Власти Црне Горе деле сопствену земљу

Власти Црне Горе деле сопствену земљу

13 маја 2017

Пише: Петар Искендеров

Одлука о присаједињењу са НАТО пактом, коју је 28. априла донела Скупштина Црне Горе, још више је појачала поделе у земљи – у том смислу и по етничким карактеристикама. Срби који отприлике чине трећину становништва, постају жртве курса владајуће коалиције на практичном стварању мононационалне платформе унутрашње и спољне политике – при том и сами Црногорци у историјском и етничком плану представљају део јединственог српског етноса.

Тежећи да продемонстрирају континуитет национално-државне традиције, црногорски посланици из владајуће коалиције (опозиција је бојкотовала седницу) окупили су се на заседању у историјској престоници Црне Горе – Цетињу. Међутим, они су очигледно заборавили да није нико други, него легендарни црногорски краљ Никола I Петровић Његош управо из своје цетињске резиденције упутио у марту 1914. године српском Краљу Петру Карађорђевићу чувено писмо, у коме га је позвао на потписивање свеопштег споразума између две државе и династије, како би се максимално скоординирала унутрашња и спољна политика и потомцима оставила земља у којој ће живети сједињено „српство“.

Два дела јединственог српског народа – управо тако су лидери Србије и Црне Горе разматрали србијанце и црногорце још пре Првог светског рата, који је довео до стварања јединствене Југославије.

Међутим, такви погледи чак и сопствене династије Петровић-Његош, очигледно се од стране данашњих црногорских лидера разматрају као антидржавни. Председник Црне Горе Филип Вујановић данас има друге приоритете. Коментаришући у ефиру државне националне телевизије скупштинску ратификацију протокола о присаједињењу са НАТО пактом, он је ту одлуку назвао „историјском“ и упоредио је са референдумом о независности Црне Горе из 2006. године.

„На Цетињу је донета историјска одлука“ – изјавио је председник и подвукао да је сада „Црна Гора добила низ нових функција“ и „основе за очување свог вечног постојања“. Под тим основама председник Вујановић схвата „систем безбедности“ Североатланске алијансе, који ће Црногорцима пружити „гаранцију свог живота“. [www.vijesti.me/vijesti/vujanovic-obezbijedili-vjecno-trajanje-crne-gore-935699]

Разуме се, уколико ступање у НАТО тумачимо у контексту максималног одвајања од Србије и „истискивања“ Срба из друштвено-политичког живота земље – тада је аналогија са референдумом из 2006. године (када су победу присталицама независности донели гласови црногорских Албанаца, привучених обећањима отварања црногорско-албанске границе) потпуно умесна. Међутим, уколико питању приступамо са позиције државних интереса саме Црне Горе – тада је смисао донете одлуке одсутан у потпуности.

Како показују социолошка истраживања, указана одлука нема иза себе неопходну подршку од стране самих Црногораца. Последњи подаци које је објавила социолошка служба CEDEM, сведоче о томе да се, како за приступање Црне Горе Североатланском пакту, тако и против тог корака, изјашњава по 40% становника земље. [www.rbc.ru/politics/28/04/2017/590325339a7947a78d2e1d71]

Није случајно што председник и влада категорички одбијају да по датом питању спроведу општенационални референдум – који би морао да обезбеди више него педесет процентну подршку.

Што се тиче аргумента о натовским гаранцијама безбедности за живот Црногораца – о којима је говорио председник Вујановић – по том питању треба одмах дефинисати кога заправо садашње руководство земље сматра својим потенцијалним противником. Анализа последњих спољнополитичких акција Подгорице, дозвољава да закључимо, да ту улогу Црна Гора додељује Србији па чак и Русији! Није случајно да је само недељу дана после доношења парламентарне резолуције о присаједињењу земље НАТО пакту, црногорска влада продужила антируске санкције. У Савету Европе нису пропустили да примете да су самим тим власти Црне Горе потврдиле да је њихова „национална политика у складу са одлуком“ донетом у Бриселу. [www.consilium.europa.eu/en/press/press-releases/2017/05/05-hr-declaration-on-alignment-with-decision-on-ukraine/]

Очигледно је да се у овом контексту Брисел схвата већ као уједињена „престоница“ Европске уније и НАТО пакта.

Разуме се, последњи кораци црногорских власти нису промакли пажњи Русије. У коментару ресора за информисање и штампи руског МИП-а поводом одлуке Скупштине Црне Горе, изражено је „дубоко жаљење“ у вези с тим што „садашње руководство земље и његови западни покровитељи ипак нису хтели послушати глас разума и савести. Доношење темељних аката, који се тичу коренитих питања безбедности државе, путем гласања подељених посланика на основу сакупљене формалне већине без узимања у обзир мишљења народа земље – демонстративан је акт гажења свих демократских норми и принципа“.

„Ти који су гласали у Скупштини за приступање НАТО пакту под изговором наводне руске претње, узимају на себе одговорност за последице реализације планова спољашњих сила, које теже да продубе линије подела које постоје у Европи и на Балкану, да забију клин у традиционалне пријатељске односе засноване на дубоким историјским традицијама Црногораца са Србима и Русима. Срамне епизоде противправног бомбардовања Југославије од стране НАТО пакта, током кога је било жртава и на територији Црне Горе, међу њима и деце, лицемерно су интерпретирани на тај начин, да је то, наводно, кривица Србије, која се налазила у сукобу са алијансом. Игнорисана је воља скоро половине становништва земље, које се залагало против „НАТО приоритета“ у спољној политици“ – истакли су у руском спољнополитичком ресору.

„У Москви не могу да не узму у обзир стратешке последице тог корака. „Због тога остављамо себи право да предузимамо такве одлуке, које су усмерене на заштиту наших интереса и националне безбедности“ – истакли су у Москви. [www.mid.ru/ru/foreign_policy/news/-/asset_publisher/cKNonkJE02Bw/content/id/2740071]

Наравно, у смислу изградње спољне политике у антисрпском и антируском духу, дејства званичне Подгорице су добро објашњива. Па и журба са доношењем скупштинске одлуке је јасна: да се то уради пре следећег самита НАТО пакта заказаног за 25. мај.

Наравно, са наздрављањем у част НАТО пакта, нигде неће нестати истински проблеми данашње Црне Горе: социјално-економска криза, раст међунационалне напетости, активизација албанског фактора. И тешко ће се они решити на темељу конфронтација са Србијом и Русијом.

(Фонд стратешке културе)

KOMENTARI



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *



ИНТЕРМАГАЗИН НА FACEBOOK-u