. Она је већ била довољно одрасла да од своје баке, супруге Гедеона Дунђерског, сазна детаље о Ленки.

* Захваљујући Теодори, читаоци ће први пут видети две Ленкине фотографије из времена када је била девојчица…

– Те слике нису видели ни Младен Лесковац, ни Кашанин, а нема их у својој архиви ни Матица српска. Деценијама су пажљиво чуване у породичном албуму госпође Теодоре Дунђерске Ђурић, унуке Гедеонове и праунуке Абуказемове. Она је дуго ћутала, а онда је, пре неколико година, одабрала професора Мирослава Штаткића и мене за саговорнике. Била је последњи изданак интелектуалне лозе Дунђерских, много је знала, говорила је неколико језика.

* У књизи расветљавате и забуну о Ленкиној години рођења…

– Господин Зоран Хаџи Лазин, велики зналац детаља из живота Лазе Костића, помагао ми је у истраживању детаља из Ленкиног живота и успео је да нађе Ленкину крштеницу. Она је рођена 1869. године на Митровдан, а на њеном посмртном листу, који је породица штампала и који је касније нађен у Костићевој заоставштини, писало је да је рођена годину касније, 1870. године. Не верујем да су намерно скривали ту једну годину, она баш ништа није мењала у Ленкиној невероватној лепоти и блиставом образовању. Најзад, Ленка је и сама у споменару Бранке Кедровић, њене пријатељице из Беча, уписала да је рођена 1869. године.

* Какав је осећај био када сте имали прилику да држите у руци једину „преживелу“ књигу из Ленкине библиотеке?

– Реч је о књизи објављеној у Прагу 1882. године, која је у Ленкиној библиотеци била обележена бројем 6. Пажљиво сам окретао те странице, читао њене забелешке, дивио се њеном рукопису.

* У књизи сте највише страница посветили периоду од четири године узајамне наклоности између Костића и Ленке, која је трајала све до њене преране смрти од тифусне грознице…

– Лаза је Ленку познавао као девојчицу, а када се у лето 1891. године, после седмогодишњег избивања на Цетињу у служби црногорског краља Николе, вратио у Чебу, угледао је већ одраслу, прелепу Ленку, од које је био старији 29 година.

* Пронашли сте и податак о њеном једином концерту…

– Одржала га је у добротворне сврхе 1888. године, после пожара у великој Кикинди.

KOMENTARI



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *



ИНТЕРМАГАЗИН НА FACEBOOK-u