„101-89-3“: Детаљна мапа открива какав је скор у дипломатској борби за Косово, а ГЛАВНИ ТЕСТ ТЕК СЛЕДИ (МАПА)

„101-89-3“: Detaljna mapa otkriva kakav je skor u diplomatskoj borbi za Kosovo, a GLAVNI TEST TEK SLEDI (MAPA)

14 novembra 2018

Ko nikad nije čuo za Sao Tome i Principe, Lesoto ili Uniju Komora, trebalo bi da zna da se glasovi ovih i još sedam zemalja koje su povukle priznanje nezavisnosti Kosova jednako vrednuju u UN kao glasovi SAD, Velike Britanije ili Nemačke i još sedam velikih sila koje su priznale suverenitet Kosova.

Pošto je Unija Komora prošle srede postala deseta zemlja koja je poništila pređašnju odluku o priznanju nezavisnosti Kosova, diplomatska borba Beograda i Prištine postala je još neizvesnija. Naime, od kako je Kosovo 2008. godine proglasilo nezavisnost, ukupno 101 država je Prištini priznala tu suverenost, dok 89 to nije učinilo računajući i deset zemalja koje su povukle priznanje. Kod tri zemlje – Omana, Centralnoafričke Republike i Solomonskih ostrva ne postoji jasan sporazum o priznanju.



Čija je diplomatija uspešnija, moglo bi da se vidi već na sledećoj sednici Generalne skupštine Interpola od 18. do 21. novembra u Dubaiju, gde bi trebalo da se glasa o ulasku Kosova u tu organizaciju. Da bi Kosovo ušlo u Interpol, potrebno je da dobije podršku dvotrećinske većine s tim što ova organizacija za razliku od UN-a broji tri člana manje, odnosno ima ukupno 190 nacionalnih biroa.

Kada se ova spoljnopolitička utakmica Beograda i Prištine prenese na kartu sveta, jasno je i da se ovo nadmetanje pretvorilo u borbu Istoka i Zapada. Gotovo sve velike zapadne sile na čelu sa SAD-om priznale su nezavisnost Kosova, dok podrška Srbiji stiže uglavnom sa istoka, pre svega od Rusije i Kine.

Bez obzira na sve, ministar spoljnih poslova Ivica Dačić optimista je i najavljuje nova povlačenja priznanja nezavisnosti Kosova.

– Mi nastavljamo našu aktivnost, uskoro će broj država koje nisu priznale nezavisnost Kosova pasti ispod 100, a cilj nam je da imaju manje od polovine članica koje su priznale Kosovo. To je veoma važno jer ruši priču da je stvar rešena i da većina zemalja priznaje Kosovo – ističe Dačić za „Blic“.

Nakon svakog povratka iz neke od uspešnih misija po svetu, Ivica Dačić obavesti javnost o tome koja zemlja je priznala Kosovo. Uvek sledi i kontraudar Prištine, pa se Bedžet Pacoli svojski trudi da demantuje sve što ministar izjavi.

Predsednik Centra za spoljnu politiku Dragan Đukanović naglašava da je ova diplomatska aktivnost naročito značajna u ovom trenutku.

– Smanjenje broja priznanja nezavisnosti Kosova može uticati i na po Srbiju pozitivniji ishod pregovora Beograda i Prištine. To je posebno važno ako se ima u vidu da taj dijalog ulazi u završnu fazu. Ne treba zanemariti ni činjenicu da se pridobijanjem veće podrške u međunarodnim organizacijama smanjuje mogućnost Kosova da uđe u mnoge institucije. S tim što je i to sve relativno jer zavisi od organizacije do organizacije. Videćemo da li će Kosovo moći da uđe u Interpol – podvlači Đukanović.

Kako kaže, ne treba imati ni prevelika očekivanja nakon poslednjih povlačenja priznanja Kosova.

– Radi se o državama koje ne vode ključnu reč u vezi s budućim statusom Kosova. Ni njihovo priznavanje Kosova nije ništa značilo osim pukog broja. Zato ne treba preuveličavati ni značaj povlačenja priznanja – tvrdi Đukanović.

Programski koordinator Beogradskog fonda za političku izuzetnost Marko Savković smatra da je smanjenje broja država koje su priznale nezavisnost Kosova značajno u simboličnom smislu.

– To pokazuje da kosovska državnost nije završena stvar i da ju je moguće osporiti. Kosovo de fakto ima državnost u smislu kontrole većeg dela teritorije, ali de jure ona jeste osporena jer ne postoji konsenzus o njoj u međunarodnim organizacijama – objašnjava Savković.

Savković navodi da je povlačenje priznanja nezavisnosti Kosova nastavak pritiska Beograda na Prištinu dok se opet ne sedne za pregovarački sto.

– Obe strane su svesne ograničenja one druge, pa pokušavaju da iskoriste to. To je deo diplomatske igre da se privoli druga strana. Tako je i transformacija kosovskih snaga bezbednosti u vojsku vrsta pritiska – ističe Savković.

SAD: „Srbi su dobri kao narod“

Vašington podržava nastavak dijaloga i svaki kompromis do kojeg dve strane budu došle. Kako kažu sagovornici „Blica“ iz diplomatskih izvora, da bi moglo da dođe do promene stava, počelo je da se naslućuje pre više meseci, a da je to realnost, postalo je izvesno u julu, tokom obeležavanja 100 godina od podizanja srpske zastave na Beloj kući. Dvojica američkih zvaničnika, savetnik Džon Bolton i senator Ron Džonson rekli su da SAD ne isključuju teritorijalne korekcije između Srbije i Kosova.

Rusija snažna podrška dijalogu

Moskva snažno podržava dijalog Beograda i Prištine proteklih godina kako bi se postiglo uzajamno prihvatljivo rešenje – ovo je nedavno podvukao šef ruske diplomatije Sergej Lavrov.

– Nastojanje Prištine da formira sopstvenu vojsku predstavlja najgrublje kršenje Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN. Osim toga, Prištinu na to pritiskaju spolja, a pre svega iz SAD – rekao je Lavrov.

Lobiranje po Africi uz pomoć Tita

Čini se da se najneizvesnija diplomatska borba vodi u Africi, gde su pretežno muslimanske zemlje priznale nezavisnost Kosova. Ministar spoljnih poslova Ivica Dačić nedavno je objasnio zbog čega su pojedine aftičke zemlje povukle to priznanje.

– Afrikanci su naša braća i prijatelji. Oni se sećaju Jugoslavije i Tita, ja uvek kažem ja sam predsednik Titove bivše partije, jer to jeste tačno i kada to kažem, ustaju i ljube se sa mnom, obraćaju mi se kao bratu. Zato su te zemlje i priznale Kosovo, jer niko nije hteo da ide tamo i razgovara sa njima. Mislili su da nama to nije bitno. Prvi put se neko sada u Srbiji interesuje za tu temu. Prijateljstvo je prijateljstvo i to mora da se međusobno poštuje – rekao je Dačić.

Fudbal, Zvezda i nepriznavanje

Gotovo svih deset država koje su povukle priznanje nepoznate su većem delu stanovnika u Srbiji. Pojedine države iz te grupe prepoznatljive su ako ništa drugo po svetski slavnim ili u Srbiji poznatim fudbalerima. Tako je nekadašnja holandska kolonija u severoistočnom delu Južne Amerike Surinam zemlja porekla čuvenih majstora najvažnije sporedne stvari na svetu Ruda Gulita, Franka Rajkarda, Klarensa Sedorfa, Patrika Klajverta, Edgara Davidsa, ali i donedavnog kapitena Crvene zvezde Mičela Donalda. Slično je i sa Liberijom, čiji je predsednik čuveni Žorž Vea, prvi afrički osvajač Zlatne lopte za najboljeg fudbalera u izboru FIFA. Konačno, afrička ostrvska zemlja u Indijskom okeanu Unija Komora je domovina El Fardu Bena, sadašnjeg krilnog napadača Crvene zvezde i ljubimca „delija“.

(Blic)

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *