Венеција: Бајка из Херстове олупине | INTERMAGAZIN

Venecija: Bajka iz Herstove olupine

19 maja 2017

KAO posebna poslastica i neka vrsta bonusa za posetioce ovogodišnjeg Venecijanskog bijenala, sigurno je povratnička izložba kontroverzne britanske i svetske zvezde Demjana Hersta, prva njegova velika postavka posle trinaestogodišnje pauze – „Blago iz olupine neverovatnog“. Grandiozna izložba, na gotovo 5.000 kvadratnih metara dva venecijanska muzeja, „Punta dela Dogana“ i „Palaco Graso“, sa 189 umetničkih eksponata, posetioce uvodi u bajku, mitologiju, poigrava se istorijom, arheologijom, našim doživljajem sveta, kulture i umetnosti, u vremenu postistine.

I dok su mnogi verovali da više ničim ne može da šokira i iznenadi, kao što je to svojevremeno činio sa fetusima u formalinu, Herst je potopio čitavu jednu izmišljenu civilizaciju i izvukao je sa dna mora. Njegova priča počinje 2008, kada je navodno blizu obale istočne Afrike, na dubini od 45 metara ispod mora, pronađeno veliko arheološko blago u olupini broda „Apistos“ (u prevodu sa starogrčkog „Neverovatan“), čiji je vlasnik bio izvesni Cif Amotan Drugi, oslobođeni rob iz Antiohije u severozapadnoj Turskoj, a koji je živeo između sredine 1. i 2. veka stare ere.

Prema predanju koje može da se pročita se jedne od legendi na postavci, Cif Amotan Drugi je na razne načine (kupovinom, spekulacijama, krivotvorenjem, pljačkom i otimanjem u rimskim osvajanjima) došao do kolekcije od nekoliko hiljada umetničkih dela – bronzanih skulptura, mermernih statua, srebrnih, zlatnih, staklenih i keramičkih predmeta kojima je nameravao da opremi hram u Azaniji. Brod nikada nije stigao na odredište.

U stilu TV kanala Diskaveri, na izložbi se „vrti“ i pseudodokumenarac o izranjanju stotinak umetničkih dela iz olupine, ali i fotografije arheologa na „mestu otkrića“. Herstovu izložbu tako čine „spasene“ grandiozne skulpture morskih nemani od poludragog kamena prekrivene koralima, statue boginja, džin veliki kao sva tri sprata „Palaco Graso“, fosilni ostaci jednoroga, ali i bronzani Miki Maus koga je „nagrizlo“ more, uz junake „Knjige o džungli“ – Moglija i Balua, zaraslih u podvodne trave. Tu je i zlatni novac, za koji narator u filmu napominje da je „uvek umrljan krvlju“.

Baveći se sociopolitičkim fenomenom „alternativnih činjenica“, kojim je zahvaćena cela planeta putem globalnih medija, popularni britanski umetnik pred posetioce postavlja pitanje u šta verujemo, a šta je istina. Njegovi eksponati su mešavina stilova iz svih epoha civilizacije i gotovo sa svih meridijana: od stare Grčke i Rima, preko drevnog Egipta, do astečkih, keltskih i budističkih simbola. A tu su i ikone popularne kulture, da razvesele, nasmeju, i priči daju prepoznatljivu herstovsku ironiju.

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *