ТУЖНА ПРИЧА ИЗ БЕОГРАДСКЕ ПОШТЕ – Дека је позвао породицу за празнике, али одговора није било…

ТУЖНА ПРИЧА ИЗ БЕОГРАДСКЕ ПОШТЕ – Дека је позвао породицу за празнике, али одговора није било…

4 јануара 2017

99641_deda_f

Једна сцена из поште у којој дека долази да телефонира за празнике потпуно је растужила Србију… Ево и зашто.

„Мала пошта на главној аутобуској станици у Београду… Три шалтера, три говорнице, 50 квадрата свеукпно. Други јануар 2017. око два поподне.

Он има око 75 година. Има прастари мантил, панталоне и још старије ципеле. Улази у пошту и љубазно пита радницу да ли још увек раде говорнице и да ли може да телефонира. Радница без трунке емотивног инвестирања одговара да може. Он улази у средњу говорницу, врата се не могу у потпуности затворити и започиње разговор.

Прича гласно, као и сви они који баш и не чују добро, тако да поштом одзвањају речи „Добар дан. Илија овде, само сам желео да вам честитам Нову годину и да вам кажем да ми је много жао што ме нико од вас није назвао да честита, нити дошао да ме посети. Много вас волим, живи и здрави били, воли вас Деда“. Одсечно прекида.

Као што смо сви некада радили, у оно доба скупих секунди. Чује се кратак уздах и звук спуштања слушалице на онај метални језичак. Врата се отварају, он излази достојанствен као да се ништа није десило. Убеђен да ми појма немамо каква се драма одвијала иза несрећно затворених врата од говорнице и под његовим мантилом.

Пита радницу колико је дужан. Плаћа, љубазно се захвајује, честита празнике и полако одлази. Радница и ја гледамо за њим. Залеђени. Размишљам, ко га је заборавио? Шта ли им је скривио? Или није? Кога сам ја заборавио? Кога из ових стопа морам да позовем, да искажем захвалност, љубав или поштовање. Има ли још наде да се ситуација поправи?

Срећом, па ми имамо телефоне у џепу, поруке, мејлове, сто чуда. Ето неке користи и од њих. А и тек смо на трећој страници. Од овогодишњих 365 неисписаних. Срећа па још има сасвим довољно времена да се напише Роман који оплемењује душу, који је мелем за рану и који, свакога, ко га прочита учини бољим човеком, или му макар мало олакша.

Лампа или свећа, перо или тастатура. Папир или лаптоп су само околности и узгредне ситнице које не одвајају доброг писца од лошег. За разлику од љубави. она је одувек сасвим другачија прича“, завршава свој статус.

(Информер / Курир)

KOMENTARI



2 коментара

  1. gde smo to mi says:

    Zbog prokletog novca i nametnutog robovlasnickog nacina zivljenja, zaboravljamo prave vrednosti, pa cak i korene odakle i kako poticemo, a sve zarad neke "slave" i malo slobodnog vremena... Stani i zapitaj se makar i na ovaj minut dok citas ovu poruku, mozda nesto i promenis.

  2. Petković Željko says:

    Hvala Vam za ovaj članak jer to je mogao da osjeti samo dobar čovjek i objavi. Vaš portal je dao dosta dobrih tekstova i zato dajem komentare jer mislim da u poplavi kvaziprimitivnog novinarstva mnogo znači svaki pravi tekst koji je nažalost danas samo rijetki biser.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *



ИНТЕРМАГАЗИН НА FACEBOOK-u