Волео бих да радим балет о Мокрањцу

Волео бих да радим балет о Мокрањцу

13 марта 2015

kul-logunov 568323„Слика Доријана Греја” Оскара Вајлда, поред низа екранизација доживеће ускоро и балетску верзију на српски начин, захваљујући искусном и признатом кореографу Владимиру Логунову (73). Догодиће се то крајем марта или најкасније у првој половини априла на сцени Народног позоришта у Београду, а насловну ролу играће два врсна млада уметника Дејан Коларов и Игор Пастор. Да треба да ради оно што најбоље зна док је жив, Логунова је научила Нина Кираснова, врсна балерина и педагог. Тако је он пре пет деценија прво постао солиста балета београдског националног театра, где је одиграо сјајне роле и добио признања. Потом је након играчке, започео кореографску каријеру (студирао кореографију на Позоришној академији „Гитис” у Москви) и потписао врхунска остварења од „Лабудовог језера”, „Успаване лепотице” до „Др Џекила и мр Хајда”. Сада се управо са задовољством „рве” са Доријаном Грејом. Бавио се и педагогијом, а од 2012. Владимир Логунов је директор Балета Српског народног позоришта у Новом Саду. Признаје, најсрећнији је кад ради.

Узаврелу атмосферу у којој поставља ново дело Логунов описује:

– Припреме теку пуном паром и надам се да ће све бити урађено у року и на завидном нивоу. Балет „Слика Доријана Греја” обрађује занимљиву тему о лепоти, али оној спољашњој, док унутрашње, нажалост, нема. То је оно што данас често препознајемо. Пре седам година имао сам идеју да поставим ово Вајлдово дело као савремени балет, али није било прилике, а у међувремену ме је претекао у том настојању енглески кореограф Метју Борн, који је направио баш модерну верзију. Зато сам ипак одлучио да се вратим роману и задржим епоху коју описује Вајлд. У мојој верзији прича ће остати класична, а балет бити у неокласичном стилу са неопходном драмском формом.

Коју музику сте изабрали и колика је ваша екипа сарадника?

Изабрао сам четврту и пету симфонију Ралфа Вон Вилијамса, познатог енглеског композитора и два кратка извода Кшиштофа Пендерецког и Ђерђа Лигетија. Ова дела осмислила је и са њима испратила причу Александра Паладин, музички уредник Радио Београда. Никако нисам погрешио у одабиру Дејана Коларова и у другој подели Игора Пастора, јер су то два млада, перспективна и добра играча и пријатно сам изненађен на који начин следе моје замисли. Биће ово њихове значајне и упечатљиве роле. У представи учествује велика екипа солиста и чланова ансамбла, више од 50 играча. Костиме ће радити Катарина Грчић, а сценографију осмислити Борис Максимовић.

Овом представом се после 15 година враћате у Народно позориште. Где сте били у међувремену?

После деценију и по враћам се као кореограф у Народно позориште. Баш толико је прошло од моје претходне премијере „Др Џекил и мр Хајд”, настале по роману Роберта Луиса Стивенсона, по ком је и филм снимљен. Тај балет је, такође, обележио репертоар и у једном тренутку био атрактиван и код публике и код критике. „Др Џекил и мр Хајд” доживео је 50 извођења, а и гостовали смо са њим у читавом региону. Радујем се што опет радим у Народном позоришту, где сам одрастао, провео свој радни век као играч и кореограф. А био сам и директор Балета у једном периоду. У међувремену доста сам стварао у Скопљу, Сарајеву и у Новом Саду, где сам у СНП-у од 2012. директор Балета и остаћу до 2016.

Како се борите са проблемима у новосадском ансамблу?

Направио сам помак у раду балетског ансамбла СНП-а, а унапредио сам и репертоар. Наравно, финансија нема, али биће боље, надам се. Најсвежија премијера је била „Ромео и Јулија”, кореографа Константина Костјукова прошле године, а пре тога „Успавана лепотица”, коју сам ја поставио. Убудуће ћу ако буде новца, радити балет о композитору Мокрањцу.

Које су то најуспешније епизоде у вашој дугој каријери?

Кад је реч о кореографском опусу издвајам балет „Др Џекил и мр Хајд”, као и моју прву апстрактну кореографију у НП „Форма вива” на музику Вивалдија. „Лабудово језеро” се са великим успехом игра у Новом Саду, потом „Успавана лепотица”. Као играч волео сам све своје улоге, а издвојио бих Копелијуса у балету „Копелија” за коју сам био награђен. Играо сам и Карењина у балету „Ана Карењина”, а нисам знао да је у публици седела чувена балерина Маја Плисецка и са братом Азаријем ме гледала и упамтила баш по тој роли.

Ваш педагог Нина Кирсанова је била позната као особа која је дуго играла, предавала, потом завршила археологију и посећивала локалитете на Блиском истоку у седмој деценији живота. Шта сте од ње научили?

Кад играчка каријера прође зависи од вас чиме ћете се даље бавити. Најлакше је повући се и не радити. Нина је била изузетан човек, фантастичан педагог, заљубљеник у свој посао и зато је све постигла и могла је до позних година да буде активна, размишља, путује, бави се археолошким истраживањима. Рад вас чини млађим и тера вас да се развијате на сваком пољу. Кад се повучете из свега почнете да тонете и осећате да ником нисте потребни, па ни самом себи.

(Политика)

KOMENTARI



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *



ИНТЕРМАГАЗИН НА FACEBOOK-u