Векови у три милиона наслова

Векови у три милиона наслова

2 маја 2017

САМО у ретким приликама, из депоа Библиотеке Матице српске у Новом Саду, најстарије националне и прве јавне научне библиотеке у Срба, раритети се износе на светлост дана. Ретки имају привилегију да разгледају оригинале најстаријих примерака писане српске памети. Љубазношћу управника Селимира Радуловића ту привилегију имају „Новости“ и наши читаоци.

Већ готово два века Матичина библиотека предано чува огањ српске научне и књижевне мисли. Настала је у окриљу Матице српске, 1826. године у Пешти „на ползу српског народа“, а 28. априла 1864. године, угледни пештанско-будимски Срби Павле Којић, Антоније Хаџић, Јован Трифуновић и Јосиф Станковић на пароброд „Напредак“ бечкеречког трговца Јована Форовића укрцали су 61 сандук блага српске културе и запловили – кући.

Запутили су се Дунавом у Нови Сад (Српску Атину), друштвени, културни и политички центар српства, у варош у којој се, како је Скерлић приметио, „тада писало и мислило за читав српски народ“.

Срећом, у свим ратовима Матичину Библиотеку мимоишла су разарања, па она данас није само најбогатија у Србији, већ и на читавом Балкану. Више од три милиона наслова педантно је сложено на 20 километара дугим покретним полицама од метала. У специјалним депоима чува се 671 најстарија рукописна књига, од којих је 487 писано ћирилицом.

– Ово је „Матичин апостол“ из 13. века, наша најстарија књига – из специјалне кутије, у рукавицама, виша библиотекарка Александра Драпшин пажљиво вади књигу тамносмеђих корица и жутих, китњастом ћирилицом ишараних пергаментних листова чије ивице су искрзане зубом протеклих осам векова. При погледу на ту књигу, посматрачу застане дах због стрепње да се неопрезним додиром ово благо не претвори у прах.

 

„Апостол“, богослужбена књига из друге половине 13. века, најстарија је међу више од 600 рукописних дела у ризници. Помоћнице управника Новка Шокица Шуваковић и Душица Грбић откривају нам да се у овој јединственој збирци, уз „Матичин апостол“ чува и „Октоих првогласник Ђурђа Црнојевића“ из 1493. године, најстарија ћирилична јужнословенска штампана књига (штампана у Црној Гори).

Ту су и јединствени легати Саве Поповића Текелије и Платона Атанацковића, али и највећа збирка српских књига од 15. до 18. века, као и српских периодичних публикација из 18. и 19. века. Једна од најлепше писаних и украшених књига је „Псалтир“ Гаврила Тројичанина, преписан у манастиру Света Тројица код Пљеваља, 1643. године.

Први легат Библиотека Матице српске добила је 1841. године од Платона Атанацковића (1788-1867), Сомборца, владике будимског, који јој је поклонио 878 књига.

Највреднији и најбогатији легат даровао је Сава Поповић Текелија (1761-1842). Овај велики човек и добротвор, први српски доктор правних наука, имао је у то време 10.000 књига међу којима чак и препис Душановог законика. Текелија је основао две библиотеке – у Текелијануму, интернату за даровите, сиромашне српске ђаке у Пешти, и у Матици српској.

 

Аустроугарске, а касније и власти Мађарске, деценијама после Текелијине смрти одбијале су да испоштују његову жељу, а када су библиотеке најзад допремљене у Нови Сад, обе су бројале укупно тек 2.000 књига.

Значајна је и 1832. година када је Императорска руска академија (узвраћајући на даривање свезака Летописа и првих књига у издању Матице српске), нашем храму писане речи послала 24 наслова у 59 томова на српском језику. И ове књиге допловиле су доцније паробродом у Нови Сад.

ВРЕДНОСТ Старе књиге из депоа Матице српске

У Библиотеци се данас чува 30 легата, међу њима и библиотеке Јована Јовановића Змаја, Тихомира Остојића, Васе Стајића, Бошка Петровића, Божидара Тимотијевића…

Сваки легат је дирљива породична прича, попут оне о новосадском професору Сретену Марићу. Свих 13.000 примерака његове личне библиотеке у кожном су повезу. После професорове смрти, 1998. године, његова супруга Никол упутила је у Нови Сад ову вредну донацију, а тек неколико примерака, да је подсећају на супруга, данас чува у Француској.

За годину дана Библиотека Матице српске добије око 20.000 књига на поклон, што упућује на закључак како је институција легата и даривања књига преживела до данашњих дана, упркос чињеници да све више младих, склоних читању на интернету, из својих станова најпре избацују – књиге.

– Библиотека Матице српске данас повезује своју богату традицију са захтевима и потребама модерног комуникационо-информационог доба – каже управник Селимир Радуловић. – Сви стручни послови су потпуно аутоматизовани, од електронске обраде публикација, сервиса Моја библиотека, поручивања публикација, електронских регистара старе и ретке библиотечке грађе до фејсбук-странице и услуге „Питајте библиотекаре“.

 

Дабоме, пароброд „Напредак“ бечкеречког трговца Форовића успешно је „упловио“ и у 21. век. На ползу свих нас.

ЛЕТОПИС

БИБЛИОТЕКА има и најпотпунију збирку старих српских часописа. Овде се чувају примерци најстаријег живог часописа у Европи из 1824. године, Летописа Матице српске. Ту је и први (и једини) број „Орфелина“, првог српског часописа из 17. века, штампаног у Венецији.

МИКРОЧИПОВИ

РАРИТЕТИ Библиотеке Матице српске смештени су у посебном магацину. По посебном програму за заштиту старих и ретких публикација, књиге се рестаурирају, конзервирају, а обавља се и њихово микрочиповање. Библиотека има посебну читаоницу за коришћење копија старих књига и њихових микрочипова.

KOMENTARI



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *



ИНТЕРМАГАЗИН НА FACEBOOK-u