Небрано грожђе

Небрано грожђе

14 априла 2015

antonije-kovacevic-1355339770-240709Пише: Антоније Ковачевић

После позива Шешељу да се милом или силом врне у Холандију, Алек Вучић ће из винограда небраног грожђа тешко исцедити свој омиљени напитак, рујно вино, али ће зато чемер тећи у потоцима. Премијер Србије бира између два зла, а ђаво ће га знати које је веће.

Ако Шешеља ухапси и врати у ћелију, ризикује сукобе са његовим присталицама које су се осоколиле после војводиног повратка. У сложеној унутрашњој ситуацији, са штрајковима и штедњом која гризе танку пантљику народног стрпљења, Вучићу не гине пад „његовог величанства рејтинга“. Уколико одбије да се повинује захтеву из Хага, који је пре ударања поштанске марке очито аминован у кабинетима од Вашингтона до Берлина, Вучић ће се суочити са већ виђеним прекидом преговора са ЕУ, а кладио бих се да следи заоштравање ситуације на Косову, што ће у тежак положај довести ионако угрожену тамошњу српску мањину.

Коме се царству приволети, тако сабијен између чекића и наковња судбине последње европске земље у транзицији? Да сам, као што хвала богу нисам, на Вучићевом месту, никад не бих депортовао Шешеља. Не због пада рејтинга, јер тих бонус поена још има у дебелом вишку. Нити због чувања унутрашњег мира, то се да решити „кобрама“ и Жандармеријом. Већ због треће ствари.

Србија је последњих година у својим уступцима Западу, поготово у вези са Косовом, отишла многи кажу предалеко, а они умеренији рећи ће да смо само платили цех нечињења из прошлости. Како било да било, Шешељ би могао да буде преломна тачка и идеална прилика да Вучић докаже да још има она муда из радикалских дана, кад га је предводио управо онај кога сада треба да хапси. А успут и да мало успори катастарско комадање и морално затирање земље под шљивама.

Запад неће гинути да врати Шешеља у казамат, јер и нема велике вајде од њега у штрафтастом комбинезону. Осим потребе да мало олабави напредњачку власт за времена која долазе и у којима ће са неким другим, још лабавијим овдашњим партнерима, покушати да узме оно што је остало на згаришту Србије. Можда Санџак, можда Срем, Банат и Бачку.

Ако ме Вучић којим случајем не послуша – а што би кад нисам Блер – јавља ми се да ће нам Шешеља, заједно с машницом, вратити у року од неколико месеци. Јер, тешко да ће пресуда у Хагу бити дужа од времена које је већ одлежао. А права игранка тек ће тада почети.

(Пресс)

KOMENTARI



Један коментар

  1. Јана says:

    između dva zla žalosno je da je Srbija izabrala ono veće iz Bugojna,pre toga ono iz Sarajeva...

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *



ИНТЕРМАГАЗИН НА FACEBOOK-u