Варварска дипломатија

Варварска дипломатија

13 септембра 2017

Пише: Бојан Билбија

Нова спирала дипломатског насиља на релацији Вашингтон–Москва показује да смо још веома далеко од нормализације односа две суперсиле. Последњи удар Беле куће и Стејт департмента на Русију, оличен у затварању руског генералног конзулата у Сан Франциску и трговинске мисије у Њујорку, само је одговор на потез председника Владимира Путина који је пре месец дана протерао чак 755 америчких дипломата из Русије. Као реакција на америчко увођење још оштријих санкција Москви, Путин је наложио да америчке дипломате напусте земљу 1. септембра, а Вашингтон је онда одлучио да руски конзулат и трговинско представништво буду испражњени већ следећег дана. Све је почело још у децембру 2016, када је Барак Обама протерао 35 дипломата Руске Федерације – наводно због мешања у америчке изборе, за шта није предочен ниједан доказ. Путин тада није реаговао реципрочно већ је одмазда уследила тек након што је амерички Конгрес повукао нови непријатељски потез и летос изгласао пакет санкција који погађа и пројекте руско-европских гасовода „Северни ток 2“ и „Турски ток“. Против оваквог гушења економске конкуренције политичким средствима оштро су се побунили и Руси, али и многи Европљани…

БЛАМАЖА ВАШИНГТОНА 

Истовремено са одлуком о затварању руских представништава, ФБИ је почео са претресањем станова дипломата који су тамо радили, али и просторија конзуларне и трговинске мисије. Ако су Американци имали скоро два месеца да се припреме за одлазак, а нико их није претресао ни понижавао, Руси су, званично, добили два дана. То сведочи о силини и гневу Вашингтона, који ових дана трпи жестоку бламажу у „судару“ са маленом Северном Корејом. Амерички шеф државе Доналд Трамп вероватно жели да скрене пажњу јавности са чињенице да Ким Џонг Ун не само да има ракетно и нуклеарно оружје за масовно уништење, да њиме угрожава најближе америчке савезнике, те чини све оно због чега би неке друге државе већ одавно биле предмет „хуманитарне интервенције“ – већ има довољно дрскости да директно прети уништењем самој Америци!

Е, зато се Трампова „ватра и бес“ обрушила на руски конзулат. Ваљда знају да Руси у свом објекту у Сан Франциску не држе атомске бомбе, па су проценили да им се више исплати да, показујући мишиће, даље руше односе са Москвом, него да провоцирају нервозног Кима. Иако су многи били изненађени потезом Вашингтона да затвори руски конзулат, он је био потпуно предвидив – о томе смо писали пре скоро месец дана, у тексту „Крај доминације Запада“ („Печат“ број 483): „Московски медији преносе и да ће САД ускоро затворити један од четири генерална конзулата Русије, што се оцењује као нови непријатељски корак Вашингтона. После увођења новог пакета америчких санкција Русији, којим ће бити погођене и европске земље, овакво заоштравање указује да ривалитет Москве и Вашингтона поприма све драстичније форме. Ако је Путин, као реципрочну меру и одговор на санкције Вашингтона, протерао недавно 755 америчких дипломата, чиме ће број службеника амбасада две земље од 1. септембра да буде изједначен на 455, онда САД своје планове за укидање једног руског конзулата правда намером да и њихов број буде сведен на једнаку меру – по три у обе државе. Сада Американци имају три генерална конзулата у Русији, у Санкт Петербургу, Јекатеринбургу и Владивостоку, док Руси поседују један више: у Њујорку, Сан Франциску, Сијетлу и Хјустону. Оваква политика санкција и обостраних рестрикција, у комбинацији са све отворенијим војним заоштравањем, може довести и до прекида дипломатских односа, што се није догодило ни у најгорим данима Хладног рата.“

Међутим, док оптужују Путина да „крши међународно право“, не наводећи ниједан конкретан доказ за то, Американци грубо газе све конвенције о дипломатским представништвима. Као да су несвесни да ове конвенције треба и њих да заштите од немилих догађаја, попут оног из Техерана, у новембру 1979, када је Иранска револуционарна гарда заузела америчку амбасаду и 444 дана држала као таоце 52 Американца. Или 11. септембра 2012. у Либији, када је амерички амбасадор Кристофер Стивенс најпре силован, па убијен, усред конзулата САД у Бенгазију, заједно са још троје својих војника – дипломатских службеника. Масакрирано Стивенсово тело нападачи су потом вукли улицама и мрцварили га, баш као што су све то исто годину дана раније учинили и свргнутом либијском лидеру Муамеру Гадафију, након чега је пресрећна државна секретарка Хилари Клинтон ускликнула у интервјуу „Си-Би-Есу“: „Дошли смо, видели смо, умро је.“

ЛОГИКА ХАОСА 

Дебакл са Стивенсовом смрћу био је један од разлога што је Клинтонова морала убрзо да одступи са позиције шефа дипломатије у другом председничком мандату Барака Обаме. Изгледа да ова логика хаоса све више постаје једини „закон“ у систему глобалних односа које промовишу САД: кршимо међународно право кад год нам то одговара, без обзира на доказе о нашим почињеним злочинима, а оптужујемо друге за кршење чак и кад нема никаквих доказа – ако је то потребно за кажњавање оних који нам се супротстављају у остварењу наших политичких и економских интереса. И онда се сви питају и ишчуђују откуд Киму атомска бомба, као да не знају да је батина одавно постала једини закон…

На ове појаве указао је и шеф Комитета за међународне односе Државне думе РФ Леонид Слуцки, рекавши да улазак америчких власти у просторије руске трговинске мисије у Вашингтону представља огољено кршење Бечке конвенције о дипломатским односима из 1961. године. „Према члану 45 Конвенције, чак и у случају заоштравања дипломатских односа или оружаног конфликта, земља домаћин мора да поштује и штити иностране дипломатске мисије“, нагласио је Слуцки. „Ово су отворено непријатељски акти, потпуно супротни међународном праву“, поручио је руски функционер. Трговински представник РФ у Вашингтону Александар Стадник кратко је оценио оно што се догодило са институцијом на чијем је челу: „Сведоци смо јасног примера вандализма у међународним односима, разбојничког отимања имовине Русије.“ Истим речима дешавања у Вашингтону и Сан Франциску описала је и званични представник руског МИП-а Марија Захарова, уз додатак да је реч о „варварском упаду“, односно „несумњиво дно америчке политике“.

„Они траже Путина, руске хакере и Трампове папуче“, један је од шаљивих коментара у руским медијима на више него озбиљно погоршање руско-америчких односа. Наводно, претреси станова руских дипломата предузети су „из безбедносних разлога“, па се чак помињала и могућност трагања за подметнутим експлозивом. Зато не чуди што је ове акције Захарова назвала „кловновским“, док је руски сенатор Алексеј Пушков – који је у прошлом мандату Думе био на функцији на којој је сада Леонид Слуцки – био оштрији и директнији. „Срамотно понашање власти САД не захтева коментарисање већ тврду реакцију руске стране. Бесмислено је негодовати и осуђивати“, подвукао је утицајни Пушков.

КОРАК ПО КОРАК – ДО СТАБИЛНЕ ЕВРОАЗИЈЕ 

Наравно, тако ће и бити, што потврђује и условно речено „мека“ реакција Москве на све што се догађа. Одлазак Путина у недељу у посету Кини, на самит држава БРИКС-а – где се по 21. пут у последње четири године званично сусрео са кинеским председником Си Ђинпингом – више него убедљиво показује да Русија не може да буде изолована у савременом свету. Али и много више од тога. Све је очигледније да у ери стварања мултиполарног света БРИКС постаје пандан „Групи 7“, која окупља Америку и њене најмоћније сателите. Уз две суштинске разлике: БРИКС је удружење истински равноправних партнера који одлуке доносе пуним консензусом, а не наметањем, и друго – групација која обједињује Бразил, Русију, Индију, Кину и Јужну Африку потенцијално је неупоредиво моћнија од поприлично оцвале „америчке седморке“, која све чешће делују као рогови у врећи.

Зато је дугорочно најбоља реакција Москве на отворено непријатељске потезе Вашингтона, кога у стопу следе „моћне силе“ попут Украјине, Пољске, Литваније, Летоније и Естоније, јесте да развија пријатељство и најширу сарадњу са истински великим светским играчима који окупљају више од пола светског становништва и четрдесетак процената БДП-а планете. Троугао Делхи–Москва–Пекинг има довољан капацитет да, корак по корак, стабилизује Евроазију, чиме би био завршен већи део посла у формирању мултиполарног света. Зато не треба да чуди што се ескалација напетости догађа на Корејском полуострву, на самој граници са Кином и Русијом. То се Трамп и његова администрација мало играју генерала – немоћни да управљају кризама и контролишу хаос који сами креирају у свету, на начин како су то деценијама радили. Од сада, где год пипну, наилазиће само на тврдо.

(Печат)

KOMENTARI



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *



ИНТЕРМАГАЗИН НА FACEBOOK-u