Достојанство

Dostojanstvo

29 januara 2015

CEDOMIR Antic 7876Piše: Čedomir Antić

Može li neko ko obavlja vlast, neko ko donosi najteže odluke, ostati čist? Da li je moguće vladati i biti dostojanstven?

U Srbiji je dugo vremna upravo otvoreno i odlučno reformska politička opcija tvrdila da je moral nespojiv sa politikom te je ljude koji ga tu traže slala u crkvu. Kasnije je jedan od korifeja ekstremnog reformizma tvrdio da su mu ruke „prljave“, ali je drugde navodno „čist“. Kada bi ga pitali da objasni tu izjavu datu, datu u času kada ga stranka uprkos svim stvarnim ili umišljenim zaslugama na skupštini više nije htela, odgovarao je preko ramena: „Ne razumete, to je Sartr…“

U Beogradu traje bura u čaši vode. Toliko nam je dobro pod prepopularnom vladom Aleksandra Vučića da televizijske emisije nestaju kao od nekakve medijske kuge. Popularne radijske i televizijske emisije gase bez obzira na cenu privatne i državne stanice. Posle Sarapinog problema i Utiska nedelje, sada je odjednom prestala sa emitovanjem i izuzetno popularna, izvrsno pripremljena i previše estradna emisija  Veče sa Ivanom Ivanovićem. Jedna vlada koja ima nesumnjivu podršku velike većine briača… Koja je toliko moćna i uticajna da se sa njom solidariše i većina stanka opozicije i u parlametu još samo trpi kritiku od male, ozloglašene, podeljene i marginalizovane Demokratske stranke. Ipak, strah od drugačijeg mišljenja. Humora kao nekontrolisanog izvora opozicije. Državnih i drugih ustanova kao nezavisnih centara moći… Toliko je veliki da se vrh vladajuće SNS prema svakoj rezervi, izrečenoj u odnosu na vođu Vučića i članove njegove dinastije, odnosi kao prema najtežoj jeresi. Ministar unutrašnjih poslova, Nebojša Stefanović, prvo proguta knedlu pa onda grdi one koji su se usudili da naljute Aleksandra Velikog Vučića. RTS mu je bio kriv zato što je dozvolio da nacija čuje kako desetine hiljada navijača na stadionu skandira jednu poruku Vučiću. Poruku koja – tako mi Gej parade – jednom modernom i slobdoumnom političaru i ne bi trebala da bude baš uvredljiva. Sada mu smeta  “zaštitnik građana“ Saša Janković. Gotovo zaboravljeni slučaj prebijanja Vučićevog brata Andreja sada dobija obrt pošto je postavljeno pitanje zašto vojna bezbednost, zašto specijalna jedinica pod nazivom „Kobre“, čuva civile i posebno zašto se i kako nalaze pored premijera i naročito članova njegove porodice. Ministar odbrane izbegava novinare ali zna da odreže kako je neka izjava predstavnika nezavisne demokratske ustanove uvedene na preporuku Evropske unije – u koju se naprednjaci (okupani radikali) zaklinju češće nego u B0ga, Otadžbinu ili majku  – upravo glupa. Važan je Vučić, a time i njegov brat, sin, kum, otac…

Zato je u Republici Crnoj Gori drugačije… Mada ne i mnogo bolje. Tu nema šta da se zabrani. Televizijske emisije su, bar kad je reč o onima na koje država može da ostvari neki uticaj, odavno kod Vas slične ovima koje sada gledamo na Studiju B, Pinku, televiziji po imenu Skaj (staroslovnski nazi za „nebo“)… Kao učenje stranog jezika… Naprednjački političari u dobronamernom pitanju voditelja dobiju i pedset procenata odgovora.

Imali manje dostojanstvenog političkog nastupa od najave premijera Đukanovića da će se ponovo kandidovati na čelo DPS-a? Zar ima nekoga koga zanima ta šarada, te kulise lične vlasti? To je kao kada bi neko najavljovao kako se sprema da poruči ručak u kafani ili da kasno uveče ode na spavanje. Kandidacioni proces Mila Đukaonovića uzbudljiv je kao i kandidatura Kim Džong Una, a povlačenje predvidivo i ozbiljno kao i Maovo ili Gadafijevo… Ima tu, zaista, i smešnih momenata… „Predsedik“ Vujanović se žali da nije imao proglašenje pobede kao Kolinda Grabar Kitarović… Ne znam da li je primetio, ali KGK je kandidatkinja opozicije. Šta bi bilo da je u Crnoj Gori kandidat opozicije pobedio za tako malo glasova? Da li bi mu pobeda bila priznata? Sa većom razlikom su uloge pobednika i poraženih brutalno bile izmenjene. Da li bi Vujanović došao da čestita ili bi u ozborni štab pobednika došla specijalna policija? Da li bi neuspeh nameštanja izbora pratilo nasilje, cepanje demokratske maske jedne kontinuirane diktature?  Ali možda je problem u Srbima… Kolinda je nasledila Tuđmanove „uspehe“… Srbi su od četvrtine stanovništva postali skrivena manjina – 1/25… Kako bi Crna Gora cvetala da nema Srba? Monolitna, jedna i nedeljiva… Sa jednom crkvom koju možda ne bi priznala Moskva ili Cargrad ali bi je priznali Skoplje i Vatikan… Sa jednim i nesmenjivim Milom protiv koga se buni nekoliko procenata čudaka i političkih zavidnika… Možda bi i Pljevlja bila grad sa petnaest puta manjim zagađenjem? Možda bi postala dukljanski Davos umesto što je crnogorsko Pančevo?

(Dan, Napredni klub)

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *