Vaclava Klausa za premijera Srbije

Vaclava Klausa za premijera Srbije

9 августа 2013

dragomir-antonicPiše: Dragomir Antonić

Bivši predsednik Češke ima ogromno iskustvo u poslovanju sa administracijom iz Brisela. Ne bi dozvolio njihovo iživljavanje na račun Srbije. Kao častan i skroman čovek verovatno ne bi neki veliki honorar tražio za sebe

Srbija je lepa. Plodna i blagodarna. Takav je i narod. Vredan,uvek spreman drugome da u pomoć priskoči. Više brine o drugima nego o sebi. Čak bi i upravljanje državom prepustio drugima. Danas, u moderno doba, te se osobine ne cene preterano. Smatraju se zaostalim i ne demokratskim, a ko dnevno ne pominje reč demokratija i demokratski taj budućnosti nema. Kažu da su takva evrounijatska pravila. No, Bogu hvala leto je u punom zamahu. Pšenica je požnjevena i sklonjena sa njiva. Sad nastaju drugačije muke. S druge strane, sparina je velika, a što se tiče kukuruza i ispucale zemlje jedna dobra kiša vredela bi više od svih evrounijatskih koncepata i pristupnih fondova. Nažalost, tu je čovek mali i nemoćan. Ostaje mu samo da gleda u nebo i ako ima vode zaliva bašte. Kukuruzu samo viša sila može pomoći.

POLITIČKA BURA NA VAŠARU

Leto je doba kad se i vašari održavaju. Od Svetog Ilije sve do Male Gospojine saborovaće se po zemlji Srbiji. Jedan od većih vašara održava se u Kniću na Ilindan. Dan ranije razapnu se vašarske šatre, raspale roštilji, postave veliki zemljani lonci za kuvanje kupusa, pečenje sa ražnja, vrte ringišpili, deca skaču po toboganima i voze se električnim automobilima. Tezge putujućih trgovaca krcate vašarskom robom. Ovde bi trebalo pohvaliti komunalnu službu Knića. Kad se vašar završio ulice i sav prostor je bio opran i očišćen.

Pod šatrama sede domaćini sa gostima iz okoline. Ima tu ljudi iz Pajsijevića, Grabovca, Žuna, Guncata, Bresnice, Raškovića, Gornjeg Milanovca, Kragujevca, Čačka… Praznik je. Valja prozboriti neku reč. Razmeniti mišljenje sa prijateljima, o svakodnevnim stvarima, letini, žetvi, vremenu, porezima, politici. Vašar zato i služi. Da se proveseli, ali i da se razgovora; da se sazna i ono čega nema na televiziji ili u novinama. Zanimljivo je slušati razgovore dobro držećih domaćina. Upravo je bila završena rekonstrukcija vlade, ali o tome se manje pričalo, dok je glavna tema bila izjava, javno postavljeno pitanje, prvog potpredsednika Vlade „da li je bolje angažovati strane eksperte ili domaće priučene partijske kadrove“? Oko toga su se lomila koplja za mnogim vašarskim stolovima. Jedni su branili domaće stručnjake navodeći kao argument fabrike, farme, poljoprivredna dobra koja su izgradili domaći stručnjaci. Pominjala se „Budimka“ „Potens“, „Mladost“ iz Požege, „Rudnik“, „Takovo“ i „Graditelj“ iz Gornjeg Milanovca, „Cer“, „Fabrike hartije i Reznog alata“ iz Čačka. O Kragujevcu i fabričkim postrojenjima u Kraljevu da ne govorim. U odbrani pomenutih stavova nabroja se preko pedeset fabrika, od kojih su pojedine bile i u svetu poznate, a koje su po rečima znalaca koji su o njima govorili zapošljavali preko osamdeset hiljada radnika, a ako se računaju i kooperanti broj je uveliko prešao stotinu hiljada. Sve su to uradili domaći kadrovi od kojih su mnogi u životnom dobu kad bi mogli da pomognu i urade nešto za dobrobit države Srbije.

DOBA MODERNIH GASTARBAJTERA

Imaju naši ljudi znanje i umeju da rade. Nisu potrebni stranci. Uostalom pojavom stranih eksperata većina od ovih fabrika je nestala. Sto dvadeset hiljada radnika je ostalo bez posla samo u ovih nekoliko gradova. Ko kaže da će ovi koji bi sad trebalo da dođu biti bolji. Drugi su tvrdili da strani eksperti rade za novac. Želeće što pre da postignu bolji rezultat jer od toga imaju zamašne viškove. Radiće određeno vreme, neće se obazirati na stranačke kombinacije, zato što nisu partijski kadrovi. Biće neka vrsta modernih gastarbajtera, a što se tiče prethodnih eksperata koji su upropastili državne firme i institucije mora se priznati da stranci nisu jedini krivci. Uništavanju prethodnog obilato je pomogla i domaća pamet. Sa ovom konstatacijom su se svi složili. Na ovome bi se završilo da se ne javi čovek, mislim da je iz sela Bresnice, koji se dotle nije uplitao u razgovor, već je ćutke ispijao špricer. On reče da je gospodin Vučić u pravu i da ne bi trebalo olako odbijati pomoć stranih učenih ljudi. Zamislite – upita domaćin iz Bresnice – kad bi Vaclav Klaus, bivši predsednik Češke prihvatio poziv i pristao da bude premijer Srbije? Klaus je osvedočeni patriota, iskusan državnik koji je uvek na prvo mesto stavljao interes Češke, a zatim sve ostalo. Takav je čovek danas potreban državi Srbiji. Premijer koji će prevashodno voditi interes o Srbiji, a zatim o Evropi. Drugo je sve lako organizovati. Sa Vaclavom Klausom kao premijerom Srbija bi brzo stala na sopstvene noge. Ministri i državna administracija bi shvatili da je njihov osnovni zadatak da rade u interesu države Srbije, a ne da ispunjavaju želje briselskih činovnika. Klaus ima ogromno iskustvo u poslovanju sa administracijom iz Brisela. Ne bi dozvolio njihovo iživljavanje na račun Srbije. Sam bi izabrao zamenika, saradnike. Kao častan i skroman čovek verovatno ne bi neki veliki honorar tražio za sebe. Potrebno je da Vučić, jer je njegova ideja, razgovara sa Klausom i ubedi ga da prihvati upravljanje vladom države Srbije. Domaćin iz Bresnice završi monolog. Razgovor utihnu. Druge teme dođoše na red.

Danas je Sveti Pantelija. Vašari svuda u Srbiji. Ko zna kakvi će se sve razgovori voditi. Ko slavi neka mu je srećno i berićetno. Ne zaboravite na srpske novo mučenike koji stradaju od zločinaca u Haškom tribunalu. Pomolite se za zdravlje arhiepiskopa ohridskog gospodina Jovana.

(Pecat.co.rs)

KOMENTARI



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *



ИНТЕРМАГАЗИН НА FACEBOOK-u