ТРАМП И ПУТИН: А шта ћемо са 13.300 бојевих глава?

ТРАМП И ПУТИН: А шта ћемо са 13.300 бојевих глава?

13 јула 2018

Поред многих тема за разговор, Трамп и Путин ће на „менију“ састанка имати и једну којом су били преокупирани њихови претходници – како избећи нуклеарни рат.



Амери и Руси заједно – 13.300 бојевих глава

Стручњаци упозоравају да је изостанак дијалога и поверења у протекле четири године, гурнуо две нуклеарне суперсиле у ризик да се, у случају неке кризе, не може спречити ескалација, док нова генерација оружја и могућности сајбер-ратова могу да постојеће споразуме о контроли наоружања оставе „у ритама“, пише „Фајненшел тајмс“.

Некада су постојала правила и споразуми, као и уверење да су нам они потребни, оценила је Олга Оликер, директор програма за Русију и Евроазију, при Центру за стратешке и међународне стуције, у Вашингтону. „А постоји много неповерења и уверености да друга страна активно настоји да дестабилизије ситуацију“, додала је она.

Обе стране оптужују једна другу за кршење Споразума о уништењу ракета средњег и малог домета (ИНФ), потписан 1987. измедју САД и тадашњег Совјетског Савеза, (којим се забрањују ракете домета измедју 500 и 5.500 километара).

САД и Русија тек треба да започну разговоре о томе шта ће урадити када 2021. буде истекао Нови споразум о смањењу стратешког наоружања (Нови СТАРТ), потписан 2010, по којем су две земље свој нуклеарни арсенал редуковале на 1.550 активних бојевих глава.

Налажење решења за то је од кључног значаја. САД и Русија заједно поседују 13.300 бојевих глава, што је 92 одсто укупног светског атомског арсенала. „Веома узнемирава начин на који Руси и Американци потпуно различито говоре о питањима одбране и неширења нуклеарног наоружања“, изјавио је један западни дипломата у Москви.

„Фајненшел тајмс“ подсећа да се већ раније било у сличној ситуацији. Контрола наоружања била је један од кључних аспеката политике „ресетовања“ односа са Русијом, коју је спроводио Барак Обама. Он је, уз снажан лични однос са тадашњим председником Дмитријем Медведевом договорио Нови СТАРТ.

Време те блискости је, међутим одавно прошло. Руске војне акције у Грузији и Украјини, као и наводно мешање у америчке изборе драстично је смањило потенцијал за билатералну сарадњу. У Москви су се ствари, такође, драстично промениле од како је Путин поново постао председник 2012.

Путин је скоро половину говора о стању нације посветио разметању новим оружјем које може да носи бојеве главе и које, како тврди, може да пробије амерички систем одбране, додаје „Фајненшел тајмс“.

KOMENTARI



Један коментар

  1. Zaharije qSerak says:

    Ja se iskreno nadam poslije današnjeg izvještaja gos.Mullera da Vi gospodo nećete biti ti koji će razmišljati u tom pravcu.Gospodinu koji se brinuo za moj dolazak u BG Avgusta 13 vijest da je moj put za Rusiju definitivno otkazan.Dobre vijesti za mene,a nadam se i za njega.Dolazim sa Bosanskim pasosem i biću u BG do Avgusta 18.Eto mu šanse da ,naravno,ako ima dokaze da me uhapsi.To je

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *



ИНТЕРМАГАЗИН НА FACEBOOK-u