Небрано грожђе

Nebrano grožđe

14 aprila 2015

antonije-kovacevic-1355339770-240709Piše: Antonije Kovačević

Posle poziva Šešelju da se milom ili silom vrne u Holandiju, Alek Vučić će iz vinograda nebranog grožđa teško iscediti svoj omiljeni napitak, rujno vino, ali će zato čemer teći u potocima. Premijer Srbije bira između dva zla, a đavo će ga znati koje je veće.

Ako Šešelja uhapsi i vrati u ćeliju, rizikuje sukobe sa njegovim pristalicama koje su se osokolile posle vojvodinog povratka. U složenoj unutrašnjoj situaciji, sa štrajkovima i štednjom koja grize tanku pantljiku narodnog strpljenja, Vučiću ne gine pad „njegovog veličanstva rejtinga“. Ukoliko odbije da se povinuje zahtevu iz Haga, koji je pre udaranja poštanske marke očito aminovan u kabinetima od Vašingtona do Berlina, Vučić će se suočiti sa već viđenim prekidom pregovora sa EU, a kladio bih se da sledi zaoštravanje situacije na Kosovu, što će u težak položaj dovesti ionako ugroženu tamošnju srpsku manjinu.

Kome se carstvu privoleti, tako sabijen između čekića i nakovnja sudbine poslednje evropske zemlje u tranziciji? Da sam, kao što hvala bogu nisam, na Vučićevom mestu, nikad ne bih deportovao Šešelja. Ne zbog pada rejtinga, jer tih bonus poena još ima u debelom višku. Niti zbog čuvanja unutrašnjeg mira, to se da rešiti „kobrama“ i Žandarmerijom. Već zbog treće stvari.

Srbija je poslednjih godina u svojim ustupcima Zapadu, pogotovo u vezi sa Kosovom, otišla mnogi kažu predaleko, a oni umereniji reći će da smo samo platili ceh nečinjenja iz prošlosti. Kako bilo da bilo, Šešelj bi mogao da bude prelomna tačka i idealna prilika da Vučić dokaže da još ima ona muda iz radikalskih dana, kad ga je predvodio upravo onaj koga sada treba da hapsi. A usput i da malo uspori katastarsko komadanje i moralno zatiranje zemlje pod šljivama.

Zapad neće ginuti da vrati Šešelja u kazamat, jer i nema velike vajde od njega u štraftastom kombinezonu. Osim potrebe da malo olabavi naprednjačku vlast za vremena koja dolaze i u kojima će sa nekim drugim, još labavijim ovdašnjim partnerima, pokušati da uzme ono što je ostalo na zgarištu Srbije. Možda Sandžak, možda Srem, Banat i Bačku.

Ako me Vučić kojim slučajem ne posluša – a što bi kad nisam Bler – javlja mi se da će nam Šešelja, zajedno s mašnicom, vratiti u roku od nekoliko meseci. Jer, teško da će presuda u Hagu biti duža od vremena koje je već odležao. A prava igranka tek će tada početi.

(Press)

KOMENTARI



Jedan komentar

  1. Jana says:

    između dva zla žalosno je da je Srbija izabrala ono veće iz Bugojna,pre toga ono iz Sarajeva...

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *