Тreći svеtski rаt, kојi је pоčео 2011 ulаzi u оdlučuјuću fаzu

Treći svetski rat, koji je počeo 2011 ulazi u odlučujuću fazu

8 novembra 2014

sirija-bombardovanje-600x411Piše: Sarkis Caturjan

Treći svetski rat, koji je počeo 2011. prevratima u arapsko-muslimanskom svetu, ulazi u svoju odlučujuću fazu.

Irak i Ukrajina su podeljeni. Siriju čeka ista sudbina. Nema nikakvih konferencija i zvaničnih izjava, samo tajna diplomatija koja se u trenutku slabosti zamenjuje ratnim dejstvima između strana u konfliktu.

Radi se o globalnoj borbi za resurse koja prelazi granice na Bliskom i Srednjem Istoku. Talasi te borbe toliko su jaki da prelaze granice Severne Afrike, Istočne Evrope i Centralne Azije i stižu do obala Arktika koji će pomoći našoj planeti da zadovolji 40-postotni porast potrošnje energenata do 2030.

Treći svetski rat je – serija hibridnih ratova, sukob promenljivih ekonomskih, političkih i kulturnih uzajamno zavisnih veličina, čije delovanje određuje kontekst koji menjaju događanja u raznim delovima sveta.

Linije fronta ne postoje. Linija razdvajanja određuju se ne samo etničkim horizontom nego i duhovnim vrednostima koje su pokretljivije i manje stabilne od krvnog srodstva. U širem smislu, to je rat za Rusiju.

Društvene mreže suprotstavljaju se mrežama i vladinim armijama istovremeno. Na primeru Iraka primetno je kako mreža svojim postojanjem podstiče etničke grupe na formiranje novih država. Tako Islamska država pretvara Kurdistan u samostalnu državu, što nailazi na podršku premijera Izraela, Benjamina Netanahua.

On je 29. juna 2014. izjavio da je neophodno osnivanje nezavisne kurdske države. Saradnja Izraela i Iračkog Kurdistana nikada nije bila tako plodotvorna.

Prema pisanju izdanja „Izvestija“, već krajem juna ove godine Erbil je poslao Tel Avivu prvu partiju nafte. Nije slučajno „podudaranje“ u vremenu i prostoru: baš 29. juna salafit al-Bagdadi proglašava Kalifat.

Islamska država postaje simbol Trećeg svetskog rata, a njen vrhunac objedinjavanje ispod svojih zastava žitelja iz 80 zemalja. Suočili smo se ne samo sa terorističkom organizacijom, nego sa međunarodnom koalicijom koju za sada predstavljaju fizička lica.

Ako je „kurdsko buđenje“ u Iraku rezultat višegodišnje politike SAD i Izraela, koja je minimizovala arapski faktor u isporukama bliskoistočne nafte u Evropu i Kinu, onda je „rusko buđenje“ na istoku Ukrajine izazvano prevratom u Kijevu – posledica pokušaja Vašingtona i Brisela da spreče sve veći uticaj Moskve na ekonomiju Starog Sveta.

Izbori 26. oktobra za Vrhovnu radu Ukrajine i izbori  rukovodstva DNR i LNR 2. novembra – dve su pretenzije na legitimnost koje obeležavaju faktički raspad Ukrajine. Krajnji cilj tog procesa je – zamrzavanje (pomoću sankcija, slabljenja rublje i pada cena nafte) projekata za proizvodnju nafte i gasa koje realizuju korporacije „Rosnjeft“ i Exxon Mobil na Arktiku.

Posle Iraka i Ukrajine sledi Sirija rastrzana višestranim građanskim ratom.

Islamska država jača svoje pozicije na severu i zapadu Sirije, a 31. oktobra zauzela je najveće nalazište gasa u pokrajini Homs. Prema saopštenju tv „Rusija 24“, avijacija SAD izvodi vazdušne udare na pozicije ID u gradu Kobani, kao i u nekoliko regiona Iraka. Amerikance brine sudbina Kurdistana od koje zavise odnosi SAD sa Turskom i Iranom.

U opasnosti je teritorijalna celovitost te dve regionalne sile. Uzimajući u obzir da se Homs nalazi 90 kilometara od ruske vojno – pomorske baze u Tartusu i 162 kilometra od Damaska, političke i ekonomske posledice prodora bojovnika ne ostavljaju Rusiju ravnodušnom.

Glavni štab Ratne flote RF zauzima principijelan stav: „Odredište materijalno-tehničkog obezbeđivanja u Tartusu biće ne samo očuvano, nego i znatno obnovljeno zbog nove političke situacije u Siriji i ratnih okolnosti u mediteranskom regionu. Planiramo da od 2015. počnemo obnavljanje čitave infrastrukture te lokacije. Prema posebnom sporazumu sa sirijskom stranom, jačaćemo sve vrste zaštite tog objekta, uključujući i protivvazdušnu i protivdiverzantsku odbranu“.

Bitke za Homs su epizode sa najviše krvoprolića u građanskom ratu Sirije.

ID krči sebi put prema Istočnom Sredozemlju što će joj omogućiti da stvori infrastrukturu za isporuke nafte i gasa u Evropu sa iračkih i sirijskih teritorija koje su pod njenom kontrolom. Tada će oslabiti uloga Turske kao transportnog koridora.

Posle uspostavljanja kontrole nad mediteranskom obalom Sirije, sledeće poprište borbe postaće Liban, što će primorati Iran da zvanično uđe u rat sa Islamskom državom. Posledice će biti katastrofalne za čitav region. Učešće Irana u tom okršaju dovešće u pitanje ne samo učešće monarhija Persijskog zaliva u isporukama energenata u Evropu i Kinu, nego i samo njihovo postojanje.

Liban je već uvučen u konflikt. Prema saopštenju agencije TASS, u planinskom predelu Kalamun između Homsa i Damaska sirijski piloti su izveli vazdušni napad na bande plaćenika koje su pristizale iz Libana. Njihove mete bile su klisure preko kojih se bojovnici iz libanskog regiona Ersal probijaju u Siriju. Pozivajući se na sirijski tv kanal„Surija“ TASS zaključuje: U Dejr-ez-Zore na Eufratu sirijske vazdušne snage nanele su udare po pozicijama ID u Muhasanu, Abu-Omaru i El-Mrei. U tom području vojska je prešla u kontraofanzivu i došla do samog nalazišta nafte Et-Tim, koje su zauzeli bojovnici.

Iran pojačava svoju aktivnost u regionu preko jemenskih šiita koji se orijentišu na potiskivanje pomorskih transportnih arterija protivnika. Tranzit tankera nafte iz arapskih zemalja Persijskog zaliva našao se u opasnosti pošto je šiitska grupacija „Ansarulda“ zauzela Hodejd, ključnu luku na Arabijskom poluostrvu i pripretila da će zatvoriti strateški moreuz Bab-el-Mandeb, koji povezuje Adenski zaliv i Sredozemno more.

Prema pisnju „Komersanta“, sunitske monarhije hitno razmatraju pitanje osnivanja zajedničkih pomorskih snaga.

Podsetimo da kroz taj moreuz svakodnevno prolazi oko 4 miliona barela nafte. A to je samo prvi odgovor Irana bojovnicima iz ID. Uzimajući u obzir da Ormuski zaliv (kroz koji svakodnevno prolazi 17 miliona barela nafte) takođe kontroliše Iran, sunitskim monarhijama ne ostaje prostora za menevar. Njihove nade su okrenute ka Islamskoj državi koja se probija prema Sredozemnom moru.

Eho Trećeg svetskog rata stiže i do Kine u čijim se muslimanskim regionima (SUAR) na etničko-verskoj osnovi rasplamsavaju konflikti velikih razmera.

Postoji opasnost da ujgurski separatizam severozapadnu Kinu pretvori u epicentar krvavog hibridnog rata. Motor te tragedije je Pakistan, čija je celovitost takođe u pitanju.

Međunarodni sistem proživljava najznačajnije promene od trenutka pada Jaltsko-Postdamskog poretka. Nema nikakvih autoriteta ni principa, samo pravo silnog. I najvažnije – to je rat koji niko nikome nije objavio.

(Fakti)

KOMENTARI



Jedan komentar

  1. mladen says:

    nije niko nikome objavio rat, nego saka ljudi planiralo sve ovo pre sto godina.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *