Због Тодорића страхује 11.000 радника у Србији

Због Тодорића страхује 11.000 радника у Србији

16 марта 2017

06 todoric_620x0

Драма око судбине презадуженог хрватског „Агрокора“ се не стишава. Стрепи и близу 11.000 њихових радника у Србији, који се прибојавају да је један од два сценарија неизбежан – нови власник или стечај. Пут у банкрот могао би да без посла остави и запослене у осам овдашњих фирми-ћерки. Стручњаци објашњавају да промена власничке структуре не треба да нас брине, али да страх од стечаја није без основа.

Хрватска држава неће да спасава Ивицу Тодорића, али се из дана у дан преговара о будућности највеће хрватске компаније. Разговара се и са руским банкарима из Збербанке, који „држе“ скоро трећину кредита ове компаније. Процењује се да је дуг према добављачима премашио две милијарде евра, према Хрватској на име пореза на додату вредност достигао чак 800 милиона евра, а вредност деоница пада из дана у дан. У „Агрокор“ гледају и српске власти.

– Пратимо ситуацију у вези са „Агрокором“, посебно због чињенице да у Србији, у малопродаји и производњи запошљавају око 10.000 радника. У контакту смо са пословодством „Меркатора С“, који је и део „Агрокор концерна“ и они тврде да послују потпуно стабилно, и да њихово пословање у Србији није угрожено – каже за „Новости“ министар трговине Расим Љајић. – Почетком следеће недеље имаћемо нови састанак током којег ћемо наставити разговор на ову тему. Такође смо у контакту и са њиховим добављачима, јер је наш интерес да се обавезе према њима на време испуњавају.

Матична компанија у Хрватској је у проблему јер не може да добије нове кредите. Није успела ни да прода неке успешне фирме из свог концерна, попут „Јамнице“. И из „Конзумових“ продавница у Хрватској долазе лоше вести, јер добављачи наводно не желе да испоручују робу која им неће бити плаћена. Засад се редовно исплаћују плате, али многи сматрају да ће и запослени, а укупно их је чак 60.000, да осете крах „Агрокора“ ако до њега дође.

Хрватске власти су Тодорићу, уз најаву да га државним новцем неће спасавати, поручиле да се повуче из компаније. Економиста Љубомир Маџар каже да је тешко одгонетнути шта су мислили под тим, претпостављајући да „Агрокор“ има и других акционара.

– Остаје питање зашто би његово повлачење било добро за „Агрокор“ и која је вајда од тога – каже економиста Љубомир Маџар. – Он је кључни човек, он вероватно зна како најбоље да избави фирму из проблема. Промена власничке структуре не треба да нас брине. Стечај је већ друга прича. Увек је реално страховати од стечаја када је компанија много задужена. Ако је то случај са „Агрокором“, онда тек излазак Тодорића нема никаквог значаја. Он је из ње фактички већ изашао ако је та компанија изгубила капитал. И то је један од разлога зашто не треба бринути о структури власништва. Евентуални стечај је, већ, озбиљна основа за бригу. У том случају неке компаније би сигурно продали, неке ликвидирали. Опасност од губитка радних места није за потцењивање. Разни белаји би се могли родити из ове ситуације. То су, ипак, све спекулације, јер ми много ствари о „Агрокору“ не знамо.

Анализа економисте Драгована Милићевића показује да „Агрокор“ има изразито висок ниво кредита. Сопствени капитал чини само 14,5 одсто извора финансирања, а цена позајмљених средстава је у просеку 10,84 одсто. Просечна стопа нето профита је 2,64 одсто.

– У случају када је цена позајмљеног капитала већа од профитне стопе, компанија губи вредност и пада у зоне неликвидности јер велики део средстава одлази на отплату камата и рата кредита – истиче Милићевић у анализи. – Компанија се налази на доњој граници вероватноће банкротства. Мора ући у процес финансијског реструктурирања јер дефинитивно јој прети изразита неликвидност у случају обуставе дотока спољних извора финансирања. Економски додата вредност показује да је „Агрокор“ у последње четири године изгубио око пола милијарде евра сопствене вредности.

Највећи поверилац хрватског концерна, Збербанка, потврдио је да пажљиво прати развој догађаја и да је у сталном контакту са „Агрокором“.

– Имамо контакте, али не можемо да коментаришемо о чему се разговара – рекли су у овој банци.

Иако банка потражује највише новца, мало је вероватно да би она могла та потраживања да претвори у власништво над „Агрокором“.

– Банци то није примерено и није начин на који банка размишља јер, шта ће она да ради у компанији? – сматра Верољуб Дугалић, генерални секретар Удружења банака Србије. – Једино да се претвори у трговачко друштво, у привредно друштво, а банка то, по дефиницији, није. Она не жели да буде сувласник у тој компанији. То није природно за банку, без обзира на то ко је у питању.

„АГРОКОР“: ИМАМО ПОДРШКУ ИНВЕСТИТОРА

С обзиром на бројне захтеве, наглашавамо да „Агрокор“ заједно са својим партнерима анализира све могуће опције стабилизације пословања друштва, посебно водећи рачуна о запосленима, добављачима, инвеститорима, потрошачима и осталим партнерима. Овако из компаније „Агрокор“ за „Новости“ коментаришу своје финансијске проблеме. Бројна питања о пословању куће бизнисмена Ивице Тодорића, које су „Новости“ слале у Загреб, остала су без одговора.

– Имамо изричиту подршку наших инвеститора који активно учествују у процесу и јавност ћемо правовремено известити о постигнутим резултатима – кажу у „Агрокору“.

УЛАЗЕ У СТЕЧАЈНУ МАСУ

У СЛУЧАЈУ да се покрене стечај над концерном „Агрокор“ у Хрватској, сва овдашња предузећа из ове групе улазе у стечајну масу. Као такве, фирме могу да раде, могу да се продају, а новац од продаје одлази повериоцима „Агрокора“. То би у Србији изазвало озбиљне проблеме. Тако евентуални одлазак у стечај „Агрокора“ и последице по Тодорићеве фирме у Србији тумачи један од овдашњих најбољих познавалаца стечајног права.

(Вечерње новости)

KOMENTARI



3 коментара

  1. QQ-LELE says:

    Neka propadnu kada su bili alavi. Drzava da otkupi akcije, i postavi novi menadzment u svakoj firmi. Tako ce se povecati potrosnja nasih proizvoda, a ne da uvozimo sve i svasta .Da pare ostaju u Srbiji, a ne da ih iznose u Hrvatsku.

  2. Sodom von Gomor says:

    PROPADNI PROKLETI KROATU !!!

  3. Ivan Grozni says:

    Drzava se ponasa kao nezainteresovani posmatrac, dok se novac rekama odliva iz Srbije. Srbija mora da istrazi koliko novca je izvuceno iz firmi koje posluju u Srbiji i jednom stane na kraj legalnoj pljacki. U Parlamentu se donose zakoni o LGBT a ne donose se o privrednom poslovanju stranih firmi. Zakonom bi moralo biti regulisana svaka transakcija izmedju firmi u Srbiji i maticnih firmi u inostranstvu. Firme poput Frikoma i Dijamanta moraju biti kompletno oditovane da se utvrdi gde nastaju "gubitci". Svaka firma koja izvlaci novac neosnovano iz Srbije mora biti sankcionisana.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *



ИНТЕРМАГАЗИН НА FACEBOOK-u