Толета Караџића за министра!

Толета Караџића за министра!

20 октобра 2015

dusan-prorokovic 67zh5Пише: Душан Пророковић

Једном колеги, директору државног института, предложио сам да кандидује Томислава Караџића за министра. Формално, има основа. И фудбалом се баве неке научне дисциплине. Али о другој ствари је овде реч.

Док декани, академици и руководиоци научних установа сваке недеље обијају прагове министарстава (безуспешно), молећи за средства којима ће се обезбедити плате, штампање научних часописа, организација научних скупова или путовање истраживача на важне семинаре у иностранство, док се најављују отпуштања учитеља, наставника и факултетских предавача, јер је буџет празан, Толе Караџић је искористио једну, у резултатском и фудбалском смислу неважну победу против Албаније, да затражи од председника Владе новац за изградњу новог стадиона.

Проценио је да би то коштало око 250 милиона. Евра. И премијер је пристао! Истина, како су известиле „Вечерње новости“, у међувремену је „број“ спао на 150 милиона, али уопште не треба сумњати да ће он расти, као у случају свих пројеката.

Толе је успео што нико живи у Србији није за последњих годину дана. И то у недељи када је министар Душан Вујовић потписао са регионалним директором Светске банке уговор о новом кредиту за „унапређење конкурентности и запошљавања у износу од 89,5 милиона евра“. За „конкурентност“ и „запошљвања“ нема, али за стадион има. За преговарачке способности, маркетиншко умеће и општи утисак председника ФСС капа доле. И још треба додати: засад неких већих реакција у јавности на ово није било. Испаде да се већина слаже.

Као велики љубитељ фудбала, свакако ћу подржати предлог да нам треба макар један пристојан стадион у Београду. Места на којима се данас играју утакмице су били стадиони пре двадесет година. Данас су то руине. Није спорно ни да држава помогне на неки начин. И то је у реду. Међутим, као порески обвезник се не слажем да се то плаћа из нашег џепа. Поготово то не може бити најављених 150 милиона евра (и више од тога, у сваком случају). У времену када нема новца за школе и болнице, када су нам авиони ратног ваздухопловства више по хангарима него што лете, када поједини путеви по унутрашњости изгледају као у доба дахија, када се смањују пензије и уводе порези солидарности, давати толики новац из буџета за фудбалски стадион је чиста лудост (није прејака реч!).

Још је неколико проблема везаних за ову иницијативу. Прво, овде се не ради о „малим спортовима“, попут атлетике, гимнастике или стрељаштва, већ о фудбалу, који је у развијеним земљама постао „нова привредна грана“. Ту се „врте“ милијарде евра на годишњем нивоу. На ову тему су, између осталих, доста писали Милан Томић и Зоран Аврамовић.

Профита, и то поприличног, има и у Србији. Питање је само како се он расподељује? Зашто би онда то грађани плаћали? Нека се фудбалски радници у земљи организују и нека поставе систем који ће доносити профит. Од профита могу правити стадион и за пола милијарде евра. То је онда искључиво њихова ствар.

Друго, ни многе фудбалске велесиле немају свој „национални стадион“. Немају га Немачка, Италија, Шпанија… Скупо је градити објекат који ће служити сврси свега неколико пута годишње, чак и за богатије од нас. И треће, ваља се подсетити да Лацио и Рома деле стадион у Риму, Милан и Интер у Милану, као и Сампдорија и Ђенова. Зашто исто не би радили и Партизан и Црвена звезда? Нека се реше имовинско-правни односи са постојећим стадионима, исти продају, па ће бити довољно за изградњу новог који ће делити, и где ће играти репрезентација.

У сјајној књизи „Балкан“, Миша Глени описује како су грандиозни објекти на нашем полуострву грађени да би се достигнућа држава и народа учинила већим него што јесу. Највећи је споменик румунском социјализму, Чаушескуова „Кућа народа“ у Букурешту, са 340.000 квадратних метара (друга по површини зграда на свету). Румуни, иначе, кубуре са новцем за њено одржавање иако је то данас „Палата парламента“. Једногласни су да им треба нешто јефтиније, једноставније и функционалније. Можда би из тога могли нешто и да научимо.

(Вечерње новости)

KOMENTARI



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *



ИНТЕРМАГАЗИН НА FACEBOOK-u