ТРАМП ЗАРАТИО СА „БОГОВИМА РАТА“: „Они много воле рат“

ТРАМП ЗАРАТИО СА „БОГОВИМА РАТА“: „Они много воле рат“

28 октобра 2019

Прошло је безмало 60 година од када је, напуштајући функцију председника САД, прослављени генерал Двајт Ајзенхауер упозорио на опасност коју је по америчку демократију и мир у свету представљала нарастајућа моћ војно-индустријског комплекса. Доналд Трамп, актуелни председник Америке, сада се налази на ивици отвореног сукоба с овом немани.

„Спој горостасног војног естаблишмента и војне индустрије огромних размера може да има смртно озбиљне последице. Морамо да се заштитимо од недопуштеног утицаја војно-индустријског комплекса. Потенцијал за катастрофални раст његове отуђене моћи постоји, и опстаће. Никада не смемо да дозволимо да он угрози наше слободе и демократске процесе“, рекао је Ајзенхауер у свом необичном опроштајном говору у јануару 1961. године — необичном због свог мрачног тона.



Оно што је Ајзенхауер назвао војно-индустријским комплексом данас је још много веће, указао је „Вашингтон пост“ у једној анализи ове године.

„Ајзенхауеров комплекс постао је још комплекснији, и потенцијално утицајан“, зато што „прекомерно утиче на одлуке које политичари доносе о величини и природи војних издатака, укључујући и одлуке о рату и миру“, наводи се у тексту.

С тим у вези, приметиће лондонски „Гардијан“ ових дана, „два последња америчка председника Барак Обама и Трамп преузели су дужност чврсто се залажући за повлачење из региона Блиског истока. Али амерички војно-индустријски комплекс показао се исувише моћним у односу на њих“.

Обама се, као што је познато, заиста показао недораслим сопственим обећањима, али Трамп као да покушава да испуни своја.

„Изабран сам због залагања да нашу војску вратим кући. То није баш популарно у вашингтонском естаблишменту, зато што се, знате, компанији ’Локид Мартин‘ то не допада. Ни осталим великим војним компанијама се то не допада“, рекао је Трамп ове среде, после одлуке о повлачењу америчке војске из Сирије.

А пре неколико месеци, док се борио да донесе ову одлуку, био је и још експлицитнији:

„Немојте да се заваравате, заиста постоји војно-индустријски комплекс. Они воле рат. Када сам рекао да желим да повучем наше војнике, они су полудели. Имате људе у Вашингтону који никад не желе да се повуку… Да се они питају, послали бисмо (у Сирију) још хиљаде војника. Једног дана ће се то показати, постоји група коју називају војно-индустријским комплексом. Они никад не желе да се повуку, они увек желе рат“.

Ајзенхауерово упозорење

Колика је стварна моћ и колики је утицај америчког војно-индустријског комплекса на спољну политику Вашингтона? Може ли Трамп да му се супротстави, а да то преживи, и да ли је овај рат у тамошњим коридорима моћи једна од најважнијих битака у текућем процесу преобликовања досадашњег глобалног поретка?

Ово су питања о којима су у „Новом Спутњик поретку“ говорили генерал у пензији професор доктор Митар Ковач, директор Евроазијског безбедносног форума, и историчар Саша Адамовић.

„Моћ војно-индустријског комплекса у САД нараста још од Другог светског рата, уочи чијег почетка је Америка производила свега око 4 одсто светског наоружања, да би до краја рата, уз Совјетски Савез, избила на прво место, са учешћем од око 40 одсто у укупној светској производњи. И тиме је постао озбиљан чинилац и у унутрашњим и у међународним односима“, указује Митар Ковач.

„Ајзенхауеровим упозорењима време је заиста дало за право“, сматра Саша Адамовић, саглашавајући се са оценом Мајка Лофгрена, дугогодишњег функционера у одборима за оружане снаге и за буџет америчког Конгреса, да војно-индустријски комплекс заправо представља „приватни огранак ’дубоке државе‘“:

„Војно-индустријски комплекс је временом метастазирао у ’дубоку државу‘, која тежи глобалној доминацији Америке. Тај термин је прецизнији зато што је свеобухватнији, подразумевајући уз индустрију и медије, мрежу невладиних организација, државне структуре… Управо они сада пружају отпор политици коју Трамп покушава да спроведе“.



Није Ајзенхауер био једини прослављени амерички генерал који је упозоравао на претњу од нарастајућег утицаја војно-индустријског комплекса у САД. Учинио је то, још 1957. године, и Даглас Мекартур:

„Увек постоји неко страшно зло код куће или нека монструозна страна сила која ће да нас прогута, ако слепо не подржимо захтеве за огромним сумама новца за војску. А ипак, у ретроспективи, ове катастрофе никада се нису догодиле и никада заиста нису постојале“.

Мултиполарни свет је реалност

То је порука из прошлости која је сасвим примерена и данашњем времену, јер, напомиње генерал Ковач, „ствара се претња којом се правда трошење великих средстава, као што се то данас чини ширењем страха од наводне руске опасности по Европу и интересе НАТО-а. У том контексту треба посматрати и америчко повлачење из Споразума о ракетама кратког и средњег домета, које овом комплексу отвара могућност да даље шири своју мрежу користећи војску САД… Има теоретичара који тврде да је и сам НАТО основан због потреба војно-индустријског комплекса. Једноставно, када су осетили новац и друштвену моћ коју им је он донео, тешко је било вратити духа у боцу“.

Трампов јавни сукоб са војно-индустријским комплексом — ниједан од америчких председника у међувремену се, још од Двајта Ајзенхауера, није одважио на тако нешто — Саша Адамовић објашњава променом у унутрашњим односима у самим Сједињеним Државама:

„У САД расте утицај оних изолационистичких снага које су у протеклих 100 година потискиване у други план. Тај део њихове елите сада је уз Трампа, јер сматра да је досадашња интервенционистичка политика изазвала озбиљне последице унутар саме Америке“.

Истовремено, додаје Адамовић, „Трамп лобира по свету за куповину америчког оружја и повећава војни буџет — 716 милијарди ове године, 750 следеће — чиме покушава да умири војно-индустријски комплекс и његов отпор променама америчке спољне политике“.

Огромна улагања у војну моћ, која су америчком војно-индустријском комплексу обезбедила велике профите, међутим, указује генерал Ковач на својеврсни парадокс, самој Америци нису очувала статус једине светске силе:

„Након уздизања Кине и Русије, као и неких регионалних сила, Америка је доведена у ситуацију да мора да преиспита укупне међународне односе и да пронађе своје место у том измењеном окружењу. Мултиполарни свет је већ реалност. Зато Трамп и не види рат као средство за остваривање спољнополитичких циљева и данас се налазимо на стратешкој разделници. Када Трамп говори о борби против глобализације, он говори и против интереса војно-индустријског комплекса, јер су они у много чему повезани… Уколико даљи друштвени процеси унутар Америке не буду ишли у корист глобализације, сигурно је да ће наредни корак морати да буде и ограничавање моћи војно-индустријског комплекса“.

Закључује Саша Адамовић: „Верујем да је Трамп у доброј позицији и да може да однесе победу над војно-индустријским комплексом, односно ’дубоком државом‘. Ако освоји други мандат, а има велике изгледе да то учини, моћи ће без икаквих стега да реализује своје програмске иницијативе и тада ћемо на укупне односе у свету моћи да гледамо са много више оптимизма“.

(Спутњик / Никола Врзић

KOMENTARI



2 коментара

  1. Zoran says:

    Ovo mu je poslednji mandat, pobedjuje Bajden.

  2. milorad2 says:

    ako ne zauzda tu neman crno nam se piše ali mislim da je kasno za to i ostaje još samo opcija razbijanja američke federacije ako ne želimo nuklearni rat. Mislim da bajden nema šanse da postane predsednik sem ako ne našteluju izbore,što je takodje vrlo moguće da se desi.Pare koje se trpaju u njegovu kampanju su velike a tek ćće to da budu cifre kad trka stvarno počne.Možda je tramp u pravu i možda su ovo poslednji izbori u američkoj federaciji,jer ako OPET pokušaju u vašingtonu da ignorišu volju najamnje 50% populacije oni će izazvati posledično gradjanski rat u nekom doglednom vremenu ili će uspeti da od amerike naprave neku vrstu vojnodiktatorskog represivnog režima.Da se razmemo,od kartera do trampa USA su polako postali klasična vojna hunta ali zbog dobre propagande i standarda gradjana nisu imali potrebe za većom represijom unutar USA.Sada je situacija drugačija i nije edaleko dan kada će možda početi da se otvaraju logori po USA kao što je gvantanamo zatvor za političke neistomišljenike i "teroriste".Ako bajden "pobedi" to je upravo dalji razvoj dogadjaja jer amrika će na očigled celog sveta postati prava i mračna vojna diktatura takva stvar se ne može sakriti.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *



ИНТЕРМАГАЗИН НА FACEBOOK-u