Темељи модерне Русије

Темељи модерне Русије

3 маја 2017

Пише: Бојан Билбија

Руски премијер Дмитриј Медведев поднео је прошле недеље годишњи извештај доњем дому парламента, Државној думи. Његов извештај био је под двоструком лупом јавности, пре свега зато што је то први значајан политички наступ након демонстрација и нереда које је изазвала опозиција, протестујући због наводне корупције у коју је умешан премијер лично. За Медведева је било важно да у свом извештају пробуди наду у бољу будућност, али и да петогодишње резултате своје владе представи у што бољем светлу. У околностима санкција и економске кризе, то није нимало једноставан задатак, али је после четворочасовног наступа и дијалога Медведева са депутатима – остао утисак да је Русија успела да се стабилизује и изађе на пут напретка и у најтежим условима. О томе сведочи и прошлогодишњи економски раст од 0,3 одсто, који на први поглед може да делује скромно, али је велики успех у поређењу са „минус три“ из 2015. године. Што је најважније, извештај Медведева показује стратешки напредак у низу кључних области.

Премијер је поручио да је пред државом много тешкоћа, али да се не сме трошити време на популизам, спекулације и унутрашње конфликте, од којих су на добитку само они који желе да изолују и ослабе Русију. При томе, признао је да у друштву може бити несугласица, различитих политичких и идеолошких приступа решавању проблема, али да циљ свима треба да буде заједнички – развој државе и благостање људи. Медведев је истакао да је Русија, упркос свим спољним притисцима, спознала могућности да им се и супротстави и да пређе у офанзиву у одбрани својих интереса. Не само што реагује на кризне ситуације већ ствара нове тачке раста искључиво се ослањајући на сопствене снаге. „Никакви изазови нас више не плаше, него нам дају стимуланс да се развијамо. Вера у сопствене могућности већ даје резултате. Наша економија се развија, иако су нам најављивали катастрофу са разних места, укључујући и она преко океана. Прогрес виде и они које је тешко оптужити за симпатије према нашој земљи“, истакао је Медведев.

ГЛОБАЛНИ РЕЈТИНГ И УЛОГА „ТИ РЕКСА”

Да је Москва стабилизовала основне економске показатеље, види се и из тога што су две највеће рејтинг агенције, „Фич“ и „Муди“, своје прогнозе за Русију изменили са „негативне“ на „стабилну“, док је трећа, „Стандард енд пур“, чак подигла на „позитивну“. Како је оценио Медведев, Русија до краја године може да се врати у групу земаља са инвестиционим рејтингом, што би дало додатне могућности за доток финансија и решавање других проблема. На глобалној рејтинг листи Светске банке „Дуинг бизнис“, Русија се у 2016. попела на 40. место, што је напредак за чак 80 места од 2012. године. На овој листи Русија је сада најбоље пласирана од свих држава БРИКС-а.

Ове рејтинге би, свакако, требало прокоментарисати из политичког угла. Без обзира на геополитичка трвења, санкције и глобално супарништво Беле куће и Кремља, интерес Вашингтона није прекид односа са Москвом – већ слабљење Русије. Тако треба тумачити и недавну изјаву америчког шефа дипломатије Рекса Тилерсона да не види разлог за руску узвратну реакцију поводом ракетирања Сирије томахавцима – јер, како је рекао, на мети нису били руски објекти и људство. Другим речима, Вашингтон се чува од директне конфронтације са Русима, већ делује преко посредника. Или наговара Европљане да уводе санкције Русији, или удара по руским пријатељима, ако процени да од тога неће имати штете.

С друге стране, тај исти Тилерсон лобира за своју „бившу“ нафтну компанију „Ексон мобајл“ (у којој и даље поседује 2,6 милиона акција), на чијем је челу био од 2006. до 2017. године, да јој се да специјално одобрење за наставак послова са Русијом, упркос америчким санкцијама. Ова највећа нафтна компанија на свету историјски је тесно повезана са породицом Рокфелер. Не улазећи у теорије завере, може се наслутити да „Ти Рекс“, како шефа Стејт департмента зову по аналогији с диносаурусом месождером, можда у својој агенди има и шири опис послова од заступања дипломатских интереса Вашингтона. Томе треба придодати прозивке због његовог наводног сукоба интереса и чињенице да му је Владимир Путин 2013. уручио „Орден дружбе“, као и да је током 1990-их био представник „Ексона“ у Москви – што се све идеално уклопило са сличним насртајима на новог председника САД Доналда Трампа.

Зато не треба да буде ни за кога изненађење што америчке важне рејтинг агенције позитивно оцењују Русију. Ако се остваре најаве Медведева да ће се руски рејтинг до краја године још побољшати, то би само говорило у прилог теорија по којима је циљ Американаца да из игре избаце највећег конкурента – Европску унију. Рушећи своје, не само економске везе са Москвом, Европљани су доследно радили у прилог своје штете. Док су Американци, у лику челника Стејт департмента Џона Керија и Тилерсона, у последњих неколико година одржали бар 50 састанака са Сергејом Лавровим и Владимиром Путином, онда би за некога било прворазредно изненађење – вест да је шефица дипломатије ЕУ Федерика Могерини ових дана први пут од свог ступања на дужност 2014. године посетила Москву.

Ако Американци сваки час прелећу океан и свраћају до Кремља, онда је потпуно невероватно да руске комшије, Европљани, то нису учинили три године. То што су увели Русији санкције које су им већ откинуле на десетине милијарди долара и стотине хиљада радних места, а да при томе украјински проблем није ни за милиметар ближи решењу него 2014, само сведочи о њиховој некомпетентности. Док Американци и Руси размењују посете на високом нивоу, а Британци, напуштајући ЕУ, улазе у стратешко партнерство са руским нафтним гигантом „Росњефтом“, Европљани седе и гледају како им профити и место на руском тржишту клизе кроз прсте. Зато је све више оних у Европи који нису спремни да на то све пристају, о чему сведочи и улазак Марин ле Пен у други круг француских председничких избора. Заједно са Франсоа Фијоном, још једним кандидатом који веома позитивно гледа на сарадњу са Русијом, њих двоје имају подршку готово половине бирачког тела.

ПРЕМОШЋЕНЕ ПРОВАЛИЈЕ

За то време Русија наставља својим путем. За једну деценију, од 2006. до 2016, просечан животни век порастао је за шест година. Сада просечан грађанин Русије живи 72 године, што је највиши показатељ у историји. Број сирочади за четири последње године је преполовљен, на 60.000 деце. Према подацима Светске здравствене организације, Русија је прошле године ушла међу десет земаља које су највише напредовале у борби против срчаних и плућних болести, као и дијабетеса. Од 2011. преполовљена је смртност новорођенчади, а то је све плод системских улагања у велике клиничке центре, опремљене најсавременијом технологијом. Скоро милион људи је у протеклој години збринуто у овим центрима, где примају пацијенте са најтежим дијагнозама. Осим тога, Русија у чак 34 региона покреће пројекат развоја медицинске авијације, како би пацијенти из удаљених крајева могли благовремено да буду пребачени у неки велики медицински центар.

Русија је смањила инфлацију на свега 4,2 одсто годишње, што је најбољи резултат деценијама уназад. У плану је да незапосленост не премашује пет одсто, док је сада за пола процента већа. Москва је последњих година отворила чак 160 научних лабораторија светског ранга, а до краја године биће их још 40, у којима ће радити млади магистри и доктори наука укључени у пројекат „Мегагрант“, што ће им омогућити много бољи животни стандард. „Донедавно су западни фондови без снебивања вршили селекцију по руским универзитетима. Просто су долазили и одводили најспособније. Спровођен је прави лов на таленте. А у домаћу науку није било престижно ићи. Чинимо све да премостимо ову интелектуалну провалију. Укупни расходи за науку сваке године расту. Важно је и то што је у ову сферу почео да улази и приватни капитал“, поручио је Медведев.

Још два податка су веома значајна. Најпре, преокренула се ситуација са приходима од нафте и гаса у државни буџет. Ако је раније федерална каса зависила од ових прихода до две трећине, у првом кварталу ове године чак 60 одсто прилива остварено је из несировинског сектора. Ово је веома озбиљан показатељ и сведок крупних структурних промена у руској економији. И не само то: у првом кварталу 2017. укупни порески приходи увећани су за трећину, у поређењу са истим периодом прошле године. Осим тога, број малих и средњих предузећа за пола године порастао је за преко осам одсто и сада она дају већ око петине БДП-а, што је доскора било незамисливо.

Други важан индикатор је пораст производње пољопривредних возила и машина за преко 50 одсто, док је 55 процената трактора и комбајна на руским пољима сада домаће производње. До пре само неколико година инострана продукција у овом сегменту чинила је скоро 100 одсто тржишта. Домаћи пољопривредници сада годишње купују око 22.000 нових комбајна и трактора, што сведочи о великој експанзији аграрног сектора. Уз овакве показатеље, раст пољопривреде стабилно износи више од пет одсто годишње, а Русија први пут у новијој историји производи довољно хране не само за себе већ је постала и велики извозник. И још нешто: РФ сада покрива 77 одсто потреба за фармацеутским производима из домаћих извора.

За 10 одсто је порасла у прошлој години и производња војне индустрије, уз раст продуктивности рада од 13 процената. Годишњи план у овој области, први пут у историји извршен је на нивоу од 99 одсто. Извоз војне индустрије износио је 15 милијарди долара у 2016, а укупне иностране наруџбине премашиле су 50 милијарди. Дефицит државног буџета прошле године био је најнижи у последњој деценији и смањен је са 170 на 12 милијарди рубаља. Како је оценио Медведев, проблем дефицита више не постоји. Москва више неће морати да захвата из Резервног фонда који је држава пунила у периодима високих цена нафте. Западни експерти су упозоравали да ће 2017. бити година када ће Резервни фонд Русије бити до краја потрошен, али се десило супротно: не само што није истопљен већ се поново пуни и увећава.

Дума

УДАРЕНИ ТЕМЕЉИ МОДЕРНЕ РУСИЈЕ

Када се сагледа целина резултата које износи руски премијер, намеће се закључак да стратешки планови Москве, постављени пре више од деценије, почињу да дају плодове. Значајни резултати у здравству и фармацеутској индустрији, пораст животног века и наталитета, нова стратегија за развој науке и пољопривреде, обнова и модернизација одбрамбене индустрије – све су то сфере у којима су деценијама владали најгори јавашлук и запуштеност, а резања буџета ударала су најпре по овим гранама. Иако је све то још увек далеко од коначних резултата, види се да озбиљна финансијска уливања и непрекидна будност државе над трошењем средстава и извршењем зацртаних планова, на дуги рок дају озбиљне ефекте.

То су, заправо, ударени темељи нове, модерне Русије, са којом ће свет имати посла у будућности. Кремљ систематски обнавља део по део разорене економске и социјалне инфраструктуре, стварајући предуслове за раст на здравим основама у наредној деценији. Ови тешки послови су морали кад-тад да буду урађени, иако њихови плодови нису увек и на први поглед видљиви, поготово не из краткорочне перспективе. У Америци су ове процесе добро разумели и зато су учинили све да макар успоре развојни тренд Русије, свесни да ће касније то бити много теже учинити. У томе и јесте суштина геополитичких трвења две суперсиле последњих година. Вашингтону је било важно да пресече све руско-европске везе и пасивизира по њих веома опасну комбинацију, односно економску и политичку спрегу континенталних играча који се идеално допуњују. Тешко је, ипак, поверовати да – уколико не дође до неких веома крупних потреса – „гвоздена завеса“ између Русије и Европе може да буде на дуги рок одржива.

(Печат)

KOMENTARI



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *



ИНТЕРМАГАЗИН НА FACEBOOK-u