ЗАПАДНЕ ЗЕМЉЕ УБИЈАЈУ САМЕ СЕБЕ! Ево шта се дешава…

ЗАПАДНЕ ЗЕМЉЕ УБИЈАЈУ САМЕ СЕБЕ! Ево шта се дешава…

29 јуна 2020

У западним земљама одређене идеолошке групе настоје да избришу не само места сећања и видљиве симболе европске и америчке величине, већ и да потпуно редефинишу идентитет.

Током последњих десетак година у низу водећих западних земаља појавиле су се књиге које своју нарацију граде око изреке о самоубиству неке од западних земаља. У немачкој је Тило Сарацин писао о томе како Немачка убија саму себе, а у Француској је и пре Уелбековог „Покоравања” изашла важна књига Ерика Земура „Самоубиство Француске”. Слични подухвати се могу наћи у англо-америчком свету, италијанској култури, хиспанистици итд.



Све ово што се дешава током последњих месеци пре свега кад су у питању вандалски напади на споменике додатно говори како нека невидљива сила систематски подстиче наставак овог самоубиства. У западним земљама одређене идеолошке групе настоје да избришу не само места сећања и видљиве симболе европске и америчке величине, већ да потпуно редефинишу идентитет, и саморазумевање белог човека према својој улози и задатку у историји.

Западна цивилизација (укључујући ту и Русију), током претходних петсто година, захваљујући хришћанству, виталности, предузимљивости, истраживачком духу, науци, технологији, изванредним системима организације (од војске и образовања до економије) овладала је скоро сваким делом планете, и успела да освоји далеко бројније земље и народе. Током тога периода било је наравно и тамних страна попут намерног или ненамерног истребљивања читавих народа, пљачкања ресурса и уметничке традиције, борбе за колоније итд. Но чињеница је да су европски народи успели да се најпре одбране од насртаја других цивилизација на свом тлу, а онда да сами овладају светом. Генерације врхунских војсковођа, стратега, изумитеља, географских истраживача, конструктора, биолога, антрополога, економиста, џентлмена, предузимача проширили су западну доминацију доносећи са собом најчешће и савремена цивилизацијска достигнућа, укидајући канибализам, жртвовање људи, спаљивање жена са умрлим мужевима и друге нимало наивне праксе.

Западне земље су разумљиво премрежене споменицима управо тих људи чиме им се одаје почаст, али и нове генерације подсећају на снагу које су њихове земље некада имале. САД су имале снагу да дозволе подизање споменика и пораженом генералу Роберту Лију, врхунском стратегу, џентлмену, који је лично био против сецесије, али је вођен чашћу поштовао одлуку своје Вирџиније и уместо да прихвати понуду Линколна и постане командант снага севера, отишао је да се бори у јужњачкој армији.

Лудило око споменика започело је, сетићемо се управо 2017. покушајем уклањања споменика овом великом човеку у Шарлотсвилу. Суд је на крају одбранио споменик, али су ове године Антифа и друге терористичке групе кренуле да варваризују и руше десетине других споменика. Тако је страдао и споменик Колумбу у Минеаполису. Сетићемо се како у једној од епизода серије „Сопрано“ итало-американци и потомци Индијанаца воде прави рат око његовог споменика у Њујорку.

Ово заиста и јесте рат, рат за одбрану идентитета и наслеђа који је европског човека учинио великим бар у једном дугом периоду људске историје. Они који потомке тих великих људи преко свог тоталитарног монопола у медијима, образовању и науци уче да се стиде и одричу своје прошлости врло добро знају шта раде у том рату. Сада је само питање да ли ћемо сви ми од Владивостока до Калифорније имати снаге да одбранимо право на своје памћење, идентитет, а тиме и могућност да опстанемо и не претворимо се у безобличну биомасу коју глобални господари обликују по својим калупима. Председник САД Трамп је пре који дан потписао извршну наредбу којом се ово насиље забрањује и налаже да се урбани терористи воде тамо где им је место – у затвор, наведено је на порталу ИФН.

(Спутњик)

KOMENTARI



Један коментар

  1. Milutin says:

    Svi poznaju svoju istoriju osim Srba. Srbi imaju samo neke istorijske simbole. To što su drugi retuširali našu istoriju, potiskujući naše istorijsko pamćenje ne sme da bude crta ispod koje se naša nauka lagodno ljuljaška obrađujući zadate teme. Ako neko malo i zagrebe "preko dozvoljene nam crte" odmah dobije po prstima. A nekad davno "u nekoj zemlji mudraca" živeli smo punim plućima. Ali možda je to i dobro. Ono čega se više ne sećamo ne možemo ni da rušimo.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *



ИНТЕРМАГАЗИН НА FACEBOOK-u