ЗАБРАЊЕНИ ИНТЕРВЈУ са Милунком Савић!

ЗАБРАЊЕНИ ИНТЕРВЈУ са Милунком Савић!

14 јануара 2016

12507635_1551416871848209_3574355175615730609_nАприла 1971. године Милунку Савић посетила је новинарка Љиљана Банићанин, написала репортажу о њој, која тада није објављена, јер је према схватањима власти била националистичка, величала је српског хероја.

„Обучена у два дебела џемпера, дуге вунене чарапе, вунене доколенице и поврх свега умотана у зимско ћебе – тако нас је дочекала Милунка Савић, некадашња жена бомбаш, најхрабрија жена ратник у Првом светском рату, четири пута рањена, носилац Карађорђеве звезде с мачевима, две Легије части, Француског ратног крста с палмом, Албанске споменице и многих других одликовања. Сва одећа на њој већ давно је изгубила боју од дугог ношења и прања.

Затекли смо је у дворишту испред њене куће у Осмој новој 25, на Вождовцу, баш у тренутку када се дигла и кренула за пролећним сунцем – како се сунце помера тако и она иде за њим, али не скида дебеле џемпере. Иако јој је осамдесет година, креће се одсечно, а кад нас је поздравила, руком је замахнула као војник кад хоће да отпоздрави.

То двориште од једва десетак квадратних метара, једини је свет Милунке Савић – из њега већ две године она никуда не излази.

„Да могу, ишла бих некуд, било где, ал’ сам немоћна па не смем да кренем, а нема ко да ме води“, каже Милунка Савић.


Када нас је увела у кућу, одмах је изнела свеску у којој је писало: „У случају да се нешто догоди Милунки Савић, одмах јавите Милени Станков, Милки Томић и Вишњи Минков на ове адресе …“

„То су моје ћерке“, каже Милунка.

На другом комаду хартије пише: „Ако некоме требају подаци о Милунки Савић, обратите се њеним друговима из рата Томи Војновићу и Аци Петровићу…“

„Једино ме они још нису заборавили“, каже Милунка Савић, „Други не знају ни да сам жива. Раније су бивши ратници долазили да ме виде, али су већ готово сви поумирали.“

На испуцалим зидовима једине собе има само неколико фотографија. На једној је Милунка Савић као млади војник са расплетеном косом, на другој у униформи са ордењем. Затим су ту још две слике са војних свечаности и у једном раму неколико породичних фотографија. На зиду се виде трагови однетих рамова.

„Долазили су грдни људи да ме виде па кад пођу, понесу и слике.“

„Ево, мама, ово си ти а ово су твоји другови војници „, скиде Зора ону слику са војних свечаности.

„Дај да видим, нисам се дуго гледала. Да сте дошли пре шест година, били су они још живи. Зоро, а где ми је она слика са заставом?“

„Не знам, мама, однео ју је онај официр што је долазио.“

„А моје ордење?“

„И то су ти однели. Долазио један човек па каже: ’Дај, баба, ја ћу их све лепо очистити и уредити.’ И више се није појављивао.“

(Фејсбук група: Србија – заборављена и забрањена историја)

KOMENTARI



11 коментара

  1. ljubisav says:

    Zalosno do zla Boga! Zato nam se sve ovako vraca i desava!strasno

  2. Милутин says:

    „Jedino me oni još nisu zaboravili“, kaže Milunka Savić, „Drugi ne znaju ni da sam živa. Ranije su bivši ratnici dolazili da me vide, ali su već gotovo svi poumirali.“ *********** типично српски. проклета багра погана. Тако су издали Жанку Стокић, Ћопића, Наталију Обреновић,....и треба да пропаднете. Није ни чудо што пропадате. Да није Русије, не би вас више ни било ************ Милунка Савић: Хероина, па чистачица Марко ЛОПУШИНА | 12. март 2011. 20:58 bit.ly/1Pu34uM

  3. Apis says:

    Nije se imalo kad brinuti za Milunku. Cela Srbija brinula je za samozvanog marsala. Pljunuli smo sve vojvode i njihove najblistavije i najcasnije pobede ali smo svom snagom velicali bezaniju sake bezboznih razbojnika sa harambasom o kojem nista ne znamo ni dan-danas. TITO! Jedini kovač u istoriji Balkana koji govori tri svetska jezika, nosi dijamantno prstenje, svira klavir, pije kraljevski viski, pusi tompuse i poznaje sve aristokratske manire i protokole. Jedino sto nije znao datum rođenja i sto ,,njegova porodica" nije poznavala njega. Okićen svim titulama i ordenjem vozio se u najskupljim autima po svojim ulicama jer sve glavne ulice bile su titove. Da ne brojim, nije ON kriv, srbi su ga stvorili i jos svoju bruku brane kao grandiozno delo.

  4. Milutin says:

    Apis Says: januar 14th, 2016 u 8:46 pm Nije se imalo kad brinuti za Milunku. Cela Srbija brinula je za samozvanog marsala. //////////// Jeste. Bas tako. Zato je Stevica Markovic (Delonov telohranitelj) najvise mrzeo Srbe. Zbog njihovog sibicarenja, i sl. Vidi knjigu GORILA ******** Vise o izdajstvu, tih mahom poganih bogumila, kojima da nije Rusije- vec bi davno sasvim propali. Vec sad im je glavni grad pretvoren u Bankok. Na Egzit dolaze cak najvise Englezi da se provode. Mrzi me da nastavljam... ////////////// "tipično srpski. prokleta bagra pogana" http://www.edocr.com/doc/236481/tipi-no-srpski-prokleta-bagra-pogana

  5. teletabis says:

    А да ли је ко чуо за народног хероја Мому Станојловић? Једна школа у Крагујевцу носи његово име и ја сам ишау у њу. Када је био дан школе ишли смо да обиђемо његову мајку. И као дете никако нисам схватао зашто мајка једног хероја живи онако сиротињски. Сада знам, Мома је као пилот официр КВЈ отишао у рат, његов старији брат исто пилот официр одлетео је за Енглеску. По завршетку рата његов брат се није вратио у СФРЈ, завршио је као професор на јеном од престижних факултета у Америци. Ето зато је њихова мајка живела свој самачки живот јако скромно. Милунка Савић није нигде ишла од Србије, борила се за њу, за слободу коју сада напуштамо. И многи други су тако завршили, заборављени. Е па тако се не гаји родољубље. А сад је ваљда свима јасан и онај марш у Москви када су потомци носили слике својих предака јунака победе у другом рату. Барем сада нису заборављени.

  6. Apis says:

    Milutine, ja i ti ne mislimo isto! Meni nije idol Stevica žigolo nego ljudi koji zive od svoga rada. Ovdje ne pljujem Srbe nego im ablendujem na zamke srpskih neprijatelja.

  7. Milutin says:

    Apise, ali lozices se, da ipak imamo ponekad zajednicki imenitelj. Inace, imam razloga da prezirem Srbe, a narocito Hrvate ************** Милунка заробила 23 бугарска војника у Култура 11. априла 2014. http://www.vaseljenska.com/kultura/milunka-zarobila-23-bugarska-vojnika/

  8. Pitagora says:

    Milunka Savić je bila zapostavljena, skrajnuta, gotovo zaboravljena još u Kraljevini. radila je kao čistačica u nekoj banci, ili štedionici. To ide na dušu kralja Aleksandra i ondašnjih Srba. Period posle 45 je posebna priča. Apise, vaši komentari su uvek OK, čak i kada se ne slažem sasvim. JBT nije bio nikakav aristokrata, nego skorojević. Kakvi njegovi jezici, nijedan nije umeo da govori kako treba.On je nekada u Beču video kako izgleda tzv gospodin te epohe, i taj imidž je sledio (belo odelo, štap, pudlica). Što se tiče tompusa i dobrih pića, tu bar nije potrebno nikakvo visoko poreklo. Milunka Savić je samo jedna od zaboravljenih junakinja Velikog rata, žrtva kratkog pamćenja i bezosećajnosti sopstvenog naroda. Hteo bih da podsetim na jedan potpuno suprotan fenomen za koji sam čuo od oca. To je tzv solunaštvo. Bilo je učesnika Velikog rata koji su bili daleko manje zaslužni od Milunke Savić, ali koji su bili vrlo glasni i bučni u stalnom isticanju svojih pravih ili navodnih zasluga, koji su u tome preterivali i koristili svoje učešće u ratu radi ostvarenja ličnih ciljeva, većinom političkih ali i drugih. Oni su neverovatno ličili na "prvoborce" iz Drugog svetskog rata, koji su se na glavu popeli pričama o svojim ofanzivama. Problem veterana sigurno postoji i kod drugih naroda, u drugim zemljama. U toj stvari mi nismo našli pravu meru, kao što je uostalom nismo nalazili ni u drugim pitanjima. Milunka je izgleda imala problema i u ličnom životu, što može da se zaključi iz članka. Htela je,reče, negde da ide, ali nije imao ko da je vodi. Malo dalje saznajemo da je imala tri ćerke. Itd. Na kraju, danas, iz ove perspektive, zaprepašćuje zbog čega je ovaj oskudni intervju onda bio zabranjen. Malo ljudi danas, osim nekolicine istoričara želi da se seća tih vremena(71, latinka, Nikezić i liberali).

  9. Aleksandar says:

    Da podsetim samo, da je ružna pojava zaboravljanja sopstvenih junaka starija čak i od Prvog svetskog rata. O čemu je pisao Laza K. Lazarević, "Sve će to narod pozlatiti", ako ne baš o tome? U toj klasičnoj pripoveci reč je o invalidu iz nekog od ratova koje je Srbija vodila u XIX veku. Ne zaboravimo, takođe, da se to dešavalo i drugim narodima. De Gol je govorio da je heroj Velikog rata, maršal Peten bio brzo zaboravljen, nisu ga čak ni pozivali na svečanosti, razne proslave,jubileje, komemoracije i slično, što je starca silno uvredilo, pa je 1940 ponudio kolaboraciju Nemcima u okupiranoj Francuskoj. Dobro je što smo mi, na ovom forumu toga svesni. Možda se više i ne može očekivati.

  10. Apis says:

    Milutine! Ako volis srpsku drzavu onda sasvim sigurno imamo dodirne tačke. Da se slozimo u svemu to mogu samo srpski komunisti sa voljenim Titom. Tamo gde svi misle jednako obicno ne misli niko nista. Ja dobro znam mnogo losih navika kod Srba ali javno ih ne govorim. Govorim Srbima oci u oci ali pred decom i strancima ne. Bio Srbin ili Nemac covek bez mane ne postoji zasto bi to isticali i kompleksirali nasu decu da se stide u drustvu reći da su Srbi. Imamo mi toliko predivnih Srba za ponos pred celim svetom pricajmo o njima a ne o olosu kojega imaju i svi drugi narodi.

  11. petrovgrad says:

    Progon je sprovođen iz kabineta komunističkog vodje Mike Špiljka, nekog njegovog šefa kabineta. Neznam kako se zvao, ali je bio teško djubre. Mislim da je još živ.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *



ИНТЕРМАГАЗИН НА FACEBOOK-u