Zašto Putin u Beogradu nije ponovio da on „ne može biti veći Srbin od Srba“?

Zašto Putin u Beogradu nije ponovio da on „ne može biti veći Srbin od Srba“?

31 oktobra 2014

vladimir-putin-vojna-parada-foto-rojters-1413473905-582047Piše: Dušan Proroković

Što kao predsednik, što kao premijer Rusije, Vladimir Vladimirovič je po treći put posetio Beograd. Ne računajući naš komšiluk, sa kojim smo povezani nizom bilateralnih ugovora i multilateralnih aranžmana, ne postoji državnik koji je poslednjih deceniju i po češće posećivao Srbiju. Još je značajnije za analizu i to što je ovo druga njegova poseta u poslednje tri godine. Češće nego u Srbiju, bilateralno je odlazio samo u Belorusiju i Kazahstan. Da li se Putinu baš svideo Beograd? Ili su neke druge stvari u pitanju.

Prva poseta Vladimira Putina Beogradu bila je organizovana 2001. godine. Tada je on bio tek „ustoličeni“ predsednik Rusije, a Vojislav Koštunica tek izabrani predsednik SR Jugoslavije. Obe zemlje nalazile su se pred početkom novog puta. Tadašnji Putinov dolazak bilo je svojevrsno „podvlačenje crte“, upoznavanje sa onim što je posle Jeljcinovog perioda na Balkanu ostalo i razmatranje na šta Rusija ubuduće može računati. U Srbiji je primljen kao predsednik velike prijateljske zemlje, ali su razgovori vođeni uglavnom o ekonomskoj saradnji i dugovima za gas. Informisanje, kultura, nauka uopšte nisu spominjani. Što se političkih tema tiče, razgovarano je o „kosovskom pitanju“ i poštovanju okvira međunarodnog prava, ali se dalje od toga nije odmaklo. Sa jedne strane, Putin je pred sobom imao veliki posao u samoj Rusiji, a sa druge strane, u Srbiji su i dalje bila sveža sećanja na Viktora Černomirdina. Beogradska čaršija je i dalje pričala o tome kako je ruski predstavnik tokom svoje diplomatske misije u vreme NATO agresije na SR Jugoslaviju, napuštao sastanke sa Slobodanom Miloševićem da bi primao pozive iz Vašingtona. Nezvanično, čak mu je preko Martija Ahtisarija bilo i obećano da ga SAD vide kao zamenu za Borisa Jeljcina, samo ako „dobro odigra“ u Srbiji. Niti je 2001. Putin imao prostora da razmišlja o većem angažmanu na Balkanu, niti je u Srbiji postojala vera da do toga može brzo doći.

Druga poseta se dogodila 2011. i to je već bila i sa političkog i sa organizacionog aspekta sasvim druga stvar. U međuvremenu, Rusija se pod Putinom konsolidovala, postala važan činilac u međunarodnim odnosima. Srpsko-ruski odnosi su tokom tih deset godina unapređeni, izgrađena je više nego iskrena i prijateljska saradnja na „kosovskom pitanju“, a dogovoreno je i zajedničko učešće u „Južnom toku“-projektu od kontinentalnog značaja. Između dve zemlje je potpisan veći broj ugovora, a operacionalizovano je i pitanje rada Srpsko-ruskog humanitarnog centra u Nišu. Srbija i Rusija su postigle dogovor o strateškom partnerstvu, što je od izuzetne važnosti, bez obzira što su tumačenja ovog koraka bila svakojaka. Još 2011. godine Vladimir Putin je svojim dolaskom u Beograd poslao poruku da na Srbiju računa kao na partnera i da će zbog toga inicirati svestrani i sveobuhvatni razvoj bilateralnih odnosa. Srbiji su bila otvorena vrata, mogla je od Rusije da traži šta god je htela, barem kada se radi o energetici, ekonomiji i celom setu političkih pitanja. Koliko je Srbija tu svoju priliku koristila drugo je pitanje i to je manje zavisilo od Putina i ruskog odnosa. Ovo je otprilike sadržano u tadašnjoj Putinovoj poruci da on „ne može biti veći Srbin od Srba“.

Treći dolazak 2014. je opet, sasvim drugačiji u odnosu na prethodni iz 2011. Analitičari u Srbiji su to slabo primetili, ali Vladimir Putin već godinu dana nije izgovorio svoju raniju poštapalicu da „ne može biti veći Srbin od Srba“. Sada je izgovorio da Srbija i Rusija imaju „dobru budućnost“. Identičnu formulaciju upotrebio je prilikom poslednje posete Kini. E sada, Srbija nije Kina, pa se ni u „izgradnji srpsko-ruske dobre budućnosti“ ne mogu koristiti ista sredstva kao što je to u slučaju pravljenja strateških rusko-kineskih dogovora. Cela poseta Putina Beogradu od 16. oktobra, uz potpisivanje novog seta važnih bilateralnih sporazuma, obećavanje investicija u visini od 10 milijardi dolara i organizovanje vojne parade, zapravo je poruka da je Srbija Rusiji mnogo važnija nego što se do sada računalo. Srpski etnoprostor je mogući oslonac ruskog povratka na Balkan i Putin je to nedvosmisleno pokazao.

Naravno, gledajući iz današnje perspektive, javiće se mnoge nedoumice. Sa jedne strane, pitanje je: da li je Srbija kadra da iznese takav teret? Srbija, naravno, ima interese zbog kojih bi novu ulogu mogla da prihvati. Na kraju, bolje je biti prvi u selu, nego poslednji u gradu. Mesto EU-periferije koje zauzimamo ne garantuje nam nikakvu perspektivu. Međutim, eventualno približavanje Rusiji može izazvati oštre kontrareakcije zapadnih centara moći i uzrokovati neviđenu krizu. Moguće je čak i da u takvim okolnostima dođe do novih oružanih konflikata za koje Srbija nije spremna. Sa druge strane, pitanje je: da li Rusija ima kapaciteta da izvede jedan ovakav projekat? Ukoliko Rusija želi da od Srbije pravi oslonac svog ekonomskog, energetskog i političkog prodora na Balkanu, ona mora da u nju investira mnogo više od 10 milijardi dolara. Mora da je naoruža. Mora da političku, kulturnu i poslovnu elitu veže za sebe. Mora da bude mnogo prisutnija u Srbiji kroz medije koje će ovde otvarati (pre svega televiziju), preko kulturne i naučne razmene i korišćenje sredstava meke moći. Jednostavno rečeno, Rusija od sada u Srbiji mora da radi sve ono što do sada nije radila u Ukrajini.

Sve su ovo stvari zbog kojih treba biti oprezan. Da, novi ruski nastup u Srbiji jeste najavljen Putinovim trećim dolaskom u Beograd. Ali, ostaje otvoreno mnogo pitanja kako taj ruski nastup može biti realizovan i da li uopšte može biti realizovan. U dobroj meri, veliki broj stvari će zavisiti i od razvoja okolnosti. U zavisnosti od toga kako se bude razvijala situacija unutar same EU ili na Bliskom istoku. Prema tome će se i Rusiji širiti ili sužavati manevarski prostor za nastup. Ipak, ako treba biti oprezan, ne treba biti i defetističan. Za sada, dovoljno je samo konstatovati da je Putin 16. oktobra najavio kako mu je Beograd vrlo bitan u budućnosti. Za Srbiju je to dobro i tu, za sada treba staviti tačku. O svemu ostalom nešto više se može komentarisati u narednim mesecima. A kada je o ruskom predsedniku reč, star je 62 godine i ima pravo na još jedan predsednički mandat, što ukazuje da na čelu zemlje može ostati još celu deceniju. Za Srbiju je to sasvim dovoljno da se upristoji život jedne cele generacije. Ovo su najbolje razumeli na Zapadu, pa su i usledile mnogobrojne (poluhisterične) reakcije po njegovom odlasku iz Beograda. U Srbiji, i dalje se sabiraju utisci i pravi račun.

(Fondsk.ru)

KOMENTARI



4 komentara

  1. srećko says:

    Zato Trilaterala u Beogradu.Treba organizovati protivnike slobode,samostalnosti,ekonomskog napretka a takvi sede u vlasti.Nažalost,zbog kratkog pamćenja srbskog naroda i velike želje za boljim životom, poverovao je lažnim obećanjima i izabrao pogrešne.Da bi ,ovi pogrešni, došli na vlast uzurpirani su mediji i medijski radnici,skrajnute patriote a glavni protivnik se drži u Hagu,izgleda, do smrti.Znaju oni da bi se javno mnjenje promenilo za 6 meseci njegovim izlaskom.Znaju oni da bi se patriotski nagon naroda oslobodio a time i njihova propast.

  2. hm says:

    trilaterali se steže omča oko vrata , u svih 190 zemalja su ljudi jako dobro informisani o čemu je reč

  3. Apis says:

    Vučić i Nikolić su se odrekli, kuma i svog političkog oca Šešelja. Pogazili zakletvu danu u crkvi i pred narodom a zabilježenu TV kamerama. Odrekli se SAO Krajine i R. Srpske pa čak i Kosova. Likovi sa takvim moralom brinu se jedino za sebe.

  4. nedo says:

    Dok pravi patriota ne dodje na vlast u Srbiji nema nama srece! Nas poznati ekonomista Branko Dragas rizikujuci licnu bezbednost konstantno upozorava na ocigledan problem ali i na resenje problema,ali na zalost sadasnja vlast nema sluha za nas i nase probleme!

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *