Трампова „победа” и Срби

Трампова „победа” и Срби

6 новембра 2016

branko-radun-917

Пише: Бранко Радун

Утисак је да ће Срби у САД већински гласати за Доналда Трампа јер им је алтернатива (Клинтонови) изузетно мрачна. Пре свега реч је о трауматичној прошлости у виду бомбардовања Србије 1999. и одузимања Косова, које уз „експеримент Дејтон” Клинтонови сматрају за своје кључно историјско „завештање”. Ни будућност с председницом Клинтон није за Србе светлија јер су демократе познато упориште муслиманског лобија, а нарочито албанског, те Срби и Србија не могу да се надају ничему позитивном. Повратак клинтоновске „екипе из деведесетих”, која је градила каријере на борби са „злим Србима”, с подршком на терену у виду Изетбеговића и ХДЗ, нама никако не улива спокој.

С друге стране, Доналд Трамп је неисписани папир и велики знак питања, што се пре свега односи на његову политику на Балкану. Ако би Трамп прекинуо антируску хистерију у Вашингтону, то би донело и „релаксацију” на Балкану. Та антируска кампања сада доживљава врхунац у оптуживању Путина за све лоше што се догађа у свету, па чак и за хакерске крађе проблематичних имејлова Хилари Клинтон и њених сарадника. Стратегија штаба демократа је да када буду оптужени за лажи и тешке прекршаје они упере прстом у Трампа и кажу „он понижава жене”, или пак узврате апсурдним оптужбама да је Трамп „Путинова марионета”. По оној нашој народној „држ’те лопова”. Но такве стратегије, ако се с њима претера, враћају се као бумеранг онима који их лансирају. Било како било, истрага ФБИ око проблематичних имејлова доноси преокрет у кампањи и ветар у једра Трампу.

Битно је рећи и то да ови амерички избори нису обично циркуско надметање демократа и републиканаца, већ сукоб Трампа и његових присталица против естаблишмента, пре свега финансијског и медијског. Трамп је својом појавом дао наду тихој већини и пропалој средњој класи да се у Америци нешто може променити. Он је и најава новог типа политичара у САД који ће бити мање досадни и политички коректни попут Обаме и Хилари, а више одлучни људи спремни на ризике и промене. Улазак милијардера у председничку трку новост је за САД, али и приступ кампањи и теме које је Трамп наметнуо остају као завештање. Америка у кризи тежи ка јачем лидерском вођству и то ће бити тренд чак и ако Трамп изгуби изборе. Америка као Стари Рим прелази из фазе класичне републике у епоху јаких вођа и „новог цезаризма”.

Нажалост, добар део српске елите и даље је замрзнут у прошлости тако да ми прекасно реагујемо на тектонске геополитичке промене које се дешавају у свету. Тако смо „пропустили” пад Берлинског зида, а тако пропуштамо и нове прилике које нуде промене у глобалној хијерархији, а пре свега успон „ново-старих сила” (Кина, Русија, Индија и др.). Исто тако, пословично инертна и клијентелистички везана за америчке демократе и њихове финансијске могуле, наша елита „навија” за победу Хилари Клинтон. Тек се понегде у овдашњим медијима може пронаћи коректан текст који објективно говори о америчким изборима, а да не спинује против Трампа (што подсећа на прљаву кампању против Томе Николића 2012, када је већина прогнозирала његов пораз).

Озбиљни англосаксонски интелектуалци који су предвидели и „брегзит”, попут Нила Фергусона, сада дају предност Доналду Трампу као човеку који говори у име „обичног човека” и његових нада и страхова. Америка жели промене, мука јој је од корумпираног естаблишмента и корпоративних медија којима све мање верује. Они нису решење за милионе изгубљених радних места, некретнина које преузимају банке, за милионску миграцију. За све то Трамп нуди једноставна и ефикасна „решења”. Неко ће рећи: демагогија с превише упрошћавања, а други ће поменути виралан политички маркетинг који успешно комуницира с „циљном групом”. Трампови противници могу на то да одговоре само дисквалификацијама и подметачинама попут оне да је „Путинова марионета”.

На крају ће Срби у САД ипак већински гласати за Доналда Трампа или прецизније против Клинтонових, иако српска елита мазохистички навија за Хилари. Том протрамповском ставу ће вероватно допринети ефекат виралне сатиричне вести о Трамповом „извињењу Србима”, која је пуштена на интернет са сајта Зицер у децембру прошле године, да би сада добила реинкарнацију у „интервјуу” у „Недељнику”. Ако би Срби хипотетички и били други језичак на ваги у председничким изборима, као што су вероватно били пре дванаест година када је Буш победио на изборима (пре свега у Охају, утицај српских и православних гласова није занемарљив), могли бисмо говорити не само о значају мањинских гласова већ и о утицају Зицера на „светску историју”.

(Политика)

KOMENTARI



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *



ИНТЕРМАГАЗИН НА FACEBOOK-u