„Большой“ deal – KiM za Krim

„Bolьšoй“ deal – KiM za Krim

13 marta 2014

sinisaPiše: Siniša Sinadinović

Nakon prve runde geoplitičkog boks meča između Baracka Husseina Obame i Vladimira Vladimiroviča Putina koja se završila u korist američkog predsednika, predsednik Rusije se uspešno vratio u politički ring i nastavio neizvesnu borbu. Naime, V.V. Putin je svojim brzim oporavkom i vraćanjem u politički oktagon zvani Ukrajina, po ko zna koji put pokazao da je pravi majstor političkog džudoa. Pre više od deset godina (2002) ruski predsednik objavio je knjigu „Učiti džudo sa Vladimirom Putinom“ u kojoj je objasnio kako u borbi srušiti protivnika, gde je između ostalog napisao „Čovek pada (gubi bitku) kada izgubi ravnotežu i ne uspe da je povrati.“

Nakon što je kijevska „snajperska“ opozicija predvođena bivšim svetskim šampionom u boksu Vitali Kličkom uspela da svrgne sa vlasti predsednika Ukrajine Viktora Janukoviča, koji je spas našao bekstvom u Rusiju, usledila je kontraofanziva Moskve. Putinova administracija i celokupni vojno-politički aparat Rusije koristeći se starom oprobanom strategijom ratovanja još iz vremena Napoleona i Hitlera, po kojoj se protivniku najpre prepusti incijativa, da bi potom iz defanzive usledio žestok kontraudar, i ovog puta se pokazala efikasnom. Brzom i uspešnom kontraofanzivom Moskva je uspostavila geopolitičku ravnotežu u Ukrajini. Ravnoteža koja je vrlo bitna, da bi se nastavila borba i protivnik pobedio, kako je Putin svojevremeno pisao u pomenutoj knjizi.

Da se na trenutak podsetimo, trenutna situacija u Ukrajini je takva da je Ukrajinska Rada smenila sa vlasti predsednika Viktora Janukoviča, nakon čega je oformljena privremena vlada na čijem čelu se našao Arsenije Jacenjuk, a za privremenog predsednika imenovan je Oleksandar Turčinov. Parlament Ukrajine je za 24. maj raspisao i vanredne parlamentarne i predsedničke izbore.

Dok je nova prozapadna marionetska vlada u Kijevu preuzimala kontrolu nad Ukrajinom, u jugoistočnim delovima zemlje gde je pretežno većinsko rusko i prorusko stanovništvo formiran je antimajdanski blok koji je podrušku našao u Moskvi. Situacija je najdalje otišla na (polu)ostrvu Krimu gde je za 16. mart najavljen referendum za osamostaljenjem Krima i njegovim pripajanjem Rusiji. S obzirom da je Krim vrlo važna geostrateška tačka vojno-bezbedonosne politike Rusije jer se u Sevastopolju nalazi središte ruske Crnomorske vojne flote. Zvanična Moskva i predsednik Putin su ovim potezom definitivno uspostavili željenu geopolitičku ravnotežu, čime je loptica vešto vraćena u polje Vašingtona-Brisela.

Nakon ovakvog, šahovski rečeno, dobrog poteza Putina, trenutna situacija na Evroazijskoj šahovskoj tabli je takva da je Bela kuća na potezu. Stejt department i Pentagon su sada u prilici da priznaju da geopolitički šahovski časovnik otkucava u korist Putina. I pored sinhronizovane najave Vašingtona i Brisela o mogućem uvođenju sankcija protiv Rusije, zapadni centri moći su itekako svesni da Putin ima blagu prednost i da u vremenu dok čeka povlačenje ozbiljnog poteza Baraka Obame, ruski predsednik ima isplanirana tri poteza unapred.

Prvi je, da će nakon održanog referenduma na Krimu uslediti pripajanje ovog ostrva Rusiji, o čemu će se 21. marta zvanično izjasniti i Ruska Duma, što bi prema najavama Moskve dovelo do zvaničnog priznavanja Krima kao nezavisne republike. Drugi potez, ili bolje rečeno kec u rukavu Vladimira Putina jest da istovremeno dok se sprema sprovođenje referenduma na Krimu, može uspešno pojačanim aktivnostima u istočnim delovima Ukrajine da marionetsku vladu u Kijevu drži u stanju nervoze i konstantne napetosti. Naime, ovi potezi bi svakako bili bez pokrića, da iza njih ne stoji realna ruska vojna podrška u vidu crnomorske flote, kao i stacioniranje na više lokacija na Krimu čuvenog ruskog antiraketnog sistema S-300.

No, ono što je vrlo važno a tiče se Srba, kad je u pitanju ukrajinska kriza, jeste da ruski predsednik Vladimri Putin u svojoj borbi protiv Obame, ozbiljno vodi računa o snazi i uticaju ruske moći u Srbiji tj. na Balkanu. Prosto je naivno verovati da je Moskva izabrala slučajano nedelju 16. mart za datum održavanja referendum na Krimu, kada se zna da se tog dana u Srbiji održavaju vanredni parlamentarni izbori. Putin je apsolutno u pravu, kada kaže da je posle jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova i Metohije i njenog priznanja od strane većeg dela Zapada, učinjen presedan čime je u budućim međunarodnopravni odnosima otvorena „Pandorina kutija“. Njegova izjava „ako može KiM što to ne može KRIM“ govori puno i ostavlja veliki prostor za razmišljanje i analizu.

Ali i pored naizgled trenutne blage geopolitičke prednosti Putina u ukrajinskoj krizi, jedno je sigurno da je zvanična Moskva defintivno izgubila kontrolu nad Ukrajinom, i veliko je pitanje da li će u dogledno vreme vratiti raniji uticaj u ovoj zemlji. Jer gubitkom kontrole nad Ukrajinom, Rusija je izgubila mogućnost da ovu podjednako vrlo važnu zemlju i za Moskvu i Vašington- Brisel, priključi najavljivanoj Evro-azijskoj uniji. Ako je za utehu, izvesno je da će ovaj geostrateški gubitak Moskva kompenzovati preuzimanjem kontrole nad Krimom, čime će obezbediti sigurnu bazu crnomorskoj floti, i time omogućiti bolju kontrolu nad Balkanom i Evroazijskim Balkanom – Kavkaskim regionom.

No, naivno je poverovati da će Vašington i Brisel tako laki dozvoliti Rusiji da pod svoje okrilje vrati Krim. Ako i dođe do kopromisnog dogovora između Vašingtona-Brisela i Moskve u vezi sa krizom u Ukrajini, po kojem bi Putin privoleo istočne proruske regione da priznaju novu vladu u Kijevu, Zapad će sigurno nastaviti da kontinuirano vrši pritisak na Moskvu da Krim prepusti prozapadnoj vladi u Kijevu.

Ovaj ukrajinski geopolitički zemljotres koji potresa planetu, kao da po nekom usudu ne može mimoići nesretnu državu Srbiju i još nesretnije Srbe. Prema pisanju pojedinh zapadnih medija, uveliko se špekuliše kombinacija po kojoj bi Vladimr Vladimirovič Putin do Krima mogao da dođe preko KiM-a (Kosova i Metohije). Zato se može reći da ruska administracija nije slučajno odlučila da se raspisivanje referenduma na Krimu poklopi sa datumom vanrednih parlamentarnih izbora u Srbiji. Prema jednom scenariju, postoji mogućnost da bi Vašnington pristao na samostalnost Krima pod uslovom da Moskva prizna nezavisnost KiM-a (Kosova i Metohije).

Sigurno da se ovakva odluka ne bi mogla sprovesti bez saglasnosti države Srbije. S obzirom da u Srbiji trenutno traje proces instalisanja nove/stare prozapadne marionetske vlade na čijem čelu bi se trebao naći Aleksandar Vučić, velika je verovatnoća da ovakav dil Vašingtona i Moskve ne bi naišao na veliko protivljenje u Beogradu. Izvesno je i to, da protiv ovakvog „dila“, otpora ne bi bilo ni u delu opozicije koja je proruski orjentisana. Ono što se da naslutiti da Rusi u ovom tzv. „Bolьšoй – deal“ imaju nameru da privole novog premijera Aleksandra Vučića da se u njegovoj budućoj vladi nađe mesto i za njihovog pulena Ivicu Dačića. Time bi Rusija dobila i zvaničnu garanciju da će se nastaviti gradnja gasovoda „Južni tok“.

Naime, ne bi trebalo nikog da iznenadi da se u ovakvom mogućem scenariju geopolitičkog sukoba planetarnih „slonova“ kao kolateralna šteta nađe i neki srpski „umišljeni miš“. Trebalo bi uvek dobronamerno upozoriti sve one koje su na vlasti u Srbiji, kao i one koji imaju pretenziju da vladaju njome, da nad njihovim glavama neprekidno visi „Demoklov mač“ u vidu „Martovskih ida“.

P.S.

Ovih dana u zemlji Srbiji oko „Martoviskih ida“ (15. mart) navršava se 11 godina od ubistva nekadašnjeg premijera Srbije Zorana Đinđića (12. mart u 12:25) kao i 8 godina od smrti bivšeg presednika Srbije i SRJ Slobodana Miloševića (11. mart) kao i 15 godina od počeka bombardovanja Srbije i KiM od strane NATO-pakta (24. mart).

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *