ВЕЛИКА АНАЛИЗА: Улазак Русије у Сирију и какви су даљи Путинови планови!

ВЕЛИКА АНАЛИЗА: Улазак Русије у Сирију и какви су даљи Путинови планови!

14 октобра 2015

russia_syria2Андреј Сушенцов, ванредни професор на Московском државном Институту за међународне послове и директор програма Валдај клуба, објаснио је до сржи стратегију Русије у Сирији.

Ево шта је он навео:

„Руси су поново доказали да су хладнокрвни стратези. Недавни потез Кремља у Сирији је изненадио и ИСИС, али и већину западних обавештајних служби и аналитичара.

Способност Русије да промени стратешку ситуацију на земљи уз минималне напоре и максималну лукавост заслужује праву похвалу. Међутим, Москва се не бори против ИСИС-а због племенитости већ зато што је то практично питање руске националне безбедности.

Русија је намеравала да се умеша још 2013. године када је предложено да руски миротворци замене аустријске на Голанској висоравни. Москва се од 2013. године труди да очисти Сирију од хемијског оружја, а први озбиљни контакти са Дамаском о борби против исламиста су почели тада.

Истовремено, Русија се упустила у стратешки војни дијалог са Ираком, понудивши споразум од 4,2 милијарде долара за оружје 2012. године, након чега је 2014. године испоручила преко потребне борбене авионе Су-25. Русија је у јулу 2015. године постигла споразум са Ираном о заједничком деловању у Сирији против ИСИС-а.

Од тог тренутка се знало да ће ИСИС бити поражен, само је било питање када и како. Криза у Украјини није променила планове, али је само мало одложила деловање.

Прочитајте још:

КРЕЋЕ ВЕЛИКА ОФАНЗИВА: Руси, Сиријци, Иранци и Хезболах крећу у истребљење Исламске државе!

Шта су то „Демократске снаге Сирије“?

Безбедносни интереси су оно што је мотивисало Русију да брзо одреагује.

Ако би се терористима ИСИС-а омогућило да преузму контролу над Сиријом и Ираком, то би значило да би за 5 година нови талас терориста стигао у северни Кавказ и централну Азију. Према руским проценама, 5.000 бораца од 70.000 бораца који чине ИСИС су руског порекла или из држава ЦИС-а (Комонвелт независних држава).

Стратешка идеја је била да се они поразе на Блиском истоку јер ће то бити много јефтиније него да се боре против њих у својој домовини.

Ограничена стратегија мешања

Руска стратегија у Сирији има два сценарија. Први је ограничен у обиму и држању. Његова предност је што ће Москва добити много уложивши веома мало.

Прво, Русија може да уништи терористичку инфраструктуру и да их отера са територије без потребе да их све уништи. Севернокавкаски терористи су елиминисани у својој домовини, али у Сирији могу да праве установе за обучавање и покретање тероризма над Русијом, као што су то учинили у Авганистану.

Друго, Москва жели да одржи пријатељски настројен режим у Сирији. Русија може да уложи у своју прву већу војну поморску установу на Медитерану и да обезбеди примат у пројектима екстракције гаса на подручју Сирије, Кипра и Израела.

Треће, Русија се утврдила као водећа сила на Блиском истоку која може ефективно да спроводи војне операције. Пре тога, нико осим САД није пројектовао своју моћ далеко од својих граница.

Русија је у Сирији показала способност да утиче на догађаје у далеким регионима, значајно променивши ситуацију на Блиском истоку. Погодивши ИСИС у Сирији крстарећим пројектилима из Каспијског језера, Русија је зацементирала своје присуство у овом региону.

На крају, сиријска операција представља приказивање руског наоружања, сателитских комуникација и геолокационих система, који су невероватно прецизни, ефикасни и поуздани. Ова представа је у ствари реклама оружја за муштерије највећег тржишта оружја на свету – Блиског истока. Међутим, она такође показује да Русија уме да очува пун суверенитет у 21. веку.

Пребацивање пажње са Украјине на Сирију није било главни циљ Москве, али пошто се догодило као последица скорашњих догађаја, може да се посматра и као додатна добит Русије.

Могућност опште укључености

Горепоменути циљеви су минимална достигнућа која Русија може да оствари уколико кампања бомбардовања протекне глатко. Циљ друге стратегије је много виши и ризичнији, а мање обећава.

Уз помоћ Сирије, Ирака и Ирана, Русија може да порази и елиминише ИСИС из региона, заједно са борцима ЦИС-а. Овакво достигнуће би повратило традиционалне границе Сирије и Ирака и осигурало оданост Русији у наредној будућности.

Довођење стабилности у Сирију и Ирак је услов за нормализацију живота у тим државама. То ће такође смањити терет избегличке кризе који је наметнут Европској унији.

Међутим, ови изазови се могу реалистично решити само применом велике количине ресурса и у сарадњи са широм коалицијом која би морала да укључи и западне силе и арапске државе Персијског залива. У њиховом одсуству, други сценарио постаје теже остварив од тренутног плана Москве.

Управљање ресурсима у рату против ИСИС-а

Да ли Русија има довољно ресурса да настави са својим планом у Сирији?

Москва је осигурала пуну подршку Сирији, Ираку и Ирану и сада може да делује независно од Запада. Руски савезници су витално заинтересовани да се изборе са ИСИС-ом и радили су то и пре него што се Москва укључила.

Према бројкама, чини се да је Русија заправо најмање умешана у ову коалицију, иако је њено учествовање од великог значаја.

Руски војни ресурси су довољни за одржавање ефикасног дугорочног деловања у Сирији. Критичари заборављају да је Русија била умешана и у управљање конфликтима у Грузији, Молдавији и Таџикистану деведесетих година, када је руска економија била прилично слаба.

Оно што је најважније јесте да лидери сунитске заједнице (око 14 милиона људи) подржавају потез Кремља који пркоси идеологији ИСИС-а. Русија је у септембру отворила највећу европску сунитску џамију у Москви, јачајући подршку за муслиманско свештенство.

Руски председник, Владимир Путин, присуствовао је церемонији отварања, изражавајући увереност да ће џамија помоћи да се рашире „хуманистичке идеје и вредности ислама“ у Русији, оптуживши такозвану „Исламску државу“ да „компромитује ислам“.

Ризици мешања

Добици за Русију од деловања у Сирији су прилично велики, али су и ризици. Пут до Сирије је био лак, али ће повратак из ње бити много тежи.

Прво, Русија ризикује кварење односа са важним регионалним партнером – Турском. Анкара је заинтересована да Асад напусти сиријску владу, а истовремено користи борбу против ИСИС-а како би сузбила курдску војску на сиријску страну границе.

Упркос тврдњама да политика не треба да се меша са економским односима између две државе, почетак амбициозног „Турског тока“ је одложен за 2017. годину. Ово није први пут да се Русија и Турска не слажу око регионалних питања, али су успеле да избегну сукобе у прошлости.

Друго, Русија може да се заглави у Сирији, као што се то догодило са Совјетским савезом у Авганистану. Зато Москва делује веома пажљиво са локалним савезницима уз планове о јасном изласку. Пошто је имала искуства и са Авганистаном и са Чеченијом, Русија је спремна за ратну динамику нижег интензитета.

Најважнији ризик јесте тај да би Русија могла бити увучена у регионални сукоб између Сунита и Шиита на шиитској страни. Пошто у Сирији влада сунитска већина, Москва мора бити нарочито обазрива. Критичари кажу да ће Русија морати да се суочи са свим Сунитима у региону због борбе против ИСИС-а, што би значило да сви Сунити подржавају ИСИС, а то није тачно.

То нас доводи до тачке која тренутно недостаје у руској стратегији по питању Сирије – сунитска опозиција ИСИС-у која би се борила на страни Сирије и Русије против терориста.

Примењивање чеченског сценарија у Сирији је веома незгодно, али представља једини прави пут до решења у овој држави. Управо зато Русија сматра да је француски предлог да се сиријска влада уједини са „здравом опозицијом“ Слободне сиријске војске (ФСА) „интересантна идеја““.

(Wебтрибуне.рс)

KOMENTARI



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *



ИНТЕРМАГАЗИН НА FACEBOOK-u