Vađenje organa Srbima počelo je u Krajini, a sve sadašnje istrage treba usmeriti na bazu “Bondstil“

Vađenje organa Srbima počelo je u Krajini, a sve sadašnje istrage treba usmeriti na bazu “Bondstil“

6 априла 2013

Boris AleksicPiše: Boris Aleksić

Kako su javili srpski mediji u postupku koji vodi Euleks na KiM „jedan od optuženih je priznao da je učestvovao u trgovini ljudskim organima“. Naime, Driton Jiljta, kome se sudi, priznao je krivicu po optužnici koja ga tereti za zloupotrebu službene dužnosti i autoriteta i nelegalnu medicinsku aktivnost. Ovaj slučaj je deo šireg postupka u kojem je tužilaštvo optužilo sedam Šiptara i dvojicu stranaca za trgovinu ljudima, organizovani kriminal i nezakonitu medicinsku aktivnost u klinici Medikus u blizini Prištine. Prema optužnici, na toj klinici je 2008. godine izvršeno 30 nelegalnih transplantacija bubrega dok su siromašni ljudi iz Turske, Rusije, Moldavije i Kazahstana navodno navođeni da dođu u kliniku lažnim obećanjem da će primiti do 15.000 evra za svoje organe.

Pogrešno usmerena suđenja

Međutim, ova priča nema nikakav ozbiljniji značaj i njen cilj je da kroz sudske procese koje kontrolišu SAD i EU, ubedi svetsku javnost kako se nešto značajno radi u okviru istrage o trgovini ljudskim organima. U stvarnosti, suđenja koja su inicirana nakon izveštaja Dika Martija, a koja vodi Euleks, Vašington i Brisel namerno pogrešno usmeravaju, da bi zaštitili moćne organizatore trgovine ljudskim organima i svoju profitabilnu industriju – industriju smrti.

Najpre, Jiljta nije priznao krivicu za trgovinu ljudskim organima već za zloupotrebu službenog položaja i nezakonitu medicinsku praksu. Nezakonito odstranjivanje ljudskih organa tzv. žetva organa inkriminisana je u okviru dela trgovine ljudima. Za ovaj monstruozan zločin po Euleksovom „Privremenom krivičnom zakoniku“ propisana je kazna od svega 2 do 12 godina zatvora. Sa druge strane, Euleks je poput Haškog tribunala neprijateljski nastrojen prema Srbima kojima izriče drakonske kazne, pa zato i ne čudi što su njegove sudije u nameštenom procesu osudile Zorana Kolića na 14 godina zatvora za navodni ratni zločin, iako je dokazano da on nije bio prisutan prilikom izvršenja krivičnog dela.

Zaštita organizatora zločina

Pored toga, prema optužnici Euleksa trgovina ljudskim organima se svodi na pojedinačne aktivnosti, siromašnih očajnika iz različitih zemalja, koji u potrazi za novcem prodaju svoje bubrege u privatnoj klinici „Medikus“ u Prištini. Tužioci Euleksa su u svojim aktima optužili isključivo beznačajne figure da bi zaštitili stvarne organizatore ovog monstruoznog zločina.

Naravno, SAD i njeni sateliti su od objavljivanja izveštaja Dika Martija tražili način da istragu o trgovini ljudskim organima drže što dalje od UN. Da bi potpuno kontrolisali istražne radnje i sudski postupak, SAD, Velika Britanija, Francuska i Nemačka usprotivile su se predlogu Srbije i založile da istragu vodi isključivo Euleks.

Ko je na strani Srbije?

Na strani Srbije u UN, našle su se Rusija, Kina, Gabon i Južnoafrička Republika koje su ocenile da Savet bezbednosti treba da formira međunarodni istražni mehanizam. Srpski predlog u UN nije prošao, a ubrzo je Vašington postavio svog čoveka na mesto šefa Euleksovog tima za istragu – Klinta Vilijamsona. Zatim je za specijalnog tužioca Euleksa imenovan Britanac Džonatan Ratel. Vašington i London su u Euleksu zatvorili krug, kao i u Haškom tribunalu gde su po tvrdnjama Florens Artman njihove obaveštajne službe u potpunosti kontrolisale strategiju krivičnog gonjenja i optuživanje.

SAD i VB su od početkla nastojale da obore izveštaj Dika Martija koji je ukazivao na to da je njihova marioneta Hašim Tači šef mafije na KiM, umešan i u trgovinu ljudskim organima. Međutim, tragovi monstruozne trgovine ljudskim organima prevazilaze čak i navode iz izveštaja Dika Martija. Ovi zločini nisu počeli na KiM, već na svim teritorijama SFRJ na kojima je NATO stupio u oružani sukob sa srpskim narodom.

Počelo je u RSK

Industrija smrti je započela svoj rad u RSK gde su otetim Srbima vađeni organi za potrebe bogataša sa Zapada i onih iz petrolejskih monarhija. Zatim je zločin nastavljen u BiH. Tokom maja 1996. godine Savijer Bernar Gotije, novinar „Figaroa“ i stručnjak za Balkan pronađen je obešen u svom stanu u Španiji. Španske vlasti nisu imale nikakve sumnje o uzrocima njegove smrti, misleći da je u pitanju samoubistvo. Međutim, okolnosti su bile više nego čudne. Pronađen je sa zavezanim rukama. Na zidu kuće su bile ispisane reči: „Izdajica“ i „Crveni Đavo“, što je bio nadimak Roberta Dele Favea, italijanskog plaćenika koji se borio u BiH za hrvatske snage i koji je Gotijeu otkrio detalje o trgovini oružjem ka Austriji i o trgovini organima ka Italiji. Jedan francuski novinar je rekao štampi da je Gotije pisao članak rizičan po njegov život o „ratnim zločincima iz bivše Jugoslavije, ali i o važnim italijanskim ličnostima“.

Dva miliona iz jednog tela

Iako tužioci Euleksa u svojim aktima govore pre svega o odstranjivanju bubrega, pri čemu donatori ostvaruju prihode od desetak hiljada evra i ostaju živi, postoje informacije o tome da industrija smrti samo od jednog tela može da ostvari prihod od čak dva miliona evra.Upravo je Savijer Gotije pisao o tome da žeteoci organa vode računa da njihove žrtve ne izgube „ni kap krvi“ kako bi sve što mogu odstranili i prodali.Iz ovog razloga, žeteoci ljudskih organa odlaze na njima dostupna svetska ratna žarišta, jer na taj način ostvaruju enormne prihode. Ovaj jezivi podatak, govori o najužasnijem zločinu na prostorima bivše SFRJ – zločinu protiv srpskog naroda, koji zataškavaju pred našim očima.

Pored Dika Martija i Džerard Galuči bivši šef Unmika za Sever KiM, tvrdi da su SAD, Velika Britanija, Nemačka, Francuska i Italijaznale za trgovinu ljudskim organima otetih Srba na KiM.„Bez obzira na to znali mi ili ne šta se događalo, zemlje `kvinte` su gotovo sigurno znale. Oni su imali informacije, sredstva i dugu istoriju rada sa OVK.I bez obzira na to šta je istina o trgovini organima, svi znaju da se postavljalo pitanje umešanosti nekih od najviših lidera u međunarodni kriminal i korupciju“, objašnjava Galuči. On je još 2011. godine predvideo da će Tači bez obzira na izveštaj Dika Martija, opstati kao „premijer“ jer ga štite SAD i druge zapadne sile.

Bondstil a ne Medikus

U tom smislu pravo mesto za istraživanje zločina trgovine ljudskim organima otetih Srba na KIM je vojna baza SAD Bondstil, a ne klinika „Medikus“.Još 2008. godine su se pojavile informacije prema kojima je žetva organa, otetih i kidnapovanih Srba sa KiM obavljana u specijalnim NATO bolnicama, dok je iz baze Bondstil u jednom periodu organizovano između 6 i 14 letova transportnih aviona koji su prevozili ljudske organe na Zapad, gde je jedan deo završio i u Kraljevskoj bolnici u Londonu. Prema istim navodima bivši francuski ministar i rukovodilac NVO Lekari bez granica, Bernar Kušner je takođe umešan u ovaj zločin.

Budući da su srpske vlasti prema izveštaju Dika Martija bile nevoljne da u toku pregovora oko KiM iznose podatke o trgovini ljudskim organima i da su dosta toga prećutale ili kasno saopštile, nije čudo što je Rusija nakon iniciranja istrage u Savetu Evrope i UN, pokrenula sopstveni postupak. Jasno je i što je Moskvu napao tužilac Euleksa Britanac Ratel, jer Moskva ostaje, možda, jedina nada da će se potpuno rasvetliti farsa od suđenja koje organizuj Vašington i Brisel na KiM, i da će se jednog dana potpuno istražiti najmonstruozniji zločin na prostorima bivše SFRJ.

(Fondsk.ru)

KOMENTARI



3 коментара

  1. Zbunjeni says:

    Pa tekst o nestaloim ciganima i njihovim organima, najviše dijece iz Sarajeva i cenralne Bosne objavljen u jednoj Areni. Hrvatski časnik tj oficir koi je bio na punktu kod Broda je htjeo da pregleda "specijalni transport u kontejnerima" je dobio kulturno upozorenje da je to nalog visokih, te da može da provjeri i da razmisli dali treba da to pogleda i provjerava.To se desilo na samom početku rata u BiH, kad je nestao autobus tih jadnih izbjeglica. Poslije toga je taj čovijek smijenjen i imao je dosta neprilika. Tek poslije rata su na kraju uspjeli da nađu dio nestalih negdije u Posavini. Čak je obijavljen cijenovnik svih organa( oči, srce pluča,...) koji je čak i Interpol imao i objavio. U Sarajevu kolao vic o dobrovoljnim davaocima krvi te su i Nadrealisti ratni napravili skeć. Umproforci svežu svoj lančpaket na konopac i sakriju se kod kapije bolnice. Žrtva kad naiđe pojuri da uzme paket koji oni povlače i na kraju uhvačenu žrtvu. Poslije žrtva sva ispijena ipak izlazi sva sretna sa lanč paketom.

  2. chule80 says:

    Зашто нико не спомиње вуковарску жуту кућу 1991. и др. Весну Босанац, која је одлично упозната са тим радњама.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *



ИНТЕРМАГАЗИН НА FACEBOOK-u