Више нема сумње, Руси и Kинези потписали стратешки уговор – ПАНИKА У АМЕРИЦИ

Више нема сумње, Руси и Kинези потписали стратешки уговор – ПАНИKА У АМЕРИЦИ

15 јуна 2019

Руско-кинеско стратешко партнерство, консолидовано прошле седмице у Русији, довело је америчке елите у стање врхунске параноје.

Kинески председник Си Ђинпинг био је почасни гост руског председника Владимира Путина. То је било осмо путовање председника Kине у Русију од 2013. године, када је најавио нове путеве свиле (БРИ).



Прво су се срели у Москви, потписавши вишеструке уговоре. Најважнији је у вези са посвец́еношћу развоју билатералне трговине и прекограничних плаћања користећи рубље и јуане, заобилазећи амерички долар.

Си је затим посетио Санктпетербуршки међународни економски форум (СПИЕФ), који је апсолутно неопходан како би било ко могао да разуме екстра-сложене механизме који су инхерентни изградњи евроазијских интеграција.

У Москви, Путин и Си су потписали две заједничке изјаве – чији су кључни концепти “свеобухватно партнерство”, “стратешка интеракција” и “глобална стратешка стабилност”.

У свом говору у Санкт Петербургу, Си је подвукао “свеобухватно стратешко партнерство”. Он је нагласио да су Kина и Русија обе посвец́ене зеленом, одрживом развоју са ниском емисијом угљеника. Он је за проширење БРИ-ја рекао да је „у складу са агендом УН-а о одрживом развоју“ и похвалио повезаност пројеката БРИ са Економском унијом Евроазије (ЕАЕУ). Он је нагласио како је све то у складу са Путиновом идејом о Великом евроазијском партнерству. Похвалио је „синергетски ефекат“ БРИ-ја који је повезан са сарадњом југ-југ.

И најважније, Си је нагласио да Kина “неће захтевати развој на штету животне средине”; Kина ће “имплементирати Паришки споразум о климатским променама”; и Kина је “спремна да подели 5Г технологију са свим партнерима” на путу према кључној промени у моделу економског раста.

Дакле, шта је са Другим хладним ратом?

Било је очигледно да се ово лагано закувавало протеклих пет до шест година. Сада су карте отворене. Свеобухватно стратешко партнерство између Русије и Kине напредује; не као савезнички споразум, вец́ као доследна мапа пута према евроазијској интеграцији и успостављању мултиполарног света.

Униполаризам је прво убрзао окретање Русије ка Азији. Сада је, трговински рат под вођством САД-а омогуц́ио консолидацију Русије као врхунског стратешког партнера Kине.

Руско Министарство спољних послова ће се боље припремити да одбаци готово свакодневне изјаве које долазе, на пример, од начелника Здруженог генералштаба оружаних снага САД-а, генерала Џозефа Данфорда, који тврди да Москва намерава да користи нестратешка нуклеарна оружја на европској сцени. То је део константног процеса стварања хистерије од стране НАТО савезника – сада у још већој мери – због страха од руске „претње“.

Москва се боље припрема да избегне и да се супротстави извештајима, попут најновијег корпорације РАНД, који осликава ништа мање него Други хладни рат против Русије.



Русија 2014. није реаговала на санкције које је наметнуо Вашингтон. Било би довољно само да се претвори у опасност од неиспуњавања обавеза од 700 милијарди долара у спољном дугу. То би уништило санкције.

Сада, постоји велика расправа унутар руских обавештајних кругова о томе шта би требало учинити у случају да се Москва суочи са избацивањем из ЦХИПС-СВИФТ финансијског клиринг система .

Са мало илузија о томе шта би могло проц́и на Г20, у смислу напретка у односима између САД и Русије, обавештајни извори су рекли да је генерални директор Роснефта Игор Сечин спреман да пошаље “реалнију” поруку – ако се појави притисак.

Његова порука, у овом случају, била би да се ЕУ избаци из система и да се заувек повежу са Kином. На тај начин ће руска нафта бити потпуно преусмерена из ЕУ у Kину, чиме ће ЕУ бити у потпуности зависна од Хормушког мореуза.

Изгледа да је Пекинг напокон схватио да тренутна офанзива Трампове администрације није пуки трговински рат, већ потпуни напад на њену економију, укључујуц́и и заједничку борбу да се Kина избаци из великих токова светске економије.

Напад на Хуаwеи не значи само напад на технологију, већ и на цео екосистем од 3 трилиона јуана, којим се снабдева ланац кинеских високо-технолошких произвођача.

Ни технолошки успон Kине, ни руска неприкосновена, хиперсонична знања нису проузроковали америчку структуралну слабост.

Проблем САД-а је појава огромног конкурента у Евроазији – и још горе, стратешко партнерство. Она је довела ове елите у стање врхунске параноје.

Насупрот томе, замишљен је концепт Златни прстен мултиполарних великих сила, којим Турска, Ирак, Иран, Пакистан, Русија и Kина могу пружити “појас стабилности” дуж Римланда.

Можда би било реалније претпоставити да су, ако Вашингтон не оде у рат са Ираном – јер су игрицама у Пентагону утврдили да би то била ноћна мора – све опције на столу, од Јужнокинеског мора до ширег Индо-Пацифика.

Руско-кинеско стратешко партнерство отворило је САД-у велику болну рану – бити евроазијски аутсајдер, закључује анализу Пепе Ескобар за цонсортиумнеwс.цом.

(Wебтрибуне.рс)

KOMENTARI



14 коментара

  1. milorad2 says:

    amerika će NAPASTI, oni ZNAJU da na duže staze gube ovu igru, ostala je gola sila.

    • теоретичар says:

      Кога ће напасти? Иран, Венецулу, С Кореју или Кину и Русију? Можда, али не верујем. Америка никада није напала неку велику силу до данас, него је увек чекала. Они су ипак добри тактичари у великим војним сукобима и никада лично не иницирају рат. Мало турају прст у очи и једнима и другима, али не учествују на почетку. Чекају да се непријатељи мало исцрпе...Можда ће наговорити Немачку, па чак и Британију али то је мала шанса. Те две државе нису у стању ни да присмрде Истоку самостално, Јапан је адакта још увек, Италија више није чувена ни по певачима камоли по војсци, данашњи НАТО нема те војне капацитете да нападне Русију...Америка неће напасти ни Кину ни Русију војно. Неки мањи сукоб можда, али то ће трајати кратко. Игру још увек нико не добија нити је Америка губи. Ово је све увод и нема ни најмањег основа да се предвиди даљи развој догађаја. То би било моје мишљење али када погледам ваш коментар онако без много размишљања, помало се успаничим да сте у праву.

      • Slobodanka says:

        Напашће Иран током ове године, очигледно је да на томе систематски раде корак по корак. Венецуелу ће оставити за касније. Они би већ напали Иран да Русија није осујетила њихову намеру да изврше смену власти у Венецуели. Дакле док је трајало овогодишње "крчкање" у Венецуели тиме је и Иран добио још неко време. Иран је за САД важнији циљ јер налази се у Азији, апсолутни господар света мора да влада Азијом. Сламањем Ирана погодили би и Русију и Кину. Оштетили би јужну спољну границу Русије у региону Каспијског мора које зову и Хазарско море. На Каспијско море излазе: Иран, Русија (немирна република Дагестан, Калмикија и Астраханска област), Азербејџан, Туркменистан. Затим ту близу су бивше совјетске републике тј. државе Средње Азије Узбекистан, Казахстан, Туркменистан, Таџикистан и Киргистан. Уједно тиме би и Кини направили блокаду на кинеском путу свиле који иде кроз северни део Ирана и кроз главни град Техеран. БИТИ ИЛИ НЕ БИТИ, ето толико је важно да ли ће САД успети да сломи Иран.

      • Slobodanka says:

        Иран одавно зна шта му се спрема, раније су процењивали да је важно да не буду војно нападнути пре 2017 године јер до тог рока успеће да ојачају своју одбрану. Затим ни Русији ни Кини не одговара евентуално сламање Ирана. Дакле оваква вест о потписивању стратешког уговора Русија-Kина може да утиче да САД се мало замисли, али мање је вероватно да ће сасвим одустати од напада на Иран.

  2. теоретичар says:

    Ако Руси и Кинези стварно постану савезници, онда више нећу писати да је основна грешка Источних држава немогућност стварања савеза па је Западу увек било лако да утуче једну државу када је сама. Чак и СССР је тако пропао. АКО...ако се овако настави, Индија ће раније или касније такође ући у овај савез, јер однос Индије и Запада је сасвим довољно на штету Индије, иако Индија има мало и користи. А од момента удруживања те три државе, па чак и пре потпуног удружења, већина мањих држава са тих простора ће улетети у савез и без позива. А од те тачке па до буђења и освешћенња Јапана неће проћи много година. Ето јуче сам писао да права држава треба да води рачуна где, када и како извози своје сировине и био сам нежан, тврдећи да треба да преполови извоз ако јој то економски не одговара. Мислио сам на Русију а основна идеја је била да треба да прекине потпуно свој извоз. И данас, после само 24 сата читам да Руси то имају у виду. Радује ме и потврда је мојих вишегодишњих писања. Најзад да чујем од Руса праву ствар. Ето, обрадовала ме ова вест. Тако се одговара на нападе. Заједнички. Нису ови у Вашингтону још очајни. Тек су позеленели. Сдруге стране, преговори Кине и Америке се воде још од септембра, ако се не варам и изгледа је Америка мало жешће причепила Кину мислећи да је партнерство Кине и Русије ипак лабилно. Мислим да су начепили пола фунте теже него што су требали и овог пута(радује ме) Си је отишао у Москву под истим условима под којима је Путин отпутовао у Кину након увођења санкција. Дакле, хтели не хтели схватили су шта се мора урадити. Даље ће бити ломљења руку на све стране, али ствари су се ипак темељно промениле. Зато Немци почели да гугућу о њиховој и генерално Европској потреби за Русијом, иако...и тако даље. Савез је изнуђени поклон али је поклон а поклону се зуби не гледају. А наши зелени ће поплавити ако дође до "најављених" вежби војски Кине и Русије(можда и Србије, шта мислите?) у Јужном Кинеском мору у међународним водама у близини јапанских територијалних вода и америчких база. Хоћемо ли гледати тај филм?

  3. теоретичар says:

    Сдруге стране, ситуација постаје незгодна. То је последица санкција Русији и трговачког рата са Кином. Није се окренуло на добро за Запад. Никако. Америка је пред све жешћим акцијама Немачке да се извуче из утицајне и командне зоне Америке(ја уопште за то не навијам), Америка је наишла на мало оштрији одговор Кине и Русије, Кина је подвукла да се између осталог, удружују и против притисака Европе и Немачке(која политичка игра, да ти памет стане), Француска тотално изгубљена у времену и простору, Британија збрисала из ЕУ, Италија пљује Меркелову(распад система на помолу). Америка у раскораку на који је нико није гурнуо.Сама га је направила. Ево шта сада предвиђам као могући корак Америке. Имам утисак и неки осећај да ће Америка попустити или Кини или Русији и покушати да унесе раздор у ове односе. Пратите следећих годину дана коме ће Америка попустити. Можда нисам у праву, али...ипак пратите. Америка је ипак и засита прагматична држава. Нећу да вам кажем како ја преводим реч "прагматичан" јер сам већ писао о томе а и није фер. Није само америчка политика љигава, него и Руска и Кинеска и Српска...ех, издадох се нехотице.

  4. теоретичар says:

    Ин медија рес! Најпаметнији су људи који кратко и јасно изговоре шта мисле. Ја не спадам у такве људе, па ћу да скратим а да не будем превише прагматичан и да завршим. Велика метла је написао један универзално генијалан коментар и ја ћу цитирати један део. Дакле, велика метла каже "...ништа не верујем..........ама баш ништа! Хоћу да видим прво ДЕЛА..." Ето тако. Сада сам мало спустио лопту. Када видим и филм уласка кинеске војске у Сирију или бар нешто слично, онда враћам лопту високо. Пуцам преко тарабе. Дотле - ломљење руку на асталу у канцеларијама политичара, а то нису дела него ријалити посвећен народу.

    • Velika Metla says:

      теоретичар,хвала на подршци! Много нас овде мисли на исти начин као и ми! И ја радо читам коментаре,кратке и дугачке подједнако! Што се тиче "приче и дела"..........,ја сам се наслушао политикантских празних прича још поодавно,тако да мене не може по том питању ни "хепо коцкица" запалити! Пун је мени "вршњак" њихових прича,углавном празних и без ефекта. Поздрав!

    • Jerotije says:

      Губи се из вида много тога.Кина зависи од амеирчког тржишта,и још важније Кина нема животни простор и сигурно мерка Сибир...Кини не треба веровати као партнеру,уосталом и сама даје двосмислене формулације и немушта саопштења,што је знак слабости и страха од отвореног сукоба,мада,то не ради само Кина и Руси се понашају исто.Руси су у Сирији заглављени,скупо је ратовање и нема више спектакуларних напада ракетама и бомбардерима тако да би јој било драго да и Кинези уђу али Кина на све начине избегава и да се о томе изјасни а камоли учини нешто конкретно.Ја сам Русофил али,уколико се не сачини неки велики фронт-савез против амера,на дуге стазе политиком попуштања,Кина и Русија заједно губе...Да немају атомске бобмбе били би збрисани одавно,да парира НАТО мислим да ни заједно не могу-много је ове стоке...Колико год било апокалиптично,Кина и Руси морају да повуку потез,да лупе шаком о сто и кажу доста,сазову конференцију и ако би то упсели то би био спас за свет!Овако,амери скупљају снагу,развијају субверзивне активности преко НВО,тајкуна и сваког кога стигну,а Русима време цури а само тапкају у месту...Бојим се да кажем шта бих могао,али,довољно ће бити да се зна да на жалост,Руси немају процесор као компоненту,то је поражавајуће.Може се то направити али то траје и траје.ИНТЕЛ не могу да стигну,изгубили су корак...По теорији није нненнадокнадиво али је блиу тога,постоје неки квантни покушаји али то је друга прича,обећава али не превише...Са друге стране,ако западни тајкуни свесно уђу у рецесију али одрживу са производњом,на дуге стазе-то је за Русе опасно.Кина и Русија би по мени требало да подгревају капиталисте са запада да у страху за профитом присиле владе на смањење агресивности,а да у том времмену грчевито модернизију саме себе (у чему је Кина испред Русије).Јер није питање хоће ли бити рата,питање је само кад,зато треба стварати услове у коме је Кини и Русији он прихватљивији...

      • теоретичар says:

        Па покушао сам мало да преданем али ме ви вратили у стварност. Да, није згодно, људи знају и медији више не могу да нас заносе са полуистинама. Нема дела, нема пара. Тако то иде. Климави савез где сваки савезник тактизира и килави, јер је свестан да не може превише. Надам се да ће моћи једног дана, ако га доживе или да ће бар прихватити реалност савеза. Чак је и Слободанка изнела неке оштрије погледе него уобичајено. Само, Слободанка, мислим да сте на крају у праву. Напашће Иран калкулишући да Русија и Кина неће моћи ништа да ураде или бар да неће хтети. Ирану се црно пише са или без Руско-Кинеске помоћи. Уколико Америка нападне, то ће бити неки нови стил. Можда нешто издалека...Али кажем, Американци су се нагаламили али доста проклизавају. То је такође опасност да ће следећи корак направити снажно, јер је свет примио к знању та проклизавања...А нема другог него Иран. Ај мало сад и да сањам. Америка је ушла у Сирију и тамо где су њене базе нико не сме ни да привири. Шта ако Русија у неком евентуалном нападу на Иран, разапне чадоре у једном делу Ирана? Сан је сан. Ретко има објашњења осим ако се пртвори у јаву.

      • Max says:

        Slažem se da bi moglo da dođe do rata,ali ako zarate ovi veliki igrači onda je kraj i više ništa neće biti bitno.Zato mislim da će ovo ići kao do sada da će se u nekim državama kao Iran,Venecuela S.Koreja tražiti neprijatelj i u tim zemljama će ratovati veliki tako da će oni davati oružje a ovi nesretnici meso.Ovo je kolonijalna borba velikih igrača samo što su sad svi naučili igru pa je teže dosadašnjim kolonizatori.Zato se Englezi i ponašaju paranoični zato što su ugroženi njihovi finansijski tokovi.Što se SAD a tiče oni moraju puknuti oni su naštampali dolara da vjerovatno ni sami ne znaju koliko i sad su velike šanse da im se to vrati u sistem i da sve ono što su kupili za taj lažni dolar počne da se vraća nazad za taj isti lažni dolar.To se može riješiti samo rušenjem finansijskih sistema u čitavom svijetu i uništavanju novca.A to se samo teškim ratom može srušiti.

  5. petrovgrad says:

    Zapad putem dolara drže u podredjeni položaj Rusiju ni Kinu, naravno i njihove saveznike. Dolar drži Kinu, Rusiju, Indiju, ... kao polukolonije.Rusi njima resurse gas, naftu, rude a oni Rusima papire. Primera radi 1 kilogram finog američkog papira, odštampanog sa apoenima od 1 dolara, koliko može da se kupi nafte, gasa, rude i ostalo u Rusiji. Arapi to rade puno pametnije. Oni daju naftu ibračunaju transakciju i naroče poslove od zapada da im prave puteve, hotele, metroe, i sve što požele. Zamislite kada bi Rusi od Nemaca za gas uzimali tehniku, traktore,kombajne, vozila, ili recimo opremu za bolnice. Gde bi bila Rusija. Zašto su Emirati i Kovajt bogati. Svako će reći imaju naftu pa izvoze. I Rusi imaju svega toga mnogo više, ali od toga se ne vidi bogatstvo. Nije stvar imati, stvar je umeti.

    • Max says:

      Mislim da po nešto razumjemo ali sam se pred ovim vašim razmišljanjem morao da poklonima.Jer mi nije bilo jasno kako Rusi sa svojim resursima nemogu da budu ni srednje bogati a Arapi kipe od bogatstva.Možda Rusi ne mogu drugačije zato što ulažu ogroman novac u naoružanje i odbranu a Arapi vrlo malo ulažu u odbranu.J sam pomalo realni rusofil pa imam jedno utopijsko razmišljanje Zašto Rusima treba i uvoz i izvoz zašto ne proizvode sve unutar svoje države zato što sve imaju i plus ogromnu teritoriju i na taj način bi mogli da naprave standard kod svoga naroda koji bi bio najveći na svijetu a da ni od koga ništa ne kupe niti ikome što prodaju.Kinezi rade nešto slično sa svojom monetom koju su obezvredili ali i uvoze i izvoze ali oni to moraju zato što nemaju resurs ko Rusi.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *



ИНТЕРМАГАЗИН НА FACEBOOK-u