Тужилаштво истражује нестанак слика из Матице дијаспоре

Tužilaštvo istražuje nestanak slika iz Matice dijaspore

2 jula 2017

POSLE serije tekstova o nestanku 70 umetničkih dela iz Matice iseljenika, prvo u „Novostima“, pa i u ostaloj štampi i agencijama, danas je Prvo osnovno tužilaštvo u Beogradu naložilo policiji da ispita gde se nalaze vredna dela, dar srpskih slikara iz dijaspore.

Ovoj zbirci, koju, između ostalih, čine pokloni Ljube Popovića, Radovana Kragulja, Petra Omčikusa, Kose Bokšan, Miloša Šobajića, Vladislava Lalickog, svaki trag se gubi posle izložbe „Legat matice iseljenika“, održane 2008. godine u vili Radivoja Dabića, tadašnjeg predsednika Matice. Policija bi trebalo da ispita gde su čuvana dela izložena u Paraćinu, „kao i da li Matica iseljenika poseduje podatke o ‘kretanju’ u navedenom periodu“, ali i navode da su se slike u jednom vremenskom periodu nalazile u zdanju „Stefaneum“ u Sremskim Karlovcima, te da je nad njima formalno vlasništvo polagala Srpska pravoslavna crkva. Po nalogu tužilaštva, policija bi trebalo da utvrdi u kom vremenskom periodu su se umetnička dela nalazila u tom zdanju i kada su, po čijem nalogu i kojim povodom iz njega izneta.

Naime, zbirka je oformljena od radova predstavljenih na iložbi „Likovno stvaralaštvo Srba u svetu“, koja je, u organizaciji Matice iseljenika bila priređena u Narodnom muzeju 1990. Pripreme za ovu postavku su trajale dve godine, a ideja je potekla od našeg umetnika iz Pariza Slobodana Jevrića Pulike, s namerom da se formira legat, kao prvi korak u osnivanju zadužbina sveobuhvatnog stvaralaštva Srba u svetu. Ratne godine i nedaće osujetile su ovaj projekat, a slika sve do 2007. godine nije bilo u javnosti. Prema tvrdnjama sagovornika „Novosti“ Dragice Danon, dugogodišnje savetnice u Matici, i Radivoja Pece Petrovića, nekadašnjeg generalnog sekretara ove institucije, zbirka je „otkrivena“ u zdanju „Stefaneum“ u Sremskim Karlovcima i nad njom je formalno vlasništvo polagala Eparhija sremska SPC.

Rukovodstvo Matice je, kako su rekli našem listu, tada u dogovoru sa vladikom sremskim Vasilijem, koji je slike praktično sačuvao i preselio pod svoj krov, preuzelo kolekciju, uredno je popisalo i fotografisalo. Dabić, u čijoj kući je ona poslednji put javno viđena, za „Novosti“ je prošle nedelje izjavio da legat pravno ne postoji, a da je on jedan deo slika vratio vlasnicima, odnosno autorima. Na naše pitanje gde i kako čuva ostatak zbirke, nije želeo da odgovori.

NISU POD ZAŠTITOM

NAKON što su se u javnosti pojavile informacije o tome da je iz Matice iseljenika nestalo 70 dela koja su poklonili slikari iz dijaspore, Ministarstvo kulture uputilo je dopis Narodnom muzeju i Muzeju savremene umetnosti, ustanovama nadležnim za procenu, kako bi bilo utvrđeno da li neka od ovih dela imaju status kulturnog dobra. Iz Narodnog muzeja stigao je odgovor da, prema informacijama kojima raspolažu, umetnička dela u vlasništvu Matice iseljenika Srbije koja su nestala iz te institucije nemaju status kulturnog dobra, niti uživaju prethodnu zaštitu, dok u Muzej savremene umetnosti tvrde da nikada nisu sarađivali s Maticom iseljenika.

KOMENTARI



2 komentara

  1. Ivan Grozni says:

    Ko kaze da treba dijaspora da pomaze Srbe u Srbiji? Srbi u Srbiji gledaju dijasporu kao kravu muzaru i sto vise izmuzu misle da su krave gluplje. Zaboravljaju da je u dijasporu otisao krem srpske inteligencije. Tesla,Pupin,Nikolaj Velimirovic, More srpskih oficira sa kraljem na celu 1941 i da ne nabrajam pisce,slikare,doktore raznih nauka i td.U karadjordjevoj i Milosevoj Srbiji sav kulturni i obrazovni zivot potice od ljudi iz dijaspore,Austrougarske i Rusije.Evo i ovaj primer je dokaz da se dijaspora ni malo ne ceni. Neko vrlo neodgovorno poneo prema stvaralastvu dijaspore koja je imala naj iskrenije namere da Srbiji pokaze svoj stvaralacki potencijal.

  2. kuka says:

    Kako to da je tužilaštvo proradilo? Mora da je AV dovršio neku vilu, pa mu sad treba dekoracija.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *