УБИЦА СРПСКЕ ЕКОНОМИЈЕ СЕ ВРАТИО: Ђелић продаје „Телеком“

УБИЦА СРПСКЕ ЕКОНОМИЈЕ СЕ ВРАТИО: Ђелић продаје „Телеком“

8 марта 2015

45665635677588Приватизација “Телекома” највероватније ће бити поверена француској компанији “Лазард Фререс САС”, у чијем систему ради и Божидар Ђелић, истакнути функционер бивше власти демократа!

Ђелић је у јануару прошле године, после послова потпредседника Владе, министра и посланика, постао извршни директор једне од најпрестижнијих светских инвестиционих банака “Лазард” и од тада саветује државе, велика предузећа и банке о финансијским стратегијама.

“Телеком” је потврдио да је “Лазард Фререс САС” једини доставио понуду за приватизационог саветника за продају овог домаћег телекомуникационог оператера.

„Након отварања, комисија је утврдила да је понуда благовремена и да је понуђач доставио сва неопходна документа. “Телеком Србија” ће у законском року донети одлуку о прихватљивости понуде“,  наведено је у саопштењу.

Премијер Александар Вучић каже да се за приватизационог саветника “Телекома” пријавила једна од најреномиранијих европских компанија у области телекомуникација.

„Има много компанија које су на страни потенцијалних купаца за “Телеком”, зато се мање њих јавило за приватизационог саветника, али су ми рекли да се једна од најреномиранијих већ јавила“, изјавио је Вучић.

Како је објаснио, половина новца од продаје ове компаније отићи ће на враћање “суманутих кредита” које је узимала претходна власт, а половина ће ићи на инвестиције.

„На тај начин ћемо подићи грађевинску индустрију“, рекао је премијер.

Обавезе саветника у првој фази су да уради процену вредности, економску и правну анализу, анализу тржишта, предложи моделе приватизације и припреми временски и методолошки план приватизације. Након завршетка прве фазе, у случају да већински акционар донесе одлуку и изабере један од модела приватизације, започеће друга фаза у којој ће све активности у том процесу да координира и води изабрани саветник, од објављивања позива до затварања трансакције.

„Прокоп” до Светог Саве!

Вучић је јуче приликом обиласка “Прокопа” најавио да ће та железничка станица у Београду бити завршена до 27. јануара 2016! Он је рекао да је задовољан радовима које је обавио “Енергопројект”, и тиме што ће “Железнице Србије” цену да спусте са пројектованих 28 милиона евра на 25,7 милиона евра. Подсетио је да су радови у Прокопу почели пре 41 годину, давне 1974, а 1996. су престали.

Према најави Вучића, до 13. марта биће завршен поступак за избор професионалног менаџмента за Железару Смедерево.

„У року од пет до шест дана имаћете коначну одлуку да ли неко испуњава услове и ко ће да уђе у Железару“, нагласио је премијер.

(Ало)

KOMENTARI



2 коментара

  1. Steva says:

    Sta cete posle kad sve isprodate? Draga moja Srbijo,nek te Bog cuva.

  2. Darko Božuta says:

    PRIVATIZACIJA PROFITABILNIH VELIKIH SISTEMA-DEBILAN POTEZ NIJE SUVIŠNO PONOVITI DA JE TA PRIVATIZACIJA VELIKIH PROFITABILNIH SISTEMA,POTPUNO POGREŠAN I DEBILAN POTEZ, I DA SE PROCJENJUJE DA JE PRIVATIZACIJA NANELA VEĆE ŠTETE BOSNI I HERCEGOVINI, NEGO RATNA DEJSTVA.DA NE POMINJEMO IZJAVE NACIONALISTA DA SU VELIKI SISTEMI GNIJEZDA KOMUNIZMA I DA IH TREBA UNIŠTITI.UPRAVO TO SE I DESILO! IAKO I MEĐUNARODNA ZAJEDNICA IMA NESUMNJIVU ODGOVORNOST U RUŠENJU PRIVREDE BiH,GLAVNI KRIVCI SU NEZRELE NACIONALISTIČKE STRANKE I TO U CIJELOM REGIONU. TU SE VIDI NEDOSTATAK MORALNOG TEMELJA A I NEDOSTATAK KOMPETENTNIH ELITA KOJIH IMA ALI SU NA MARGINI. U CIJELOM REGIONU A I U MEĐUNARODNOJ ZAJEDNICI. PRODATI TELEKOM PA PRAVITI FABRIKU EKOLOŠKIH OPANAKA, A SA OSTATKOM FINANCIRATI BIROKRATIJU I ZAGROBNU SKRB FUNKCIONERA Prema natpisima u novinama krajem 2008 u BiH broj mobitela je 3 842 000, a 2010 godine je broj mobitela u BiH prešao četiri miliona,i ima više mobitela neko stanovnika BiH, a prema istraživanju Agencije GfK, BiH je u broju korisnika mobilnih telefonskih uređaja, čak i ispred nekih zemalja članica EU, kao što su npr. Poljska,Rumunija i Bugarska.BH Telekom ima 2 258 156 korisnika telekom usluga u fiksnoj,paket i mobilnoj mreži, od toga u fiksnoj telefoniji u 2009-oj godini 764 458 instaliranih priključaka,od kojih nisu svi aktivni.I da skratimo priču,super firma, I MALA DJECA IMAJU MOBITELE, I MALA DJECA ZNAJU DA JE TELEKOM PUN LOVE,TELEFONIRA SE DO BESVJESTI,INTERNET I KABLOVSKA TELEVIZIJA ĆE BEZ IKAKVE SUMNJE UĆI U SVAKO DOMAĆINSTVO,ne zagađuje okolinu, pa sad hajde da je prodamo, pa da od tih para ulažemo u proizvodnju,najbolje FABRIKE OPANAKA,ali ekoloških sa rupama i perforacijama,da ne smrde noge i ne zagađuju životnu okolinu.pa onda raznih sirovina,cementa, balvana,željeza, staklene vune,drvene građe, eksera, puteva i sl. Ma to su super poslovi za nas, a i ulaganje u usluge normalno, da zapadu budemo na usluzi, jer kada se sve rasproda,jedino će nam to i preostati,pa će naši radnici Telekoma moći u Evropi fino da raznose novine i prospekte(treba preći najmanje 30 km dnevno),raznose pice,čiste kancelarije, rade u gradskoj čistoći itd... MANTRA SVE PRIVATIZIRATI SRUŠILA SE JE KAO KULA OD KARATA Što se tiće privatizacije u svijetu, uglavnom zbog udara globalne ekonomske krize, privatizacijski proces počeo je jenjavati.ČUVENA MANTRA-SVE PRIVATIZIRATI, SRUŠILA SE JE KAO KULA OD KARATA,a evropske države su prisiljene intervenirati u privatnom sektoru, tj. u reprivatizaciji, tj. nacionalizaciji do mjere, koje je prije nekoliko godina bilo nemoguće ni zamisliti. Došlo je do istorijske prekretnice koja govori o suštinskoj transformaciji, slično onoj u Istočnoj Evropi nakon 1989.god. pod nazivom tranzicija(a koja se debilno sprovodi i kod nas).Ta transformacija iz neoliberalnog kapitalizma, ide ne prema socijalizmu,nego ka reguliranom obliku kapitalizma, gdje će država imati veću ulogu. “Sada plaćamo strašnu cijenu našeg slijepog vjerovanja u moć nevidljive ruke. Na bolan smo način progledali i spoznali pogrešku tradicionalne ekonomske teorije - da su ljudska bića uvijek sposobna donositi racionalne odluke i da se tržišta i institucije, najbolje reguliraju sami “piše Will Bartlett, profesor na London School of Economics. Poslušajmo šta kaže Will; “Ignorirali su se i dokazi da državna poduzeća mogu biti relativno učinkovita u konkurentskom tržišnom okruženju.Nije se uzimala u obzir niti nefunkcionalnost odijeljenosti vlasništva od upravljanja - menadžere mogu voditi vlastiti, a ne interesi dioničara. U takvoj situaciji često dolazi do prevelikih investicija da bi se izgradili vlastiti imperiji, čime se smanjuje dobit dioničara. Često se događa i da dobit pojede rasipnost i pretjerani rashodi u blještavim upravnim zgradama i bonusima. Također, bilo je sve jasnije da mnoge koristi od privatizacije proizlaze najviše od stupnja konkurentnosti na tržištu u kojemu poduzeće posluje te od lakog i povoljnog pristupa inozemnom novcu, kao i od činjenice da su najbolja.poduzeća obično bila ta koja su prva privatizirana, dok su manje učinkovita ostajala u državnim rukama. Umjesto prodaje državne imovine države ulažu u propale privatne banke i privatna poduzeća kako bi ih spasile od predstojećih stečaja. Vlade su u cijelome svijetu kupile više imovine od privatnog sektora nego što su prodale investitorima tijekom privatizacije. Zapanjujuće je da je 1,5 bilijuna dolara koje su države investirale u imovinu bankarskog sektora ekvivalentne cjelokupnom iznosu koje su zaradile privatizacijskim prodajama u cijelom razdoblju otkad je 1997. započela moderna privatizacija.Međutim, ne odvija se sve baš onako kako se očekivalo. Kako se naziru prvi obrisi gospodarskog oporavka na vidjelo ponovno izbija snaga financijskih institucija, a odlučnost državnih zakonodavaca slabi. Glavni izvršni direktori propalih banaka uspjeli su odšetati s bezobrazno visokim bonusima usprkos svojoj menadžerskoj meganesposobnosti i grandioznim neuspjesima. Umjesto da se povuku bez prebitog centa ti su menadžeri primili mirovine i otpremnine u milijunima eura. U jednom slučaju je glavni izvršni direktor opustošene Royal Bank of Scotland (RBS), Sir Fred Goodwin, primio mirovinu od 550 tisuća funti plus jednokratnu svotu od 2,7 milijuna funti, s tim da se godišnja mirovina kasnije smanjila na “pukih“ 350 tisuća funti nakon protestnog povika javnosti. Bez promjene vezivanja perverzno visokih menadžerskih poticaja uz kratkoročno riskiranje, temeljni uzroci krize neće biti uklonjeni. Umjesto toga ispast će da su države spašavale banke, a dobile vrlo malo u smislu dugoročne stabilnosti. Regulacija svojevrsnog kasino-kapitalizma, kojoj smo bili svjedoci u prethodne dvije godine, zahtijevat će puno veću političku volju nego što se čini da je ima u ovom trenutku. Razumijevanje da država ima najbitniju ulogu u stabilizaciji, da se privatizacija ne može protegnuti na sve kutke gospodarstva i da se mehanizmi korporativnog upravljanja moraju reformirati kako bi se uzeli u obzir interesi puno širih grupa, bit će najveći izazov za gospodarsku politiku u sljedećem desetljeću. Samoupravljanje na kapitalistički način(nastavak Willovog izlaganja) To bi moglo značiti da će možda biti potrebni novi oblici upravljanja poduzećima i novi načini razmišljanja u ugovaranju s vanjskim dobavljačima. U donošenje najvećih odluka u privatnim poduzećima trebat će biti uključen širi krug zainteresiranih strana, što će omogućiti bolje polaganje računa onim grupama koje pokazuju pravi interes za dugoročnu uspješnost najvećih korporacija. Ovamo spadaju i radnici i potrošači. To će značiti ponovno dogovaranje sudjelovanja zaposlenika, već isprobanog u mnogim oblicima - uključujući i američke planove za vlasničke udjele zaposlenika u poduzećima, britansku uzajamnu organizaciju, francuske asocijacije i talijanske zadruge, da ne spominjemo toliko ismijavani primjer samoupravljanja u bivšoj Jugoslaviji. Uključivanje potrošača u obliku članskih shema i uključivanje korisnika socijalnih usluga u obliku sličnih shema, kao što su talijanske društvene zadruge i zakladni trust u engleskim bolnicama (Foundation Trust) koji je nedavno osnovan u britanskoj Nacionalnoj zdravstvenoj službi. Biračka tijela koja se sastoje od zaposlenika, pacijenata i lokalnog stanovništva biraju uprave tih više-manje autonomnih bolnica. Sve su to zanimljivi primjeri alternativnih metoda korporativnog upravljanja koje možemo slijediti u budućnosti.Ugovaranje vanjskih dobavljača za javne usluge također treba preispitati. Privatni će sektor i dalje imati svoju ulogu u pružanju javnih usluga, ali mnogo će se više pažnje pridavati implikacijama tih mehanizama u smislu ravnoteže između kvalitete i troška. Iako su privatna poduzeća koja rade za profit možda dobra za smanjenje troškova, ako se to radi nauštrb kvalitete glasači vjerojatno neće podržavati nastavak takvih shema. Neprofitna poduzeća, koja se ponekad nazivaju i “društvena poduzeća“, možda daju djelomični odgovor u smislu dubljeg zanimanja za kvalitetu usluge koju pružaju.Na taj će način raspad ekstremne verzije neoliberalnog kapitalizma u najvećem špekulativnom kolapsu od Velike depresije nesumnjivo otvoriti vrata novoj sustavnoj tranziciji prema umjerenijem obliku, u kojemu će biti više mogućnosti sudjelovanja u upravljanju. Upravo će ishod te nove tranzicije odrediti veličinu i važnost te stabilnost ekonomskog oporavka i oblika globalne ekonomije u desetljećima koja su pred nama.Regulacija svojevrsnog kasino-kapitalizma, kojoj smo bili svjedoci u prethodne dvije godine, zahtijevat će puno veću političku volju nego što se čini da je ima u ovom trenutku. Razumijevanje da država ima najbitniju ulogu u stabilizaciji, da se privatizacija ne može protegnuti na sve kutke gospodarstva i da se mehanizmi korporativnog upravljanja moraju reformirati kako bi se uzeli u obzir interesi puno širih grupa, bit će najveći izazov za gospodarsku politiku u sljedećem desetljeću.” Will Bartlett, profesor na London School of Economics Magazin BANKA,4.9.2009.god.Will is the President of the European Association for Comparative Economic Studies (EACES) and past President of the International Association for the Economics of Participation (IAFEP). Since 2005 he has been Joint Coordinator of the Baltics to Balkans Research Workshop at the university’s Institute for Advanced Studies. He has also acted as the university’s representative on the East European Task Force of the Coimbra Group, a network of leading European universities of which Bristol University is a member. Between 1995 and 2004 he was Deputy Director of the Centre for Mediterranean Studies, a University Research Centre based at the Department of Politics. From 1998 to 2000 he was editor of the refereed journal Economic Analysis: Journal of Enterprise and Participation.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *



ИНТЕРМАГАЗИН НА FACEBOOK-u