12 ruskih izuma koji su izmenili svet

12 ruskih izuma koji su izmenili svet

5 januara 2014

PhotoXPress_lab_468Gusenica, gusenični sistem kretanja

Kapetan ruske armije Dmitrij Zagrjašski izradio je 1837. crteže guseničnog sistema kretanja i obratio se Ministarstvu finansija za izdavanje patenta na „kola sa pljosnato-zglobnom mehaničkom gusenicom“. Dobio je patent, ali njegov izum tada nije zainteresovao industrijalce, pa je patent dve godine kasnije anuliran. Tek 1877. je ruski seljak, samouki pronalazač Fjodor Blinov, dovršio ono što je Zagrjašski započeo, stvorivši vagon na gusenični pogon. Taj pronalazak je omogućio proizvodnju traktora, a kasnije i tenkova.

Vagon na električni pogon

Pojava vagona na električni pogon stvorila je uslove za pravu saobraćajnu revoluciju koja je ubrzala razvoj gradova i industrijskih centara. A sve je počelo 1874-76, pošto je ruski pronalazač Fjodor Pirocki obavio niz ogleda vezanih za prenos električne struje na daljinu, u kojima je jedna šina služila kao direktan provodnik, a druga kao povratni. Tako je proradio elektromotor koji je bio udaljen 1 km od izvora struje. Nekoliko godina kasnije Pirocki je izvršio ogled na liniji Sestrorecke železničke pruge. U vagonu je bilo 40 putnika. Prva elektrificirana tramvajska linija u svetu otvorena je već 1881. u Nemačkoj, u jednom predgrađu Berlina, po shemama ruskog pronalazača.

Video-rikorder

Učenik osnivača ruske avijacije Nikolaja Žukovskog, ruski inženjer Aleksandar Ponjatov, radio je 1950-ih u američkoj kompaniji Ampex, koju je sam i osnovao. Tamo je uspeo da reši zadatak snimka video-signala. Njegova kompanija je tokom pola veka bila svetski lider u oblasti profesionalnog snimanja i reprodukcije slika i pratećeg zvuka na magnetnoj traci, a svetski elektronski giganti su bili prinuđeni da koriste Ponjatovljeve patente u proizvodnji kućne video-aparature.

Radio-veza

Na svome predavanju na Peterburškom univerzitetu u aprilu 1885. profesor fizike Aleksandar Popov prvi je saopštio da je pronašao sistem bežične veze i na licu mesta je demonstrirao rad prvog radio-prijemnika na svetu. Međutim, nije mogao da objavi svoj rad, jer je bio zaposlen u vojnoj ustanovi. U isto vreme slične eksperimente je vršio i Italijan Guljelmo Markoni, čiji članak je objavljen 1897. Markonijev izum je, za razliku od izuma ruskog inženjera, brzo komercijalizovan. Zbog toga se na Zapadu još uvek vodi spor oko toga ko je prvi pronašao radio.

Helikopter

Igor Sikorski je još jedan ruski pronalazač čiji je potencijal u punoj meri realizovan u inostranstvu. On je 1910. stvorio prototip rotokoptera koji je uspeo da se podigne u vazduh. Već 1912. je napravio prvi hidroavion, a zatim i prve avione sa više motora. Posle Oktobarske revolucije je emigrirao u SAD. Tamo je zajedno sa čuvenim ruskim kompozitorom Sergejem Rahmanjinovom uložio sredstva u osnivanje sopstvene kompanije Sikorsky Aeroengineering Corp. Prvi eksperimentalni helikopter Sikorskog, konstruisan u SAD, poleteo je u septembru 1939, a njime je upravljao sam pronalazač. Shema ovog helikoptera je aktuelna već više od pola veka. Po toj shemi je napravljeno gotovo 95% svih helikoptera na svetu. Sikorski je 1942. napravio i prvi helikopter dvosed.

Foto-ćelija

Pojava televizije omogućena je zahvaljujući otkrićima ruskog fizičara Aleksandra Stoletova. On je krajem 1880-ih eksperimentalnim putem došao do teoretskog objašnjenja zakona foto-efekta. Na osnovu foto-efekta su stvorene foto-ćelije koje danas imaju veliku praktičnu primenu. Stoletov je stvorio prvu foto-ćeliju zasnovanu na spoljnom foto-efektu i otkrio zavisnost foto-struje od intenziteta svetlosti.

Transformatori

Nemoguće je zamisliti energetski sistem bez transformatora. Prve transformatore su izumeli, konstruisali i uveli u upotrebu ruski električar Jabločkov i fizičar Usagin. Jabločkov je još sredinom 1870-ih smislio rešenje koje je ušlo u istoriju pod nazivom „deljenje svetlosti“. Njegov izum je u suštini podrazumevao primenu transformatora struje i kondenzatora. Jabločkov ga je tada demonstrirao u Parizu i Sankt Peterburgu, a već 1882. su pronalazači Lisijen Golar i DŽosaja Vilard Gibs u Francuskoj patentirali transformator sa otvorenim gvozdenim jezgrom.

Jogurt

Fermentisani mlečni proizvodi postoje odvajkada, ali prvu teoriju o njihovom blagotvornom uticaju na dugovečnost formulisao je ruski naučnik Mečnjikov. On je još 1910. izneo ideju da se život produžava ako čovek koristi fermentisane mlečne proizvode koji redukuju procese truljenja u crevima. Mečnjikov je utvrdio da je najviše dugovečnih ljudi bilo u Bugarskoj, odakle jogurt i vodi poreklo. Tačnije, još u drevnoj Trakiji su prvi put u mleko dodate bakterije koje izazivaju fermentaciju.

Televizija

Zvorikin je još jedan ruski inženjer čiji su se izumi pojavili u SAD. Njemu pripada najvažniji izum 20. veka: elektronska televizija. On je još 1923. prijavio svoj patent američkom zavodu za patente, a 6 godina kasnije stvorio je visokovakumski televizijski prijemnik, tj. kineskop, a još dve godine mu je trebalo da dovrši predajnik, tj. ikonoskop.

Krekovanje benzina

Nemoguće je zamisliti današnji svet bez automobila, a samim tim i bez benzina. Međutim, takve ogromne količine goriva za motore mogu se dobiti samo uz pomoć krekovanja. To je proces u kome se benzin dobija od teških frakcija nafte ili onih koje imaju višu temperaturu ključanja. Zahvaljujući krekovanju od nafte se može dobiti 70% benzina, dok obična prerada daje samo 10-20%. Ruski inženjer Vladimir Šuhov prvi je otkrio krekovanje i 1891. stvorio projekat industrijskog pogona.

Sintetički kaučuk

Sintetički kaučuk je takođe element bez koga se ne može zamisliti savremena ekonomija. On se najviše primenjuje u proizvodnji automobilskih, avionskih i biciklističkih guma. Takođe se koristi u proizvodnji zaptivnih traka, izolacije, medicinskih instrumenata i u mnogim drugim sferama. Sintetički kaučuk se primenjuje i u proizvodnji čvrstog raketnog goriva. Polibutadienski kaučuk je prvi sintetički kaučuk koji je imao industrijski značaj. Proizveden je sintezom po metodu ruskog hemičara Sergeja Lebedeva. Prvi primerak sintetičkog kaučuka Lebedev je dobio 1910, a njegova knjiga „Istraživanje u oblasti polimerizacije etilena“, objavljena 1913, kasnije je postala temelj za industrijsku sintezu kaučuka.

Kombajn

Ruski pronalazač Andrej Vlasenko upravljao je imanjem u Tverskoj Guberniji. On je 1868. izumeo prvi kombajn i nazvao ga „žetelica-mlatilica“. Prvi kombajn su vukla tri konja, bio je napravljen uglavnom od drvenih delova, a po produktivnosti je mogao da zameni 20 žetelaca. U Tverskoj Guberniji su na spahijskim imanjima još dugo korišćene dve Vlasenkove mašine, kojima je upravljao jedan čovek a vukla su ih dva konja. Tek 10 godina kasnije u SAD su novine objavile senzacionalnu vest o tome da je u Kaliforniji napravljena žetelica i vršalica koju su novinari nazvali „kombajn“, tj. „kombinovana [mašina]“. Prvi američki kombajn radio je na istom principu kao Vlasenkova mašina, ali su ga vukle 24 mule, a opsluživalo ga je 7 radnika.

(Ruska reč)

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *