ТРИ “ВЕЛИКОСРПСКЕ” ЛАЖИ због којих ће доћи до новог рата на Балкану

ТРИ “ВЕЛИКОСРПСКЕ” ЛАЖИ због којих ће доћи до новог рата на Балкану

31 јануара 2017

Londonski-ugovor-karta-VELIKA-SRBIJA-

У Србији се често чују мишљања међу обичним народом: “Нећемо ми гинути у новим ратовима, нећемо на Хрвата, на Муслимане… за све су криви политичари, они нас хушкају на рат, немојте дати да вас заведу…”

Мени је јасно зашто просјечан Србин тако размишља, али просјечном Србину није јасно да Хрвати и Муслимани тако не размишљају. И није му јасно зашто не размишљају тако. Разлог је врло једноставан, однос Хрвата и Муслимана према Србима се заснива на три темеља, три лажи:

1. Великосрпска политика
2. Великосрпска хегемонија
3. Великосрпска агресија

Великосрпска политика

“Великосрпска политика” је лаж коју је 19. вијеку измислила Аустро-Уграска. Како није имала колоније по свијету, Аустро-Угарска је једино могла колонизирати Балкан. На путу Бечких колонијалних амбиција стајала је мала краљевина Србија. Срби су били једини народ који се сам ослободио од Турака. Румњима су помогли Руси, Грцима Енглези, а Срби су потпуно самостално изборили своју слободу. Но, већина Срба тада је живјела изван те ослобођене српске државе, углавном на просторима под турском окупацијом.

Како је Турско царство бивало све слабије, било је само питање времена када ће се сви Срби ујединити у једну државу од Босне и Херцеговине до сјеверне Албаније (тада још не постоји албанска нација, само разна племена која ни не причају исти језик) и Македоније (Старе Србије). Србија није имала ни најмање претензије да у своју државу укључи и Крајину и Далмацију које су тада насељене готово искључиво Србима, али је зато Аустро-Угарска хтјела и Босну и Херцеговину и Србију, Црну Гору, Македонију. Сваки покушај Срба да се обране од великогерманске експанзионистичке политике Беча, Аустрија је прогласила “великосрпском политиком”.

Кад је у другој половини 19. и почетком 20. вијека почело велико католичење Срба и превођење у Хрвате, сваки Србин који би се томе одупирао био би проглашен “великосрбином”. А чак и када би Србија била у границама тзв. Велике Србије, од Македоније до Карловца, то опет не би била велика Србија јер је етнички простор Срба у средњем вијеку био далеко већи. Душанова Србија излазила је на 3 мора, према генетичким истраживањима, а и језично, сјеверна Албанија, дио Румуњске и Бугарске је и данас насељен Србима.

Румињи су до 19. вијека причали славенски, дио Бугарске који се наслања на Србију и данас говори дијалектом ближем српском језику него бугарском, сјеверна Албанија је пуна српских топонима који на албанском не значе ништа. Према томе, за Беч и Ватикан, сваки покушај Срба да се обране од њихових колонијалистичких аспирација био је проглашаван великосрпском политиком.

Великосрпска хегемонија

„Великосрпска хегемонија“ је лаж коју су измислили комунисти. Након што је побједничка српска војска ослободила Словенију, Хрватску, Далмацију, Славонију, Крајину, Босну и Херцеговину и Војводину и створила Југославију, гдје је Хрватима и Словенцима дала пуну равноправност, настала је друга лаж, она о великосрпској хегемонији. Комунистичка партија је по директивни коминтерне (централно тјело свих комунистичких партија свијета) оптуживала Србе да владају Југославијом. Комунисти су као највећег противника свог доласка на власт видјели Србе, народ са слободарском и државотворном традицијом који није трпио тоталитарне режиме.

Колико је њихова оптужба о великосрпској хегемонији била сулуда види се из сљедећих података: Загреб је имао највећи индустријски, популацијски и економски раст у краљевини Југославији и у својој историји за те 23 године „великосрпске хегемоније“ од 1918. до 1941.. У Хрватској је само до 1932. подигнуто 27 посто од свих укупних индустријских постојења у Југославији, а у Србији само 14 посто. Од укупно инвестираног капитала Хрватска је добила 37 посто, а Србија 17 %.

Хрватска је просјечно плаћала по становнику 713 динара, док је југославенски просјек био 777. Порез на земљиште у Србији је био двоструко већи него у Хрватској (5.56:10.53) Иако су Хрватска, Словенија и Босна судјеловале у нападу на Србију у 1. свјетском рату, Карљевина Југославија је њемачку ратну одштету равномјерно подјелила на све дјелове Југославије.

Хрвати су чинили 23 посто становника Краљевине Југославије, а свугдје су били заступљени изнад просјека. Од свих судија, Хрвати су чинили 28%, односно касационих судија 40%, судија управних судова 34% и државних савјетника 24 %. У читавом низу виших државних служби, Хрвати су судјеловали са 29,74 посто. Учешће Хрвата међу учитеља народних, основних и виших школа било је 26,1 посто, учитеља грађанских школа 41,4 посто, учитеља гимназија 27,1 посто и учитеља учитељских школа 28,1 посто. Иако је на Београдском универзитету студирало 3 хиљаде студената више, Краљевина Југославија је Загребачком универзитету давала 96% више средстава.

1918. кад је ушао у краљевину Југославију Загреб је био провинцијски градић од нити 80 000 становника. 1941. Загреб је имао преко 300 000 становника. Краљ Александар изградио је пола Загреба, отворио Загребачку филхармонију, творницу електричних инсталација, золошки врт, тржнице Долац, хотел Еспланаду, хотел Дубровник, пругу Загреб – Сплит, радио станицу, телефонску централу, католичко сјемениште, градско купалиште, далековод до Карловца, огроман стамбени блок највећи у повијести Хрватске (цијели центар Загреба), нове пруге, први небодер у Загребу и Хрватској, комплекс школа у Крижанићевој, творницу електричних жаруља, километре транвајске пруге и ради нову ремизу, нови стамбени комплекси на Трешњевки и Трњу који су до тада били села, жељезнички мост преко Саве, Ребро…

Према томе, сваки покушај Срба да одрже функционалну Југославију, слободну и независну, био је од комуниста, а касније и фашиста проглашаван „великосрпском“ хегемонијом. Повијест је показала да су Словенци, Хрвати, Муслимани, Македонци (и остале полуизмишљене нације) свој залатн период и економски и културолошки и социолошки имали само у Југославији. Као што је Европа док је сурађивала са Русијом економски јачала и напредовала, а од када је увела санкције пропада, тако су и јужнославенски народи боље живјели у заједничкој држави са Србијом. Али Америка Европу плаши Русијом, а јужнославенске народе Србијом.

Великосрпска агресија

Трећа антисрпска лаж је она о „великосрпској агресији“ као разлогу за распад Југославије. По тој лажи коју су измислили Туђман и његови западњачки налогодавци, за рат нису криви Хрвати коју су растурали Југославију, него Срби који су били против растурања Југославије. За рат није крив Туђман који је избацио Србе из устава, који је извршио етничко чишћење Срба из хрватских градова и агресију на Крајину, него Срби који су се бранили. Није крив Туђман који се борио за уништење Југославије него Милошевић који је био за то да се у уређење Југославије не мјења. Срби нигдје нису прешли прагове својих кућа, а криви су за агресију.

Срби који су у Книну чинили 96 посто становника, извршили су агресију на тај исти Книн, ваљда су сами себе окупирали. Док су Срби пјевали о братству и јединству, Католичка црква је организирала оргомне проусташке митинге још од седамдесетих година које комунистичке власти нису забрањивале. 1971. почеле су масовне демонстрације у Хрватској, тзв. Маспок у којем се Србима из Хрватске пријетило прогоном. Гдје је био Милошевић 1971.? На изборима 1990. хрватски народ је гласао за Туђмана и ХДЗ који су у свом програму имали излазак из Југославије, а Срби у Хрватској су гласали за СДП који је у свом програму имао останак у Југославији.

Према томе, сваки покушај Срба да бране своја вјековна огњишта у Хрватској и Босни проглашен је „великосрпском агресијом“.

Хрвати и Муслимани тврде да Срби већ више од 100 година проводе великосрпску политику, хегемонију и агресију. Зато је данас у Хрватској 4 посто Срба, а 1910. их је било 25 посто (само православних, без католика који су се изјаснили као Срби). Зато је данас у Босни 30 посто Срба, а 1895. их је било 98 посто (од тога православних 43 посто). Докле год те 3 лажи буду темељ односа Хрвата и Муслимана према Србима, западним центрима моћи неће бити тешко да их покрену у нове ратове против Срба. Ове 3 лажи су идеолошки оквир за све ратове на Балкану посљедњих 100 година. И за све нове ратове које ће доћи. Срби, јесмо ли тога свијесни?

(Интермагазин)

KOMENTARI



54 коментара

  1. Ivan Grozni says:

    Naj verovatnije su zbog srpske hegemonije danas imamo hrvatske firme koje dominiraju trgovinom u Srbiji. Srbi treba da idu na lekarsko posmatranje jer stvarno vise neznam sta treba da nam se desi pa da shvatimo ko je ko i sta je sta.

  2. Za Srbiju says:

    Срби нису свесни, јер живе у тв ријалити свету.

  3. Za Srbiju says:

    Александар Карађорђевић, који никада није био окруњен за краља, био је велики хрватски фан. Гадљиво. Срам га било. Човек не може да чита колико је понижавао и уништавао Србе. Како је живео, тако је и завршио. Убише га из "захвалности".

    • Roy says:

      Aleksandar Karadjordjevic nije bio Srbin nego Cincar- Jevrej. Nikola Pasic isto nije bio Srbin nego Cincar, Punisa Racic, Algebar Nusa zvani Branislav Nusic i jos mnogi drugi nisu bili Srbi vec cincarska bagra i zato su se izivljavali nad Srbima i iu unustili Srbiju.

      • Miodrag says:

        Albakiar Nusha-ili Branislav Nushic,je zaista bio Cincar kao i Laza Pacu,tadashnji Ministar finansija,za cije je vreme ministrovanja dinar imao zlatnu podlogu.Sin Branislava Nushica je 1918.na samom pocetku rata poginuo kod Valjeva u prvim borbama protiv Austrijanaca,tako da pitanje patriotizma domacih Cincara nikada nije dolazilo u pitanje.Naprotiv!Vredno je velikog poshtovanja.

  4. milovan says:

    Bez oslonca na veliku silu,nama Srbima preti nestanak.Jedina velika sila je Rusija i druga nama naklonjena ne postoji.Nama se uze sve brze primotava,a da nismo svesni,opasnosti koja nam se priblizava.Nasi intelektualni invalidi(cast iznimkama)vise se bave koje kakvim belosvetskim besposlicama-nego li potrebama naroda kome pripadaju.U Rusiji je Spas batice,ALI POSTEN I ISKREN ODNOS,A NE KAKO NAS JE DOSTJEVSKI OPISAO.Mada je vise mislio na Bugare,Ali nismo ni mi daleko odmakli.Mogli smo mi da se oslobodimo i bez njih(Rusa),tako su seBugari zalili zapadnjacima.

  5. Harry Neron says:

    Mnogo budalaština u ovom tekstu. Spomennuču samo na najbitnije. Priča o Velikoj Srbiji i velioksrbstvu nije austriska nego engleska i izašla je iz njihovih krugova i plasirana preko nesretnog načertanija Garašanina. Druga glupost je oko vašeg oslobađanja teritorija zapadno od Drine. Oslobađanja u prvom ratu nije moglo biti jer je Austro Ugarska prije kapitulirala prije su srbske snage stigle do alpi i tako su samo srbi okupirali dio teritorije kapitulirane države, okupacija nije oslobođenje. A treča glupost je oko ekonomskih pitanja kde se mmitsko priča o davanju svega i svakome dok je istina baš obrnuta i ta istina se iskazala posle 91. kada se Juga raspala i svako ej gospodario kako je umeo i znao i danas posle 25 godina može da se vidi sva istina kde je ko i šta je ko kada je ekonomija u pitanju.

    • milovan says:

      Blago vama Kurvatima kako ucite i znate vasu PVIJEST.Tu povijest znate samo vi i NIKO VISE NA SVETU.Mozda jos neke iz KOLA J.B.T. SESTARA:Poserko,Milicka pa onda ona sto je grobarima pobegla sa lopate iii.

      • Harry Neron says:

        Kako hrvati uče i stvaraju svoju istoriju ne znam ali znam kako mi pravimo svoju istoriju; na osnovici ukrštavanja relevantnih istoriskih dokumenata iz arhivske građe a ne na osnovici mitova slepih guslara kao što je slučaj kod vas kde još danas, iako postoje dokumeti u turskim arhivima, tumačite događanje o Kosovskoj bitci na osnovici mitova vaših slepih guslara tadašnjeg vremena, a ista priča je i sa vašom kasnijom istorijom u kojoj postoje čak i vekovne rupe kao da se ništa nije dogodilo iako je bilo to vreme permanentnih ratova svakoga protiv svakoga, i arhivkse građe koliko očeš, na tertorijama kde vi živite. I radi te selektivnosti kod stvaranja istorije po sistemu što se babi snilo to je babi milo događa vam se da još danas, 200 godina od osnivanja vaše države ne znate gotovo ništa o svojoj prošlosti i radi te činjenice tumarate u vremenu i prostoru od nemila do nedraga.

        • RS says:

          У време када смо ми свирали гусле и певали епске песме ви још нисте били сишли са дрвета! БРЕ!

          • Gradjanin says:

            Ви сте остали на гуслама а свет је отишао 250 година даље.

            • Dr Igi says:

              Pokazi ti meni jedan grob u Hrvatskoj gde je sahranjen vas kralj?

        • vlada says:

          Pogledaj popis stanovnika Dubrovnika iz 1898,svih ima sem Hrvata.

    • Jovan says:

      Nerone zasto palis raspravu netacnostima koje uvek ponavljas. Prva i najvaznija stvar koju moras da znas da Srbi nikada nisu mogli da okupiraju srpski narod i srpske zemlje- Dubrovnik, Dalmaciji, Slavoniju, Baranju, Krajinu, Crnu Goru, Srbi muslimani, koji su po popisu pre I rata Austrijanci vrsili i svi se izjasnjavali da su Srbi. Na primer u Backoj ni jedan Hrvat, Dubrovnik isto, Kralj Nikola i svi crnogorci= SRBI 100%. Idustija i ekonomska pljacka do dana danasnjeg, ali za to su krivi Srbi narocito posle 2000-te kada je "peta kolona" unistila Srbiju gore od Broza i Bakarica.

      • Harry Neron says:

        Objasni mi kako mogu da budu zapadno od Drine srbske zemlje oako je od podele Rimske imperije an zapadnu i istočno na reci Drini, Savi i Dunavu a vi srbi se vizantiski narod ( nekadašnja istočna rimska imperija). Tu se ne radi o raznim pravima pojedinacaili manjinskih zajednica nego se radi prosto o vlastništvu teritorije i tu dolazi kod vas do zablude. Svi narodi nekadašnje Rimske imperije koriste kao osnovicu rimsko pravo za razrešavanje međusobnih komflikata i vi srbi ali samo tada kada vama odgovara. Vlastništvo nad teritorijama nekadašnje Rimske imperije po rimskom pravu pripadaju sledbenicima te imperije a to su Zapadno sveto carstvo i Vizantija i njihovi sledbenici, u zapadnom slučaju Vatikan a u istočnom slučaju nacionalne pravoslavne crkve. Radi toga i postoje katastri kde je upisano ko ima pravo koriščenja pojedinog parčeta teritorije ( pojedinci) i ko ima pravo upravljanja nekog dela teritorije( države). Na isti način se plačaju i porezi, pojedinacplača državi porez za koriščenje teritorije a država plača crkvi porez za upravljanje teritorije, ovaj poslednji je sakriven i oficielno se naziva ili kao novac za održavanje kulturne (crkvene) baštine ili kao novac za socilano osiguravanje sveštenika i častnih sestara pojedine crkve. Ako ne veruješ idi na sajt Vlade Srbije otvori proračun i sam se uveri koliko novca daje država Srbija svake godine kao prije spomenute nadoknade crkvama čiju teritoriju upravlja.

        • Jovan says:

          Sta danas placa i radi kvislinsko-vazalna vlast okupirane kolonije Srbije nije mera stvari o kojoj pricamo. Sta su tek placali pod Rimljanima i Turcima, od dinara i talira do "danka u krvi"?! A cija je onda po tebi teritorija Albanije i Kosova, (znamo da je pre otimanja teritorija od Elbasana, Draca Skadra bila 99,99% srpski zivotni prostor), ko onda treba da upravlja tom teritorij ????

          • Harry Neron says:

            Jovan ja ti samo pričam o poretku koji postoji od Rimske imperijepa pa do današnjice na tlu nekadašnje Rimske imperije i svo to vreme nije se menjao. A kada si spominjao KiM KiM je vaša lokalan vizantiska priča i vi sami ju morate da rešite međusobno. Zapad se tu ne meša osim da održava status quo i brine se da mu problem KiM ne stvara materialne štete.

            • Jovan says:

              Kako se Zapad ne mesa kada upotrebe najvecu vojno- teroristicku organizaciju zvanu Nato i proterao 250 000 Srba sa hiljadugodisnjih ognjista??! A pre toga "pustnjskom olujom" i terorom proteraju pola milion Srba iz NDH, pobiju i proteraju 200 000 iz Sarajeva i dr. Nesto se tu ne poklapa sa tvojom teoremom koja satro vazi?! Zapad se hiljadu godina bavi Istokom i pljacka pravoslavne jos od razaranje i pljacke Carigrada( to se zvalo humanizam i renesansa). Sledeca milenijumska pljacka Istoka se desila posle pada Berlinskog Zida. Konstanta Zapada je uvek bila i ostala pljacka Istoka i unistavanje pravoslavlja- i NARAVNO SRBA!

              • Zaharije Serak says:

                Nemoj molim te govoriti nesto sto nije tacno.Nemoj meni koji sam se rodio i odrastao zavrsio skolu i radio u Sarajevu.Kojih 200000 je otjerano,pa gos.Krajisnik je taj koji je tjerao slao vojsku da ubijedi gradjane da izadju iz Grbavice sa cuvenom:"Sve ponesite,i znakove pored puta trgajte i ponesite iz Sarajeva.Moje komsije su plakale i izlazile jer su ih tjerali vojnici Krajisnika.Ja sam ostao,ostao mi je i stan na Grbavici od mojih roditelja/naravno opljackan/,jer nisam ostao na Grbavici nego otisao gdje mi je bilo mjesto.Medju moje sugradjane i djelio svu sudbinu sa njima.Ja naravno nemam dilemu kako je poceo,kako se odvijao rat u Bosni.Kao nekome ko je bio poznat u Sarajevu nudjeno mi je svasta,ali moj odgoj mi nije dozvoljavao da stanem sa mojim bivsim drugovima skolskim sa Grbavice Seseljem,Ravasijem i ostalim koji su pravili zla.Njima njihovo,a meni moje.Seselju je moja drugarica,a njegova zena zavrsila u Bolnici,punac cestiti oficir JNA se ubio.Ja sam taj koji se druzio sa njim,kada sam smatrao da je u pravu.Njegov sin Nikola je stariji od moje kcerke dva dana.Bio sam jedan od najblizih pok.Vladimiru Srebrovu koji je naravno otjeran kao Predsjednik SDS,jer je bio za suverenu Bosnu i Hercegovinu.Umro je izmedju ostalog i od teskih batina koje je dobio.Tu naravno mogu da spomenem i skolskog druga Milenka Indzica,kasnije Mladicevog Adjutanta,oficira za vezu.Dosao na Grbavicu kao djecak bez oca negdje okolo Banja Luke u grad koji ga je prihvatio.Mogao bih ovako dosta,ali otprilike nisu to ljudi kojima bih se ja divio

                • Lažeš says:

                  Pa da su Srbi ostali u tom dijelu Grbavice bili bi u najmanju ruku izmasakrirani i zato su i otišli i većina se spasila. Ti imaš svoju istinu jer si ti mali i kao takav malo i vidiš. Najviši vrh držali su muslimani na Trebeviću a i brdo Žuč iznad Sarajeva sa visinom od skoro 1000 m. A Kako je rat počeo..... Pokolj nad Srbima u Sijekovcu itd se desio prije početka rata u bivšoj bosni ali naravno za tebe nije...... trebate se pravdati na svakom mjestu i to i radite.....znam ,ako ovo pročitaš za tebe neće biti tačno ali nema veze.... a svi će znati.......

            • Jovan says:

              I jos da dodam ova karta iz 1915. koja je bila predlog granica Srbije trebalo je prihvatiti jer je realna i bila bi jezgo Srpstva sa lukama Solun i Valone, i ojacalo srpsku naciju za razliku od SHS i Jugoslavije koja je grobnica srpskog naroda i PROIZVODILA raznorazne "nove nacije" sa i bez kvacice!

              • Heracleus says:

                Ne mogu reci nista oko debate gde se govori Srpsko-Hrvatski jezik jer jedino je religija razdvajala ljude na Hrvate(Katolike), Srbe (Pravoslavne) i Bosnjake (Muslimane) a ne jezik kako god ga zvali. Pocetkom 20-tog stoljeca pre Bukureskog sporazuma nije bilo Srba u Makedoniji. Posle podele Makedonije Srbija je dobila danasnji deo Makedonije dok su Grci i Bugari dobili ostatak. Pocela je kolonizacija i naseljavanje Makedonije Srpskim stanovnistvom, doneti su ucitelji i administracija iz Srbije i Makedonija je zamenila Tursko ropstvo sa Srpskim. Ako vam se to ne dopada, dodjite u Makedoniju da cujete koji se jezik govori i videcete da nema veze sa Srpskim jezikom i da nije bilo 50 godina Srpskih medija i obaveznog Srpsko-Hrvatskog jezika u osnovnim skolama niko vas ne bi razumeo. Danas nasa deca uopste ne razumeju Srpski jezik kao sto ni vi Srbi nikada niste razumeli nas Makedonski jezik i kazete da smo Srbi sa govornom manom. To je prava istina sto se tice Makedonije koju vi zovete Juznom Srbijom.

                • Ivica says:

                  Pa istina je mnogo drugacija od Vaseg shvatanja istorije . Cinjenica je da MOJA porodica ( a i jos mnogo porodica iz Centralne SRBIJE ) potice iz prostora oko Skopske Crne Gore i Kumanova i okoline ... Tamo i danas zive Srbi i govore Srpski . Proterani su posle Srpsko-Bugarskog rata koji je Srbija Izgubila a NAROD proteran . Nazalost , posle Bregalnicke bitke i velike pobede Srpske vojske nije sprovedeno reciprocno etnicko ciscenje vec je lokalno stanovnistvo ostalo tamo gde je i danas . Isto tako , podelom tkzv. Makedonskog sandzaka izmedju Bugarske , Grcke i Srbije postale su teritorijalne celine od kojih makedonija postoji samo na SRPKSKOM delu , na ostalim delovima nema ni traga od bilo kakvog " m NARODA " Jeste cinjenica da je to nazalost omogucio SRPSKI Kralj Aleksandar , koji je i ubijen od starne istih iz zahvalnosti ... Isti taj m Narod je u WW1 bio na kojoj strani Soluskog fronta , na cijoj strani je ucestvovao u Kumanovskoj i Bregalnickoj bici ?? Sve to , nazalost nije odmereno kasnije . I jos nesto , bas me interesuje od koga se sada branite , ko je taj ko Vas Drzavno i teritorijalno ugrozava . Da l mozda nisu to SRBI ???

                • Veles says:

                  Čokali, samo da se razumemo, Južna Srbija je oko Soluna a Prava Srbija oko Skadra. Bdw. gde ti nauči ovaj svetski jezik. Govore i razumeju mnogi od "bivših" Srba:Hrvati, Bošnjaci, Albanci, montenegroidi,BJRM-ovci, Šquypetari, Romaleni, Wlasi, Cincari, "Egipćani" iz Macedonije... Istim su govorili i "tajanstveni" narodi Iliri,Keltoi,Fružani, Dalmati,Alani,Anti,Sabinjani,Etrašani(Etrurci),T'rašani(Tračani), Dačani,Veneti,Wienden(Vendi)... Ako imaš sumnji, pronadji u Nemačkoj Ilirsko-Nemački rečnik iz pretprošlog veka pa ćeš videti ova ista ćirilično slova. Otidji u današnju Tursku, Anadoliju južnu(Antalija) pa ćeš videti Staro srpsko pismo na obelisku grada Ksantosa(nekadašnjeg Srba). Pametnom dovoljno.

        • VERA BENJAMIN says:

          Harry Neron, vidimo da si nepismen, tvoje poznavanje pravopisa je vrlo bedno, a o istoriji i politici da i ne govorim...Verovatno Omas samo nizi stepen obrazovanja...Glupost je uvek vrlo samouverena

  6. Mlax says:

    Neka je Bog u pomoci svim Srbima ma gde bili.Biti Srbin je danas tesko ali izdrzacemo , pobedicemo i na smetliste istorije poslati jos jedno carstvo ovozemaljsko zarad nasih predaka koji su polozili svoje zivote na braniku nase otadzbine....

  7. trigav says:

    na ovoj karti gore fali teritorija daleko na zapad, u stvari cela evropska unija.

    • USS Sputnjik says:

      Slažem se, zašto stat tu kad se može povući crta ispred La Manchea.

  8. Pera says:

    Fabrika TAM je napravljena tako sto je iz Beograda spakovana kompletna fabrika i preseljena za Sloveniju. I ne samo TAM, nazalost

    • milovan says:

      Mislim da je to bila predratna PRAGA,a UTVA iz Panceva u Mostar.Praga je radila po licenci iz Cehoslovacke.Interesantno je napomenuti da je K&K Monarhija povela tzv.svinjski rat (sankcije)protiv Srbije 1906g.radi Prage.Praga je pored kamiona proizvodila i topove,a Srbija je umesto praginih,kupila Francuske Kreuzore,koji su se u Balkanskim Ratovima bolje pokazali i od Krupovih (imali ih Turci).

  9. siniša rkman says:

    srbi govore da nebi na hrvate a hrvatska omladina jedva čeka taj rat da i oni zarade braniteljske mirovine kao i njihovi roditelji dožive i oni svoju ratnu avanturu sa kojom će se moći hvaliti i da se dodatno naplate srbima jer misle da nisu dovoljno kažnjeni u prošlom ratu verujtemi da u hrvatskoj rat više priželjkuje narod nego politićari da vidite samo kakva je pobuna bila zbog zbog dvopismenih natpisa

    • VERA BENJAMIN says:

      Da, Hrvati su odlični ratnici kada im pomaze 50 drzave NATO, ili kada krajem 1944 udju u rat i 6 meseci es "bore " na pravoj strani...Poltronski narod bez kičme i Souveränitäten!

  10. Милан ЦГ says:

    По први пут да се сложим са Нероном, наша историографија је катастрофална и заиста имамо великих рупа у њој као и брдо погрешних закључака него то је дуга прича. А што се тиче тога да се после распада види ко је докле догурао са економијом, не заборави како су нас осакатили са санкцијама и то не једном, па затим бомбардовање, па жута пљачка, па Милова пљачка(све под патронатом запада) итд. За то вријеме хрвати примају помоћ за обнову после рата па се након тога несметано развијају.

    • Harry Neron says:

      Za večinu ružnog što vam se dogodilo u SCG, ili SRJ kako očeš krivi su Sloba i Baba Jula jer sta silom ili milom htela da vladata vašom teritorijom. Ako si porčitao knjige Bore Jovića o tom razdoblju sve mora da ti bude jasno, ako nisi pripuručujem jer je Jović u svom zanosu izeno sve i svašta i mnogo toga na što se sumnjalo ali nije bilo materialnih dokaza ali je on sa svojim knjigama razotkrio kde se ti dokazi nalaze i izašli su na videlo dana. Imaš njegove knjige i u elektrnskom formatu tako da ne trebaš ni do biblioteke ili knjižare nego samo odkucaj Borisav Jović u tražilicu i otvore se naslovi.

  11. Dragan says:

    Ljudi molim vas da ako pisete o necemu ovako ozbiljnom bar malo vise pretrazite istoriju. Prvi deo se bazira na strahu Austrougarske od Srbije koja je samostalno uzela svoju nezavisnost. Ta ista Srbija je bila pod okriljem ustrougarske cak poslednjih 20godina 19. veka. Naravno da je Austougarska zelela da pocepa narode, ali vi opet stavljate u kos Antu Starcevica i Hrvate koji su imali jugoslovensku ideju koja isto nije isla na ruku Austorugarskoj, a cak vise od 90% Hrvata u Dalmaciji je bilo za zajednicku dravu(u Hrvatskoj i Slavoniji oko 60%). Sad dolazimo i do druge vase teze o tzv. komunistickoj lazi i podmetacini. Cinjenica je da je policijski i vojni aparat bio u rukama. Cinjenica da je vidovdanski ustav 1921. bio donet jedva obicnom vecinom u parlamentu na insistiranje srpskih stranaka. Cinjenica da su Slovencima, Hrvatima skinute neki oblici ne velike autonomije koji su ipak imali. Na tako slozenom prostoru jednostavno je napravljeno 33 oblasti i nastavljeno kao da smo se prosirili za tri sela u Bugarskoj. Naravno da je zagreb napredovao, ali to nije tema ovo ga i vi pravite zamenu teza. Nisu samo Srbi krivi lose funkcionisanje prve Jugoslavije, ali su bili dosta slepi za potrebe drugih zaslepljeni pobedom u ratu i velikom nagradom i to je druge narode oteralo anti srpsko raspolozenje, kao sto su i mnogi muslimani oterani u anti srpsko raspolozenje zbog naseg spajanja pravoslavlja sa osecajem srpstva. Sto se tice poslednje stvari, desio se klasican gradjanski rat, tako da su svi krivi, ali isto tako svi ce kriviti druge. Samo malo ako pisete ozbiljan kriticki tekst, a ovoj temi se svakako moze dosta napisati budite objektivniji i sire sagledavajte situaciju.

  12. Миша says:

    Миловане, Србија о којој пише чланак је одавно већ нестала, што доказује писмо којим си написао свој коментар. Данашњи Срби не само да нису национално освешћени, већ су и лењи да се освесте. Многи своју лењост прикривају наводним космополитизмом (наднационалним осећањем, осећањем грађанина света), неки европеизмом, а неки дефетизмом. Спаса нам нема јер смо овим трима изговорима, затровали и нашу децу, кја су будућност Србије и Срба као народа.

  13. ilija says:

    nema to veze sa zivotom, ta tvoja prica.Nit je Tito selio tvornice u srbiju za vreme Informbiroa, nego obrnuto,iz Srbije u Hrv i Slo. A ni Hrv,ni Slo nisu fabrike i mostovi unnistavani krstarecim raketama, nego u Srbiji, tako da vasa prica ne drzi bas vodu

  14. da da says:

    Harry Neron prvo momak nauči koristiti slova Č i Ć tamo gde pripadaju u rečenici,tek onda možemo pričati o tvojoj neobaveštenosti u vezi istorije,ali o tačnim činjenicama,a ne o nebulozama koje prosipaš po ovom sajtu..

  15. A.Mladenovic says:

    Interesantno! Pozivaš se na razum a pominješ Istočno i Zapadno Rimsko Carstvo 395.? Tekst jeste loše napisan probiranjem tj "cherry picking" metodom al' to što ti pišeš je maliciozno, neistina a i glupo. 1500 godina nakon te podele ti i dalje živiš u tim snovima a drugima držiš lekcije o tome kako nisu razumni. Prvi okrunjeni hrvatski kralj na primer je svoje insignije primio upravo od Vizantijskog cara u 10. veku. Šest vekova nakon te podele Hrvati su svoju krunu primili iz ruku Imperatora Istočnog Rimskog carstva: " the Eastern Roman Emperor named Stjepan Držislav Patriarch and an Exarch of Dalmatia, which gave him formal authority over the Theme of Dalmatia. Stjepan Držislav received royal insigia as an act of recognition from the Byzantine Emperor." Svi kraljevi ali ama baš svi do njega su bili "narodni kraljevi" uključiv i mnogoslavljenog Tomislava. Zatim: Po tebi istorija nakon 395. pa ni Turska ekspanzija tokom koje je Budimpešta bezmalo 170 godina bila turski grad kao i Bosna, Dalmacija, ali i delovi Slovačke, Ukrajine.reformacija, Tridesetogodišnji rat, pa ni bosanski Muslimani na kraju krajeva ... ne postoji. 'Ajde? Srbi su vekovima u masama živeli, žive i živeće preko granica koje su Rimski imperatori nacrtali krajem 4 veka i osim kod nekih sumanutih katoličkih fanatika ona nema značaja. Poprilično ti je bizarna argumentacija sa kojom možda možeš da palamudiš neke Srbe al' ne sve.

  16. gaga says:

    Nerone da li si cuo za ugovor izmedju srpskog kralaja Milutina i francuskog kralja Karla od Valoa? veruujem nisi e u tom ugovoru sve te zemlje koje ti sporis i Hrvatska sa njima bile su smao srpske pokrajine!

  17. M says:

    Srbi su zapravo istocni hrvati,jedni od pravoslavnih,jer vise od pol Europe je Hrvatska.Hrvati su genetski najstariji,tu su već mnogo tisuća godina (i praoci 80% Europljana),i najvise je tog izvorisnog gena upravo u HR.Samo vama srbima još nije jasno da ste zapravo vi hrvati,kao i 80% Europljana.Nije Papa džabe sklopio exkluzivni sporazum s hrvatima,da će biti predziđe kršćanstva.A kad Papa padne,neće više biti ni obaveze da hrvati ne ratuju izvan svojih granica.Pa će proširiti kršćanstvo dokle treba i objasniti svima da su braća i sestre u Bogu.A tko to bu ometal,bu i platil.

  18. siniša rkman says:

    у Хрбатској су за нови рат најзаинтересованија хрватска омладина која се тек била рађала у време прошлог рата јер и они хоће да доживе своју ратну авантуру са којом ће се моћи хвалити да се додатно наплате србима јер мисле да ови нису доволјно кажнјени и најважније да на брзину стекну ратне пензије па да остатак живота неморају ништа радити као што су стекли и ове старије генерације у прошлом рату.

  19. El Capitano says:

    Najvece zlo ovoga sveta su ustasende. Tu bagru treba za vek vekova ocistiti.

  20. Jedan od nas says:

    Vidim iz dosta komentara,da niko ne pise/ne kucka"hladne glave",nego iz animoziteta prema susedima/komsijama..Pa vidite ljudi..Vi,Hrvati,hteli to ili ne,izmisljali vasu istoriju/povjest,ma,mozete,sto se mene tice,da falsifikujete celokupnu svoju proslost..Ali to istinu ne moze promeniti.A istina je(koliko god ona bila,cak i nama,Srbima ogavna i odbojna)da vi,Hrvati,genetski,istorijski,jezicki,obicajno-nemate blizeg naroda od nas Srba..Nemate.Mozda vi obozavate Vatikan,ali Vatikan je crkvena drzava Rimokatolicke Crkve.Mozete da volite Nemce,ali oni su Germani,oni su narod Zapadne Evrope,narod sa"severnjackim","hladnim",vecinski protestantskim pogledima na svet.Tako i mi sa Rusima.Jesu Rusi Sloveni i Pravoslavci,ali su narod takodje sa severa,i ono najvaznije-oni su velik narod.A"veliki"nikada ne razumeju u potpunosti male narode.Mi,Juzni Sloveni,ne moramo(a niti hocemo,mnoogo je"zle krvi medju nama",ne ulazim u to ko je kviv,ne podnosimo se,i to je fakat!)da zivimo jedni sa drugima,ali smo primorani da zivimo jedni pored drugih.Hajde,da onda,makar za dobro nase dece,i njihove dece,pokusamo da gradimo,kakav-takav odnos medju susednim narodima.Posto se mi mozemo"klati"narednih sto,dvesta godina.Ali,cemu to vodi?Prosperitetu?Nacionalnom ponosu?Pa,zapad nas je sve kupio,da prostite,"guze nas"i jedne i druge,odavno niti Srbi,ni Hrvati nemaju nikakvog nacionalnog ponosa,kada su sve rasprodali belosvetskim barabama.Sve banke,sve drzavne kompanije,samo sto ne pocnemo i svoj vazduh da prodajemo strancima.I dok se oni zadovoljno smeskaju,mi jos"drvimo"ko je kriv"za ovo ili ono..Hajde da se i dalje ne volimo,ali da malo"smanjimo dozivljaj",i da malo mislimo o buducnosti.Ja sam prvi stalno bio u proslosti.Naslusao sam se prica o ratovima.Stalno sam vodio rasprave,ko je kriv,sta se sve ovde,u regionu desavalo,i zasto?Zato sto sam iz vojnicke porodice.I zato sto volim istoriju.Naslusao sam se prica i o srpsko-turskim i balkanskim ratovima i o 1.svetskom,pa do 2.svetskog i ratova 90tih.Cak je moju generaciju uhvatio i rat na Kosovu i Metohiji.Neki od mojih poznanika i drugova su ratovali,neki su,nazalost poginuli,neki su bili ranjeni,a neki su se vratili,ali nikada vise nisu bili kao pre.Mnogi su de odali alkoholu,drogi,itd..Neki su,cak godinamaa kasnije,izvrsili samoubistvo,zato sto je mozda rat prosao,ali se za njih,izgleda nikada nije zavrsio..I,da li nam to opet treba?Da takve ratove ponavljamo na svakih 20ak godina?Dok se svi ne pokoljemo!?To ne vodi nicemu,zato sto konacno treba da zivimo za svoju zemlju(ali i za sebe),a ne samo da ginemo za svoju zemlju..

  21. Душан Буковић says:

    У овом контексту није без интереса да поменемо извесне биографске белешке о Милошу Минићу (1914-2003), кроатофилу, Брозовом великохрватском емисару код Драже Михаиловића, једном од вођа студената комуниста и скојеваца на Београдском универзитету, који су били обухваћени парамилитарном комунистичком, интернационалистичком и кроатофилском пропагандом, међу којима су се посебно истицали у антисрбској и антидржавној активности побеснела деца буржоаског, београдског, рајетинског, денационализованог и дегенерисаног естаблишмента. Минић је био у више махова хапшен ради ношења транспарената на којима су биле исписане различите парамилитарне комунистичке фразе и пароле, као и ради извикивања различитих парамилитарних комунистичких фраза и парола на интернационалним студентским демонстрацијама у Београду, између којих да поменемо: Живела солидарност револуционарних радника и сељака и осталих нација Југославије а пре свега Србије са Албанским нацонално-револуционарним покретом и Косовско-Метохијским Комитетом! • Доле са крвавом србијанском монархијом! • Живела борба расходованог и угњетеног албанског народа за независну и уједињену Албанију! • Доле велико-српска политика националног угњетавања! • Живела самостална Хрватска, Македонија, Црна Гора, Словенија, Босна, Војводина и Србија! • Живела федерација независних радничко-сељачких република на Балкану! • Доле велико-српска хегемонија! • Живела Балканска комунистичка федерација! • Живела Комунистичка Интернационала! • Живела радничко-сељачка влада! • Доле са војно-фашистичком диктатуром! • Доле велико-српска политика националног угњетавања! • Доле хегемонистичко-империјалистичка политика крваве владавине велико-српског фашизма! • Живеле радничке и сељачке совјетске владе у Србији, Хрватској, Словенији, Македонији, Косову, Црној Гори, Босни и Војводини!… *** Имајући у виду да су се „српски“ комунисти – кроатофили удружили са љутим србским непријатељима, да су плански заоштравали несугласице између појединих покрајина и да су изазивали верску и националну мржњу једних против других, да би их довели до најоштријих сукоба. Имали су изразито непријатељски однос према србском народу и држави, прелазили су преко виталних интереса своје отаџбине и своје србске нације из које су потицали, у потпуности су прихватили антисрбску, расистичку бечко-берлинску марксистичку пропаганду и фабијанску, бундистичку, бољшевичку „доктрину“ совјетског дикатора Ј. В. Стаљина, „да они имају право и дужност да сваког социјалисту угњетачке нације, који не води овакву пропаганду, сматрамо империјалистом и нитковом…“ (Види: Стаљин J. Питање лењинизма, Београд, 1946, стр. 60). Све је то било унапред припремљено, организовано и усмеравано јер је главна оштрица трулог буржоаског, експерименталног, расистичког национал-социјализма, фашизма и Брозовог великохрватског, робовласничког, корпоративног интермариумизма, бундизма, троцкизма-бољшевизма, фабијанизма, као и рајетинског „српског“ кроатофилског естаблишмента била усмерена у ХХ столећу у борби против нашег несрећног, потлаченог, обесправљеног, осакаћеног и обезглављеног србског народа. Брозови комунисти су уз помоћ љутих србских напријатеља „докрајчили српство какво је вековима стварано, неговано и поштовано“, према једној оцени професора Душана Батаковића. Опште је познато да је Минић за време покретања Брозове буржаско-демократске револуције у Србији 1941 сарађивао са извесним четничким одредима Краљевске Југословенске Војске у Отаџбини, који су били под командом Драже Михаиловића. Два пута је одлазио са комунистичким партијским руководиоцима на Равну Гору. На дан 19. септемра 1941. године састао се и са Дражом Михаиловићем у селу Струганику код Ваљева. Био је у пратњи вишеструког агента Јосипа Броза Тита, пилигринског фратра, самопроглашеног генралног секретара КПЈ и Павелићевог великохрватског емисара, који је радио и за Хитлеров АБВЕР, према сведочењу немачког обавештајца, Бернарда Емскотера на судском процесу у Хамбургу 1946. године: „Тито је био наш агент. Зато је Отсек за Балкан, Министарства спољних послова Трећег Рајха, убацио Тита преко Швајцарске у Југославију. Наши стручњаци сматрали су да се морају активирати све расположиве снаге против монархиста и србске династије, снаге на чијем се челу доцније појавио Михаиловић…“ (Види: The Chicago Tribune, 6. Јune, 1946; The New York Evening Sun, 12. Јune, 1946). На другом састанку са Дражом Михаиловићем 26. октобра 1941. године Броз је захтевао да састанку присуствује енглески командос, капетан Хадсон, са којим је био у вези, који је био у мисији енглеског интелиџенс сервиса ради покретања диверзантских акција у Србији, које су извођене на захтев Виктора Ротшилда, шефа енглеских диверзантских и обавештајних сервиса BIC-а и МI5 у току Другог светског рата (Види: Ben Mаcintyre, Agent zigzag – A true story of nazi espionage, love, and betrayal, New York, 2007, стр. 160; Lynn Philip Hodgson, Inside – Camp X, The top secret World war ‘secret agent’ training school’ – Strategically placed in Canada, Port Perry, Ontario, Canada, 2002, стр. 206/208). У вези с тим поменули бисмо Енвер Хоџу, који је то презентирао у књизи, коју је објавио под насловом “Imperialism and the revolution” у којој дословно пише да је Броз „тајно радио за интелиџрнс сервис…“ – “The Yugoslav revisionist leadership with Tito at the head, which had long been worked on secretly by the Intelligence Service… The rabid anti-communist, Churchill, took a direct and personal part in ensuring that Tito and his group were placed in the service of capitalism. During the war he sent ‘his most trusted friends’, as the British leader put it, and later his own son, to Tito’s staff. Eventually, he himself met Tito in Naples of Italy in May 1944, in order to make quite sure that Tito would play no tricks…” ( Види: Enver Hoxha, Imperialism and the revolution, Tirana, 1979, стр.51-54). Какву значајну и важну улогу је играо југословенски робовласник и диктатор Јосип Броз Тито у буржоаском западно-европском и америчком империјалистиочком естаблишменту, види се и по једном разговору, који је вођен између Рокфелера и њега. За време њиховог разговора, Рокфелер је рекао Брозу: „Свет те треба и ја мислим да си то показао још више на недавним састанцима у Хавани где си играо веома важну улогу…“ – “Rockefeller says to Tito: “The world needs you and I think you have demonstrated that even more at these recent meetings in Havana where you played a very important role…” (Види: Larry Abraham, Call it conspiracy, Wаuna, Wa., USA, 1985, стр. 38). Имајући на уму да је Броз 1941. године стигао из Хрватске у Србију са знањем и одобрењем хрватског поглавника Анте Павелића и Еугена – Диде Кватерника, шефа јавне сигурности “Независне Државе Хрватске”, сина хрватског маршала Славка Кватерника и енглеског интелиџенс сервиса, ради извођења Ротшилдових диверзантских акција и покретања тз. буржоаско-демократске револуције, како то кажу „српски“ комунисти-интернационалисти у духу њихове терминологије, која им је послужила само као нагли прелаз у перманентну интермариумску-фашистичку, велико-хрватску, фабијанску , бундистичку и троцкистичко-пролетерску револуцију. Што се пак тиче Брозовог одласка из Павелићевог Загреба у Београд 1941. године, једно сведочанство је оставио енглески конзул у Краљевини Југославији, Стефан Клисолд у књизи коју је објавио под насловом “Whirlwind – An account of Marshal Tito’s rise to power”, где између осталог стоји: „Када је била образована Павелићева „Независна Држава Хрватска“, у којој је под бајонетима Италијана и Нeмаца била устоличена усташка власт, пришао је једног дана Поглавнику шеф јавне сигурности „НДХ“, Дидо Кватерник и рекао му: ‘Ти се Поглавниче сећаш како је Лењин дошао да подигне револуцију у Русији. Немци су га пропустили преко своје земље у једном блиндираном вагону. Ми не бисмо могли наћи драгоценији експерт за Србију од Тита. Срби ће имати да плаћају за то следећих двадесет година…’ Поглавник је био одушевљен и одмах је Кватернику дао упуства да се Тито пребаци у Србију…“ (Види: Stephen Clissold, Whirlwind – An account of Marshal Tito’s rise to power, London, England, 1949, стр 99). Такође, имајући на уму да су комунисти, политички осуђеници, који су били на издржавању казне у казненим заводима у Сремској Митровици и Леопоглави, пактирали са хрватским усташама и заједнички радили на рушење Југославије. О томе њиховом пактирању писали су они сами у књизи коју су објавили под насловом „РОБИЈА“, коју су илегално публиковали у Загребу, 1936. године (Види: Уређивачки одбор, Робија, Загреб, 1936). О сарадњи хрватских усташа и „српских“ комуниста-интернационалиста, кроатофила и рајетина писао је Павелићев и немачки гост у Загребу, Брозов емисар и комунистички идеолог Милован Ђилас у књизи коју је објавио под насловом “Мемоари једног револуционара”, где дословно стоји: “ …да су хрватске усташе усвојили и признавали српске комунисте једино због тога што су сматрали да су они постајући комунисти престајали бити Срби…” – “He accepted the Serbian Communist only because he assumed that becoming Communists they had ceased to be Serbs…” (Види: Milovan Djilas, Memoir of a Revolutionary, New York, 1973, стр. 220). Ђилас је заиста био у потпуном праву. Такође и Дража Михаиловић је дошао до такве оцене, прозрео је улогу Брозове велико-хрватске, интермариумско-фашистичке, фабијанске, троцкистичко –бундистичке, бољшевичке и кроатофилске рајетинске клике у Србији, када је својим потчињеним командантима рекао: “Треба да знате да се на челу партизана налазе Хрватске Усташе, којима је за циљ да гурну наш народ у братоубилачки рат” (Види: Јован Марјановић, Прилози историји сукоба НОП и четника Драже Михаиловића у Србији 1941 године, Историја XX века – Зборник радова, Kњ. I, Београд, 1959, стр. 217). Оно што Дражи Mихаиловићу вероватно није било познато, да су “српски” комунисти-интернационалисти и рајетини истакли на првом месту своју тактичку и стратегијску солидарност са хрватским усташамо у току 1930. године. Комунисти су у своме часопису “Класна Борба”, истакли своју намеру да остваре велико-хрватске снове интермариумско-фашистичке, фабијанско-бољшевичке и бундистичко-троцкистичке перманентне револуције у Србији, где између осталог, стоји: “У случају револуције у Хрватској н. пр. дужност је радника и сељака Србије да се ставе, под водством КПЈ, на страну хрватских маса и против војно-фашистичке диктатуре. Они не смеју пуцати на хрватске усташе; они не смеју превозити војнике и муницију; они морају објавити масовни политички штрајк” ( Види: Убавка Вујошевић и Жарко Протић, Класна Борба, Орган КПЈ, Секција комунистичке Интернационале, Књига II, 1930, 1934 И 1937. Репринит издање. Извори за историју СКЈ – Издавачки Центар Комунист, Београд, 1984, стр. 816). Када је крајем 1941. године после пада тз. „Ужичке републике“ главнина Брозових великохрватских партизанских пролетера и Ротшилдових диверзаната побегла из Србије у Црну Гору а затим и даље у западну Босну, Минић је остао у Србији да се скрива по сеоским шталама. Као политички инструктор и руководилац парамилитарних, интернационалних комунистичких партијских ћелија око Чачка, Ужица, Ваљева и Пожеге, није имао много среће јер је од партије био у више махова укорен. То потврђује и Вера Милетић – “Мира” – “Борка” ( илегална имена: Стојадиновић Мира и Миловановић Миленија, – п. п.) у једном документу који је пронађен међу исвесним списима истакнутог обавештајца Краљевине Југославије, где стоји: “Милош Минић, адвокатски приправник из Чачка. Учествовао у студентском покрету у Београду као један од руководилаца. У свом округу радио као партијски организатор 1941 године, послат од ПК, као инструктор ПК, у Ваљевски округ на рад, где остаје до краја 1942 године. Због слабости у раду суспендован и враћен у Чачански округ, где је данас секретар ОК…” Ваља поменути да се Милош Минић скривао извесно време у току рата и у штали истакнутог сеоског монархисте и Дражиног присталице г. Пантовића у селу Љутици код Пожеге… Није се усуђивао у току 1942-44 године да излази из сеоских штала и да настави са Ротшилдовим диверзантским акцијама против немачких национал-социјалистичких пљачкаша и окупатора, који су стрељали у Србији за једног убијеног Немца стотину недужних и несрећних потлачених Срба, а за рањеног педест. Тако је дочекао и Совјестску армију, која је одиграла у споразуму са извесним западно-европским и америчким империјалистима пресудну улогу са својим операцијама у Србији у јесен 1944. године, јер је омогућила Брозовој интермариумској-фашистичкој, великохрватској и антисрбској клики да се дочепа власти, што комунисти нерадо истичу у својим идеолошким и пропагандним публикацијама. Јер комунистима пропаганда служи као наука! (Види: Редакционнаја Коллегоја: Научние основи коммунистическој пропаганди – Материаали международнога симпозиума, Москва, 1975). У совјетском часопису “Новаја и Новејшаја Историја”, Москва, 1960, број 5, на стр. 133, стоји да су совјетске трупе за истеривање немачких окупационих трупа из Србије употребиле: деветнаест пешадијских дивизија, пет стотина тенкова, две хиљаде авиона и девет пешадијских бугарских дивизија (Види: Редакционнаја Коллегоја: Новаја и Новејшаја Историја, Москва, 1960, број 5, стр. 133). Истини за вољу, на овом месту поменули бисмо и једну дискусију која је вођена између војводе Павла Ђуришића и генерала Драже Михаиловића почетком марта 1943. године у Црној Гори. Ђуришић је за време дискусије изложио план да у садејству са извесним четничким јединицама из Србије, Црне Горе, Источне Босне и Херцеговине нападну Брозове пролетере на Неретви. Међутим, Михаиловић је то одлучно одбио! Ђуришићу је рекао: “Ја морам да сачувам Србију за одлучну акцију. Мене не интересују Брозови пролетери, ја ћу Београд заузети за 24 сата!” Ђуришић је био изненађјен и није очекивао такав одговор. Вратио се потиштен са штабском четом у своју јединицу, која се налазила на једној висоравни изнад Калиновика, легао је на траву, откинуо је сламчицу и почео да је грицка, окренуо се према заласку сунца, уздахнуо и проговорио: “Зло ће бити, не било га!…” Овај случај је остао у дубоком сећању поручнику Урошу М. Зоњићу, официру у штабу Врховне Команде Краљевске Југословенске Војске у Отаџбини. Три године касније, Дража се слично изразио и за време монтираног процеса 1946, када је одговарао на постављена инквизиторска питања Млоша Минића, рекао је: “… Србију као језгро морао сам сачувати за главну акцију!” Догађаји су показали да је Београд био и за Броза и његову великохрватску, интермариумску-фашистичку и „српску“ кроатофилску парамилитарну рајетинску клику од виталних интереса за отимање власти а не Загреб у којем су хрватске усташе остале целу једну недељу после Хитлеровог самоубиства. Врло је интересантан податак др Милоша Секулића, да је Дража Михаиловић уочи тз. „Башког конгреса“ покушао у јануара 1944. године да преко англо-америчких обавештајних сервиса, који су организовали, усмеравали и контролисали мрачне силе на Балканском полуотоку, као што то чине и данас, да ступи у преговоре са велико-Хрватом, совјетским, западно-европским и америчким империјалистичким агентом Јосипом Брозом Титом. Према др Милошу Секулићу Дража Михаиловић је преко њега и преко тз. „привременог националног одбора тражио од наше Владе у Лондону да се анулира Обзнана и призна Комунистичка партија…“ (Види: Др Милош Секулић, Глас српске општине, London, England, број 319, од 24. априла 1974, стр. 4; Михаило Минић, Расуте кости – 1941- 1945, Detroit, Michigan, U. S. A., стр.81). Обзнана је укинута на захтев Драже Михаиловића Краљевском Уредбом бр. 893 од 17. новембра 1943. године по којој се стављају ван снаге: а) Закон о заштити јавне безбедности и поретка у држави са свима његовим изменама и допунама, и б) Закон о Државном суду за заштиту државе са свима његовим изменама и допунама…“ Ову Уредбу су потписали: Краљ Петар II, претседник Владе др Божидар Пурић, и министри: Владета Милићевић, Светозар Рашић, Иво Чичин-Шаин и др Борислав Анђелиновић (Види: Службени део Краљевске Уредбе, Службене новине Краљевине Југославије -Ратно издање, Кaиро-Лондон, 31 децембар 1943). Међу извесним списима истакнутог обавештајца Краљевине Југославије, које је мени пред смрћу оставио, пронађено је и једно Минићево писмо са Упитником за Кадрове, које је лично потписао и својеручно написао о себи 20. августа 1943. године. Питања на која је морао да одговори комунистичкој ћелији Покрајинског Комитета КПЈ за Србију, била су следећа: I. ОПШТИ ПОДАТЦИ 1. Име и презиме, као и партијско име уколико га је имао? 2. Дан месец и година рођења, место рођења и срез? 3. Тадање занимање? 4. Шта му је био отац по занимању и има ли кога из породице у служби непријатеља? 5. Читав период школовања и васпитања, брачно и породичо стање, да ли је пре ступања у партију био члан каквих политичких, спортских и културних организација, односи са другарицом (женом, ако је жењен), имовно стање и материјални услови за време школовања, да ли је био у каквој државној или приватној служби где и које време? 6. Да ли је пре ступања у партију био члан које друге политичке партије или њене омладинске организације? II. ПАРТИЈСКА БИОГРАФИЈА 7. Које је године постао члан партије и при којој партијској организацији? 8. Име члана партије који га је увео у партију? 9. Да ли је полозио какву специјалну партијску заклетву или дао нарочиту обавезу? 10. Да ли је претходно и колико времена био члан СКОЈА (Савеза Комунистичке Омладине Југославије)? 11. Да ли је био члан и функционер каквих удружења која су имала левичарско комунистички карактер и као таква била под контролом партије где и колико? 12. Детаљан партијски развој и стаж и функције које је заузимао? 13. Да ли је учествовао на појединим партијским конференцијама и конгресима? 14. Како је од надлежних форума оцењиван његов партијски рад пре 1942? 15. Да ли је када и ради чега кажњаван од стране надлежних партијских форума? 16. Да ли је и када хапшен од стране полиције, одговарао пред судом и био на робији? 17. Како се је држао пред класним непријатељем ? 18. Критика, самокритика, мане и недостатци, карактерне и остале личне особине? 19. Учесће у Партизанској борби? 20. У којима је партизанским одредима све био и колико времена? III. НИВО ИЗГРАДЊЕ 21. Која је важнија дела из области марксизма и лењинизма све прочитао и простудирао? 22. Општи ниво партијске изградње? 23. Знање из области марксизма и лењинизма? 24. Да ли је похађао какав партијски курс где и када? 25. Да ли има каквих специјалних стручних знања из области марксизма и лењинизма? *** Као што се види питања су врло детаљна, озбиљна и деликатна. На њих се под претњом строге партијске казне у случају давања лажних и непотпуних података морало тачно и брзо одговорити и врдања није било. Одговори на ова питања пружали су прилично тачну и јасну слику о политичком и партијском раду, нивоу изградње, карактерним и моралним особинама тадашњих партијских и државних руководилаца. А сада да верно пренесемо оно што је у то и по партију а и по његов даљи партијски развој и успон у критично време августа 1943, један од најважнијих од њих нарочито по својој улози као Јавни тужилац Милош Минић – Црни – Милутин написао. (Његов извештај написан је на једном табаку грубе ратне фабрикације избледеле кариране хартије, хемијском плавом оловком, једва читљивим и доста несређеним и нервозним рукописом и заузима прве две сртране табака и од треће једну четвртину. Минић је покушао да одговори на свих 25 постављених питања, само је у своме одговору прескочио са питања под редним бројем 18) на питање под ред. бројем 23. Иако је и на мања важна питања под ред. бројевима 19, 20, 21, и 22, која се углавном тичу нивоа партијске изградње и образовања, учешћа у партизанским одредима и т.д., ипак више негативно одговорио. Одговор гласи: *** I. ОПШТИ ПОДАТЦИ Зовем се МИЛОШ МИНИЋ са партијским и конспиративним именом – Милутин – Црни. Рођен сам 28. 8. 1914 у селу Прељини, срез Љубићски, Србија, Југославија. По занимању сам адвокатски приправник. Отац ми је по занимању самоуправни ( општински ) чиновник и немам никог из уже породице у служби непријатеља. По свршетку основне школе учио сам и свршио осморазредну гимназију у Чачку. По свршетку гимназије уписао се на Правни факултет ( Унив. у Београду ). Завршио студије на овом факултету и запослио се у привартној служби. На служби остао 8 месеци. За време студија сам се издржавао од личне зараде и живео у тешким материјалним условима. На другој години студија оженио сам се са (Милком Јанковић ) студенткињом филозофије из Чачка. Лични односи између мене и другарице били су и до данас остали чисти и другарски. У младости у гимназији био сам две године члан Соколског Друштва ( гимнастичка организација под контролом државе) и спортских футбалских клубова. Пре ступања у КПЈ нисам био члан ниједне друге партије нити сам припадао омладинској организацији какве друге партије. II. ПАРТИЈСКА БИОГРАФИЈА Члан КПЈ постао сам 1936 године у Београдској универзитетској организацији. У партију ме је увео друг Пуниша Перовић, студ. права. У партију сам ступио а да претходно нисам био кандидат. Од пролећа 1935 до зиме 1936 био сам члан у Универзитетској организацији СКОЈА . Поред тога био сам члан руководства Опште студентске Мензе, Студентског Правничког Друштва, Удружења Студената за Узајамну Помоћ ( Потпорна Задруга) у Апстиненском Студентском друштву (Антиалкохоличари) и у Уједињеној студентској Омладини повремено као представник Народних студената. Што се тиче мојих функција у партији и СКОЈУ оне су се кретале овако: Био сам кратко време у Факултетском руководству СКОЈА. У 1938 био сам кратко време у Обласном Комитету Партије за Србију као руководилац СКОЈА, био сам кратко време у Универзитетском руководству партије, а после тога члан ОК (Окружног Комитета) Партије за округ Чачак 7 – седам месеци, Окружни руководилац и секретар Окружног Комитета Партије за Крушевачки Округ, затим Покрајински инструктор при Окружном Комитету Ваљево и сада (август 1943) секретар ОК (Окружног Комитета Чачак). На Партијским конференцијама и конгресима нисам био никад. Односно био сам на једној окружној конференцији ОК Чачак и једној окружној конференцији ОК Крушевац. Затим сам био на три покрајинска партијска саветовања у 1940 години два пут и једном пред рат 1941 (датума се не сећам). Што се тиче оцене мога партијског и политичког рада од стране надлежних партијских форума могу да изјавим следеће: Надлежни Форуми нису ми саопштавали како су оцењивали мој рад пре 1942 године – мислим да су оцењивали добро. Мој рад од марта 1942 до августа 1943 године, ПК (Покрајински Комитет за Србију) оценио је као слаб. У априлу 1943 ПК ми је саопштио да сам кажњен скидањем са функције инструктора ПК и опоменом због непријатељског држања у случају истраге по случају друга “СЕЉАКА” ( Мирка Томића, – п. пр.) и догађаја на територији ОК Ваљево од децембра 1941 до марта 1942 године. Као и због слабих резултата рада на територији ОК Ваљево у раздобљу од априла 1942 године до фебруара 1943 године. На питање у вези са мојим хапшењем и кажњавањем од стране полицијских власти као и о моме држању у тешкој ситуацији у рукама класног непријатеља (полиције) могу да изјавим следеће: Хапшен сам од полиције више пута и кажњаван полицијским казнама (највећа казна 40 дана затвора). Под истрагом нисам био. Управа Града Београда тражила ме у зиму 1939 године по терећењу Крагујевчана због брошуре “Ко има право да говори у име Србије”, али сам тада отишао у илегалност и провео месец и по дана, после чега сам се легализовао. Затим по наређењу Министарства Унутрашњих послова Управа Полиције у Чачку тражила ме је да ме упути у логор у пролеће 1940, али сам тада опет отишао у илегалност и као илегалац живео и радио све до напада Немаца на нашу земљу (6 априла 1941 године). Нисам имао прилике да се нађем у тежој ситуацији у рукама класног непријатеља. О мојим карактерним и личним особинама, оданости партији и сналажљивости, успесима и слабостима у партијском раду могу да кажем следеће: Мислим да сам одан партији, поштен, пожртвован, у реду, тачан у извршењу задатака, мислим даље да нисам кукавица, да нисам неиницијативан, да сам дисциплинован и да нисам несамокртитичан. Даље о својим слабостима мислим: да сам плахе нарави, да ми се понекад дешава у раду да упустајући се у ситнице губим из вида главне ствари, да нисам довољно оштар у критици погрешака и слабости других другова, боље рећи да сам и сувише благ. У 1942 ( био написао и 1943 па затим прецртао, – пр. п.) години испољио сам несналажење у тешким условима рада, задрт и непартијски став у случају друга “Сељака” (Мирка Томића, – пр. п.). Најзад често се дешава да преузимам на себе и дужности које би требало другима доделити, не спроводећи на тај начин правилну расподелу рада. III. УЧЕШЋЕ У ПАРТИЗАНСКОЈ БОРБИ Од почетка стварања партизанских одреда у нашој земљи партија ми је додељивала све до данас ( августа 1943) дужности партијског функционера ван одреда, па према томе у одред нисам ни ступао. IV. НИВО ИЗГРАДЊЕ Прочитао сам прилично велики број књига Маркса, Енгелса, Лењина и ( мање ) Стаљина. Неке на пр: Историја СКП Бољшевика, Основи Лењинизма, Држава и Револуција, Лењинова књига Од Буржоаске ка Пролетерској Револуцији, Политичку Економију од више писаца, као и још неколико наших књига учио сам као уџбенике. Али моје знање из Марксизма и Лењинизма није сређено и систематско. Затим са великим бројем основних и главних дела Марксизма и Лењинизма ( на пр: Капитал, остале Лењинове књиге, Питања Лењинизма од Стаљина, Национално ПИТАНЈЕ од СТАЉИНА), нисам упознао, па је моје знање из Марксизма и Лењинизма крње и недовољно. Никад никакав партијски курс нисам похађао. Истина на Универзитету сам мислим у 1938 години похађао курс за СКОЈЕВЦЕ по проблемима омладинске борбе на основу одлука VI Конгреса омладинске Комунистичке Интернационале. Ни на овоме курсу нисам могао непрекидно присуствовати због презаузетости у масовним организацијама у којима сам у то време радио. Овим курсом руководили су другови: Павле Пап, Иво Рибар и садашњи издајник Ратко Митровић. Из појединих грана Марксизма и Лењинизма немам никаквих стручних специјалних знања. 20. VIII. 1943 год. МИЛУТИН *** Ово би били оригинални податци које је својеручно написао и потписао Милош Минић са партијским именом Милутин датирани као што се види 20. августа 1943, као свој одговор на Упитник за Кадрове достављен му од стране денационализованог, дегенерисаног, рајетинског и кроатофилског руководства Брозовог Покрајинског Комитета КПЈ за Србију и њему као таквом изузев потребног објашњења за једно илегално име и два три имена Скојевских курсних руководилаца и предавача, које Минић у претпоследњој тачци спомиње сматрамо нису потребни никакви други ни нарочити коментари. Једино да напоменемо, да када тако висок партијски функционер који је једно време чак покривао и тако одговоран и деликатан положај инструктора Брозовог Покрајинског Комитета КПЈ за Србију говори о слабости своје партијске и политичке изградње, шта је тек остало за остале „српске“ мање истакнуте и школоване денационализоване и дегенерисане рајетинске руководиоце чије ће исповести и податци мало касније доћи на ред. И то главом Милош Минић високо факултетски образован правник, човек који је сматран за првокласног теоретичара и изграђеног идеолога у вишим партијским круговима денационализованог и дегенерисаног рајетинског естаблишмента у Србији. Не излази ли несумњиво из овога да су Комунистичку Партију Југославије са малим изузецима а са њоме и грађански рат и револуцију у нашој несрећној отаџбини водили и извели обичне незналице, демагози, шарлатани и недошколовани медиокритети па су као такви били чак и у редовима факултетски образованих људи, међу које је спадао у првом реду и Милош Минић… Минић је као Јавни тужилац генералу Драгољубу – Дражи Михаиловићу, добро одиграо своју џелатску улогу у познатом монтираном процесу јула 1946 године а касније и против партијских другова приликом сукоба Коминформ – Броз најављеног званично јуна 1948. године. Умео је да се као искусни и конспиративни лисац определи и прилагоди у новонасталој ситуацији и у току 1966. године, када је свргнут Брозов рајетин, Александар Ранковић, његов партијски друг!

  22. Beli Orao says:

    Ако је ово све истина а немам разлога да сумњам онда испада како смо идиоти били тада тако смо и сада ,ћутимо и гледамо како нам и ово мало што је остало од Србског Језгра разбијају идиоти и воде нас у тотални распад !!! На здравље Браћо Срби.

  23. Kosovac says:

    Били смо оптуживани за: 1. Великосрпску политику, 2. Великосрпску хегемонију, 3. Великосрпску агресију. Наравно, то није уопште било, били смо шмокље који су радиле сасвим супротно од ових наведених тачака. Ништа нам не би фалило да смо заиста спроводили ту политику, лепо су нам је објаснили….. Пошто смо сада толико слаби и заглупљени, једини спас нам је да побегнемо из загрљаја ових Јужних Словена и спасимо оно што се спасити да. Уколико будемо добри и ојачамо, природно је да кренемо са остваривањем тих трију тачака, претходно треба укинути Србе који се згражавају над границама Карлобаг Карловац Огулин Вировитица….. Али не, од тога нема ништа, видите сада нас нови краљ Александар гура у нову државу Западни Балкан. Ајде Јово наново, али савршеније туцање.

  24. flamantes says:

    A što se desilo sa Crnom Gorom 1918.?

  25. gaga says:

    Prvo koliko je meni poznato Srbi nisu okupirali zemlje severno od Dunava i zapadno od Drine!Koliko je meni poznato velike Skupstine u Novom sadu,Subotici,Splitu,Sarajevu,Dubrovniku,Boki Kotorskoj a i Podgorici pozvale su na ujedinjenje sa Srbijom!Jos dok je Srpska vojska bila na Krfu i Solunu Ante Trumbic Hrvat sa delegacijom je dosao na Krf i potpisao je sa pasicem 1917 Krfsku deklaraciju!Druga je stvar sto je to bilo u Hrvatskom interesu jer bi da nije tako bilo do dana danasnjeg Hrvatska placala ratne reparacije Srbima...mada ko zna dal bi i postojala .da nije bilo Srba nasa bivsa braca nebi videla ni drzave i nacionalnu emancipaciju.pa to je rekao i hrvatski istoricar gospodin Jakovina!

  26. P.S. says:

    Nije tačno da smo se sami oslobodili od turaka. Istina je da su nas Rusi oslobodili odnosno odlobodili smo se isključivo uz pomoć Rusije uprkos sabotaži organizovanoj preko izvesnog austrijskog frajkora i masona.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *



ИНТЕРМАГАЗИН НА FACEBOOK-u