125. ГОДИШЊИЦА РОЂЕЊА НАШЕГ НОБЕЛОВЦА: Андрић и српски и светски писац | INTERMAGAZIN

125. GODIŠNJICA ROĐENJA NAŠEG NOBELOVCA: Andrić i srpski i svetski pisac

12 oktobra 2017

MNOGI nobelovci su zaboravljeni, ali ne i Ivo Andrić, koji je živ i savremen pisac. On je jedini srpski pisac koji je više od šest decenija stalni deo svetske književnosti. Njegova dela prevedena su do sada na 49 jezika, a samo ove godine pojaviće se u više od 20 zemalja. On je uspeo da u svom delu uspostavi jedinstvo misli, sećanja sudbina i vremena i da to pokaže na prirodan i neponovljiv način.

Ovo je na konferenciji za medije istakao akademik Miro Vuksanović, najavljujući bogat i raznovrstan program povodom obeležavanja 125. godišnjice rođenja našeg nobelovca. U utorak će u Zadužbini Ive Andrića biti svečano uručena „Andrićeva nagrada“ Jeleni Lengold za knjigu priča „Raščarani svet“ („Arhipelag“), i predstavljen godišnjak „Sveske“. Da li je Andrić rođen 9. ili 10. oktobra, nikada nije ustanovljeno, a Zadužbina se opredelila za ovaj drugi datum. Kada su jednom prilikom Andrića o tome pitali, odgovorio je pitanjem: Koga to može da zanima?

U petak će u SANU biti održana svečana akademija, na dan kada je književni velikan poslednji put javno čitao odlomke iz svojih dela. Bilo je to u Narodnom pozorištu 1974. godine, na čuvenom književnom matineu, koji je vodio Petar Džadžić, a svoje radove, uz Andrića, čitali su Crnjanski, Selimović, Ćopić, Matić, Vučo, Popa i Raičković. Tada je načinjena i znamenita fotografija dragocena za našu književnost.

U prvom delu svečane akademije o Andriću će besediti akademici Matija Bećković, Milosav Tešić, Dušan Kovačević, Miro Vuksanović i Goran Petrović. U drugom delu dramski umetnici Nebojša Dugalić, Milan Mihajlović i Petar Mihajlović kazivaće Andrićeve tekstove o akademicima – Vuku, Njegošu, Ljubi Nenadoviću, Zmaju, Matavulju, Skerliću, Ćoroviću, Sretenu Stojanoviću, Jovanu Bjeliću, Ivi Vojinoviću i Jovanu Dučiću. Uvodnu reč daće Vladimir S. Kostić, predsednik SANU.

BEZ POLITIKE 

POŠTUJUĆI Andrićevo opredeljenje, mi govorimo o njemu kao o srpskom piscu i ne ulazimo ni u kakve političke niti neke druge vode, istakao je Vuksanović i rekao da se sada prvi put predstavlja rukopis predloga Andrićevog prijema za dopisnog člana Kraljevske akademije umetnosti, koji su u januaru 1926. potpisali Bogdan Popović i Slobodan Jovanović.

– Izabran je kada je imao 34 godine i bio skoro pola veka član Akademije, njegove matične kuće u kojoj je proslavljena njegova Nobelova nagrada i priređeni naučni skupovi u njegovu čast.

Sredinom decembra u Akademiji, rekao je Vuksanović, biće upriličen naučni skup o delu Ive Andrića sa 42 učesnika, uglavnom mladih naučnika sa katedri gde se izučava srpski jezik i književnost. U decembru će biti objavljeno i predstavljeno i prvo kolo u pet knjiga pripovedaka Kritičkog izdanja dela Ive Andrića, koje je godinama započinjano i prekidano. Taj zahtevni posao obavili su prof. dr Zorica Nestorović, prof. Milan Aleksić, Dragana Grbić, Marija Blagojević i prof. Slađana Jaćimović, uz podršku prof. Radivoja Mikića. Za decembar je predviđeno i da Andrićevo ime ponese velika knjižara SANU na uglu ulica Kneza Mihaila i Đure Jakšića. Pripremljene su i dve prigodne izložbe, u biblioteci SANU i u Univerzitetskoj biblioteci „Svetozar Marković“, štampana je marka i izrađena kovanica sa Andrićevim likom, a srpski nobelovac biće i tema ovogodišnje Školske olimpijade.

– Obeležavanje ovog jubileja nije toliko važno za Andrića, koliko je važno za nas – naglasio je Vuksanović.

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *