ТЕЖАК ШАМАР МИЛОГОРЦИМА: Русија кроз два дана помогла Србији против епидемије, а НАТО о молби Црне Горе одлучивао 30 дана

ТЕЖАК ШАМАР МИЛОГОРЦИМА: Русија кроз два дана помогла Србији против епидемије, а НАТО о молби Црне Горе одлучивао 30 дана

16 јуна 2020

ЦРНА Гора је у марту тражила помоћ од НАТО у борби против пандемије. На светски дан шале – 1. априла – Јенс Столтенберг је рекао да је неколико чланица тражило то исто и да ће захтеви бити искоординисани кроз НАТО Центар за одговор на кризе.

Столтенберг је тада рекао да су чињенице најбоља одбрана од оптужби да НАТО није поуздан партнер својим чланицама.



Ево те „одбране“:

НАТО је доносио одлуку месец дана. Одлука је била да Црној Гори превезе помоћ коју јој неко други да.

На другој страни, председник Србије је од председника Русије званично тражио помоћ 2. априла. Москва је донела одлуку и испоручила помоћ за 24 сата.

У Србију је 3. априла стигло 11 авиона, 87 лекара и бројна техника.

У Републику Српску, која је прва од свих балканских земаља тражила помоћ Русије, стигла су 3 авиона, људство и техника.

Кинески авиони, помоћ и стручњаци су већ другу недељу били у Србији, а део је солидарно послат Републици Српској.

Србија је понудила да помогне Црној Гори, али је НАТО обвезник – Мило Ђукановић – одбио.

Додик је предложио да део руске помоћи оде у Федерацију, али је НАТО обвезник – Сарајево – то спречио.

Амбасадор Руске Федерације у БиХ Петар Иванцов је оценио да на жалост, политика ради на штету грађана.

Потом су балкански пост-ковид догађаји потврдили ту слику: у Црној Гори је настављена антисрпска кампања – од људских права до економије. Српским туристима забрањен је улазак иако су они једина нада за туризам и буџет Црне Горе.

Медицинска помоћ Русије Републици Српској

НАТО је продемонстрирао своју беспомоћност не понудивши никакву стратегију колективног деловања на плану заштите земаља чланица, док су Република Српска и Србија, које су оријентисане на мултилатералну помоћ (укључујући Кину и Русију), успеле да ефикасно изађу на крај са епидемијом.

За разлику од њих, у Црној Гори је, по налозима САД и НАТО, Ђукановић чак дао наредбу да се дискредитује хуманитарна суштина помоћи са стране Пекинга и Москве.

И у ситуацији са борбом против Ковида-19 се показало да слепо праћење и покоравање политици Америке и НАТО наноси штету интересима Западног Балкана.

Оне земље и територије Западног Балкана које су оријентисане на политику војне неутралности много ефикасније излазе из епидемиолошке кризе – како на плану указивања медицинске помоћи становништву тако и на плану изласка из економске кризе.

Реално гледано, ефикасност помоћи Русије и Кине признају чак и отворени русофоби попут балканских муслиманских националиста као што је Шефик Џаферовић и Хрвати који су незванично сондирали могућност добијања помоћи из Русије.

Драган Човић је лично тражио да руске екипе оду у Мостар. Као што је и тадашњи косовски премијер Аљбин Курти прихватио помоћ Србије.

Треба ли мантру „цео регион у НАТО“ заменити девизом „сарадња са свима нема алтернативу“?

Да ли, уместо НАТО-у, Балкан треба да припадне ресуверенизованим балканским народима, као што и Европа треба да припадне ресуверенизованим европским народима? Који су услови за то?

На ова питања одговарају Милош КОВИЋ, историчар, професор Филозофског факултета у Београду и члан председништва Покрета за одбрану КиМ, Слободан СТАНИЋ, српски политичар у БиХ, функционер СДС и некадашњи министар здравља и социјалне заштите Републике Српске, Џевад ГАЛИЈАШЕВИЋ, експерт УН за борбу против тероризма Душан ЈАЊИЋ, председник Форума за етничке односе и аутор књиге „Њу дил Србија““ и др Војислав ШЕШЕЉ, председник Српске радикалне странке.

Ковић: Епидемија показала да само суверена држава може да помогне својим грађанима

* Русија треба да помогне ресуверенизацији народа кроз обнову демократије и дијалошке културе, насупрот култури Запада и НАТО који држе монолог. Русија и Кина треба да омогуће економски развој који је ослонац суверености и да уклоне полугу притиска и економских уцена једног центра

КОРОНА је необично јасно показала шта се око нас догађа. Показала је да само суверена држава може да помогне својим грађанима, јер су заказале све мултинационалне институције УН, СЗО, НАТО и ЕУ. Корона је и убрзала историју – НАТО је појачао акције на Балкану. Свргао је Куртија и на његово место поставио оне који ће слушати налоге Вашингтона, а такозвана суверена антисрпска Црна Гора се у тоталитарном деловању окренула против својих грађана.

Елите НАТО земаља које нас окружују су још задовољне тобожњим кишобраном Алијансе, али је пут пред балканским народима – пут ресуверенизације. То је једини пут.

* Шта данас значи `Балкан балканским народима`? Да ли је то као Европа европским народима?

Да. То значи да балкански народи треба да схвате да се не могу бескрајно сукобљавати око својих империјалних програма и граница у интересу великих сила. Ту идеју су промовисали Михајло Обреновић, Илија Гарашанин, Никола Пашић и то је идеја која је отерала Османско царство са Балкана. А сада може отерати НАТО.

Балкански савез 1912. је био ослоњен на Русију. У овом тренутку је Русија једина сила која би могла да стане иза таквог пројекта.

* Чиме Русија може да стане иза таквог пројекта?

Русија треба да помогне ресуверенизацији народа кроз обнову демократије и дијалошке културе, насупрот култури Запада и НАТО који држе монолог. Русија и Кина треба да омогуће економски развој који је ослонац суверености и да уклоне полугу притиска и економских уцена једног центра.

Историјски гледано, Србија са Русијом није имала велике везе, него са Аустроугарском са којом је морала да уђе у Царински рат и да добије тај рат да би повратила економску независност. Интереси Русије су овде стратешки, духовни, али су и економски – она је избила на друго место као наш економски партнер. Да закључим: треба нам ближа сарадња балканских народа ослоњена на Русију. Резултат би била суверена држава народа. НАТО на Балкану нема шта да тражи. Иако је он на Балкану доминантан, он се није потврдио као она сила која може да успостави благостање и безбедност балканских народа.



Станић: Мали смо и не треба никога да искључимо, али би неки да искључе нас

* ЕУ је несретно и неспретно реаговала поводом Ковида-19 јер је забранила извоз медицинске опреме и средстава, не мислећи какве ће то последице овде да изазове. С друге стране, руска помоћ је наишла на ускраћивање и постављање питања како су ушли, прошли, дошли, а у једном делу БиХ им није ни дозвољено да помогну

У центру сваке политике треба да је човек, а човек без здравља је ништа. Дефиниција здравља је да је то одсуство болести, уз физичко, психичко и материјално благостање.

Ми се налазимо на геостратешки и геополитички специфичном простору и треба да користимо сваку могућност која нам се пружа, али тако да не угрозимо своју сувереност.

* У октобру 2018. у Србији су са НАТО пактом одржане вежбе управљања последицама ванредних ситуација. Столтенберг је рекао да је то највећа цивилна вежба у историји НАТО, од огромног значаја за цео регион. Годину и по касније, Црна Гора је тражила помоћ од НАТО у ванредној ситуацији. И Србији и Црној Гори су помогли други. Које су поуке?

Сви народи овде треба да сачувају своју самобитност, а да интеграције прихватамо до оног нивоа који је користан за наше народе. ЕУ је несретно и неспретно реаговала поводом Ковида-19 јер је забранила извоз медицинске опреме и средстава, не мислећи какве ће то последице овде да изазове. С друге стране, руска помоћ је наишла на ускраћивање и постављање питања како су ушли, прошли, дошли, а у једном делу БиХ им није ни дозвољено да помогну.

Ми смо мали и слаби и баш зато не можемо себи да дозволимо да било кога искључимо. При томе, неки су политички одлучили да искључе нас.

Не прихватајући пружену руку, ми обесхрабрујемо оне који су били спремни да нам помогну и тако производимо дугорочну штету.

* Шта регион, односно његови народи треба да раде убудуће да би спречили зависност од произвољних и неочекиваних одлука центра у Бриселу?

Научили смо да не може један да добије битку, а да је други изгубе. Или смо сви добитници или губитници. Онај ко у једном тренутку нема проблем треба да помогне ономе ко има проблем. Зато ми је несхватљив однос Црне Горе и Србије, и што Црна Гора није помогла Србији када је она била у тежој ситуацији. Несхватљиво ми је и да је Црна Гора одбила помоћ Србије. У БиХ смо исто сви на губитку, јер су из Федерације одбили помоћ.

* Како обезбедити да Сарајево и Подгорица прихвате руке које се пружају са различитих страна?

Треба да радимо кад нема ванредних догађаја и да наставимо контакте без обзира на претходно понашање. У Републици Српској се поново појављује Ковид-19, а појављује се и у Федерацији. Ако не може доћи до сарадње, то ће бити на жалост свију.

Ако већ нема заједничких вежби, треба сами да уиграмо цивилну заштиту, ватрогасне службе, полицију и све друге службе, па и хигијенско-епидемиолошке здравствене установе и све друге у циљу да у критичном моменту будемо спремни.

Морамо се спремати и за редовне и ванредне околности.

Галијашевић: Рат против Бога су губили и већи од Ђукановића

* Запад нам је кроз однос према диктатури Мила Ђукановића показао да је – по питању људских права и демократије – стаљинизам песма у односу на ово. Ђукановић је болесник атеистичке диктатуре, који прогони и Србе и Бога

Пандемија је показала највећи проблем региона – колонијалну свест неких народа и државица које морају да имају газду и да га питају како да се лече и штите, а тако су мале да су неспособне да виде да их газда не види.

* Колико је чланство у НАТО сузило суверенитет муслимана, Хрвата или Црногораца и њихове могућности?

Рефлектори НАТО нису упаљени над главама Црне Горе и Хрватске и бошњачког дела БиХ, јер земље НАТО имају веће проблеме које не могу да реше. Препустити своју судбину у руке НАТО или друге велике интеграције а заборавити на своју државу и не дозволити јој због НАТО да сарађује са другим земљама – то значи да жртвујете свој народ. То значи да сте чекали да Француска или Немачка реше ваш проблем, а НАТО није видео ни Шпанију и Италију, а камо ли Црну Гору.

Србија и Република Српска су следиле најбоље оне земље које су се држале најбољих принципа помоћи властитом народу – у Русији, Кини, Мађарској. Оне су водиле рачуна о себи и обраћале се за помоћ онима који могу да им помогну, без обзира у ком су савезу.

То је потврда државотворне свести, а она је важнија од једне пролазне пандемије.

* Има ли изгледа за ресуверенизацију, за снаге које би окренуле своје државе од НАТО?

Државотворна свест значи да сте свесни одговорности за своје грађане. Црна Гора и Хрватска су залутале. Хрватска наставља регионалне сукобе са Србијом, БиХ и са Мађарском у оквиру које је постојала 1000 година. Појавила се карта, наравно – јер је Хрватска била део Угарске. Логично је да постоји карта те непобитне чињенице.

Црна Гора је друштво једног лица и једне породице која се на развалинама комунизма попела на власт и не пушта је.

Црна Гора опстаје на два стуба и сад сама себи „пуца у ногу“. Она живи од туризма где су Срби и Бошњаци једини туристи, а сада се овим мерама одриче најважнијег прихода. Други стуб се руши јер су организоване структуре Интерпола и Еуропола ушле у траг трговини дрогом иза које стоје НБА и одрећени кланови са којима она има контакт.

Видимо да Црна Гора губи и тај приход који је служио за богаћење политичких елита склоних криминалу. Црна Гора је пред банкротством.

Настаје и унутрашњи банкрот – тако што руше храмове где се помиње Божије име. Свугде на планети се обнављају храмови, али у Црној Гори предуго траје атеистичко лудило елите. Они су неверници, а хоће да воде народ да се обраћа Богу. То изазива веће последице од пандемије у којој је то неорганизовано друштво показало да не зна бити држава.

Србија и РС су на добром путу који подразумева одговорност према народу и немање амбиција према туђој територији – али уз обавезу да води рачуна о своме народу и његовим потребама ма где се налазио. Србија не може гледати да 150 000 људи изгоне из ЦГ као из Хрватске. Србија мора послати речи разумевања и помоћ. Србија је поуздан сусед и мора бити поуздан домаћин према своме народу ма где он био.

* Може ли Ђукановић или Милановић да постане нови Ердоган или Орбан?

Држава није микрофон преко кога Милановић шаље ружну поруку Мађарској. Државност се показује бригом о грађанима, укључујући прогнане! Хрватска нема биолошки потенцијал да буде држава, па ни Милановић да буде лидер.

Хрвати хоће да буду усташе, а да истовремено буду део антифастичког света. Морају престати са заљубљеношћу у Немачку и да не покушавају да покушајима да скину кривицу са себе скину и кривицу са Немачке и Аустрије. Милановић не може да изгради лидерство ни на покушају да кроз Туђманов лик помири усташтво и партизанство (антифашизам). Таква Хрватска је потпуни геополитички промашај. То није земља.

Са ХДЗ као водећом странком и неоусташким менталитетом који је постао јавно место – Хрватска нема светлу будућност. Такви политички концепти су у историји донели жртве, велике. Не можете балансирајући између две крајности бити лидер од било ког регионалног значаја!

А Мило види државу као своју компанију у којој је сва имовина која се затекла са људима, власништво тог предузећа. Ни Србе, па ни оне који се изјашњавају Црногорци не може да увери да буду лојални радници тог предузећа. Запад нам је кроз однос према диктатури Ђукановића показао да је – по питању људских права и демократије – стаљинизам песма у односу на ово. Ђукановић је болесник атеистичке диктатуре, који прогони и Србе и Бога.

Будућност је таква да Интерпол и америчка ДЕА све више стежу његове кланове и Ђукановић губи послове. Иако њима одговара да Црна Гора не буде база Русији, они од Црне Горе ништа више не очекују. НАТО само тражи да нису са Русијом, али европска јавност све више тражи да се Ђукановић склони као срамота светске и регионалне политике. Зато ни један политичар неће да га прими. Рат против Бога су губили већи људи од њега. Само је питање цене – да ли ће отићи мирно или у крви народа кога он сам завађа.

Јањић: Србија змај од папира јер нам је економија под великим јавним дугом

* Макрон је управо рекао да ЕУ усваја своју геополитику у којој повлачи своју привреду са других континената у Европу. Понудиће фабрике и инвестиције и ући у директну трку са Кином која може да траје 100 година. Регион ће оберучке прихватити те понуде, јер шта друго може једна Македонија, Албанија или Црна Гора? То је, међутим, привремено. Само је један одговор: мораш направити сопствени државни план развоја

Немачка привреда је највећа и она је имала највећи пад извоза. То је неолиберална економија.

Русија и Кина су могле да притекну у помоћ онолико колико може да одлучује политика. А може много. Путин може много. Поготово што ми са Русијом имамо сарадњу где је она јача – а то је енергетика без које се не може, а продајемо и нешто хране и осталог.

* Шта је потребно за ресуверенизацију региона од НАТО?

Наш спољнотрговински промет је дефицитаран, а то умањују руске компаније које су овде и које су врло моћне. Рецимо, Сбербанка је веома моћна и постала је једна од моћних банака Европе, где је итекако партиципирао пад Агрокора и преузимање његове имовине. Значи, Русија је играч. Али, сад се спрема европски одговор, Макрон је управо рекао које су мере – ЕУ усваја своју геополитику у којој повлачи своју привреду са других континената у Европу.

Понудиће фабрике и инвестиције и ту ући у директну трку са Кином која може да траје 100 година. Регион ће оберучке прихватити те понуде, јер шта друго може једна Македонија, Албанија или Црна Гора? То је, међутим, привремено.

А питање шта може да се ради има један одговор: мораш направити сопствени државни план развоја. Ако учиш од Русије – научи како је Путин успоставио механизам контроле енергетског сектора и коришћење тог сектора за потребе развоја Русије. У доба Јељцина, тај сектор је развијао Холандију и Енглеску. Или, научи од Кине – оно што зове Један појас један пут. Или научи од Европљана.

Тврдим да у следећих 15 -20 година морамо да сарађујемо са свима који са нама желе да сарађују.

Морамо ићи на оно што Руси зову мултивекторска политика.

Морамо имати јасну стртегију развоја која се уклапа у оне секторе који требају другима. А ти други су: реконструисана ЕУ, земље региона, Русија, Кина којој треба територија за Појас.

Нама треба мултивекторска економска развојна политика у којој треба да се схвати само то да је ово доба депопулације, све се мање радне снаге рађа и ако то не савладаш – једног дана ћеш изгубити државу.

* Где ће бити место региона и Србије у оквиру европског „њу дила“ о коме је данас говоро Макрон?

Један ниво проблема је болест неолиберализма, који је резултирао распадом глобалних система укључујући УН и НАТО – видимо да је Немачка успела да избаци Американце из Немачке.

Неолиберално порицање јавног сектора довело је до пуцања јавног сектора. Здравство у које се не инвестира, пукло је и у Босни и Србији, у Британији и Америци.

Кина има резерве и нема тај проблем, она не тргује свиме што поседује. Русија болује од болести неолибералне економије делимично. Сад се земље сналазе, а то значи да утврђују сопствене механизме економије.

Чули смо Макрона да ће се радити на ЕУ која ће бити мање зависна од Кине и САД. Дакле, Европа прави Њу грин дил.

Други ниво су односи Кине и Русије са НАТО где је НАТО претња Русији, али не и Кини, а трећи ниво је наш регион у коме је Србија змај од папира јер је, у реалности, економија у тешкој кризи због великог јавног дуга.

То је болест целог региона. Цео Западни Балкан ће после короне бити спакован на периферију, а то ће бити тешка периферија Европе. Треба и нама њу дил. Треба имати у виду да 1999. НАТО није могао да води рат против Србије из Србије, а да данас из Бондстила може да покрије целу Србију. Поред свих Мигова и Панцира којифункционишу преко сателита који се уговарају са Кинезима. Зар мислимо да ће Кина имати идентичне интересе као Русија кад је у питању НАТО?

Шешељ: НАТО не доноси ништа – само страх, несрећу и разарања

* Земље које су под НАТО теже су поднеле ковид-кризу и економски опоравак од оних које су се определиле за неутралност. Колико је јасно да НАТО не значи аутоматску гаранцију просперитета? Колико је у том погледу значајан и користан мултилатерализам?

Ја сам против неутралности и за војни савез са Русијом.

А поводом НАТО и економског просперитета – НАТО не доноси ништа, само страх, несрећу и разарања.

Мултилатерализам?

Природно је да свако друштво и свака држава тражи што више контаката и да имају пред собом искуства других. То је ваљда најважније – да учимо из искуства других, јер је најгоре учити на свом искуству. Боље је не понављати грешке других. Зато је мултилатерализам драгоцен.

Сусрет са другим културама, политикама и системима унутар једне цивилизације, а свет је једна цивилизација одавно.

KOMENTARI



Један коментар

  1. milos says:

    Nisu mogli da ih nadju na mapi

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *



ИНТЕРМАГАЗИН НА FACEBOOK-u