125. ГОДИШЊИЦА РОЂЕЊА НАШЕГ НОБЕЛОВЦА: Андрић и српски и светски писац

125. ГОДИШЊИЦА РОЂЕЊА НАШЕГ НОБЕЛОВЦА: Андрић и српски и светски писац

12 октобра 2017

МНОГИ нобеловци су заборављени, али не и Иво Андрић, који је жив и савремен писац. Он је једини српски писац који је више од шест деценија стални део светске књижевности. Његова дела преведена су до сада на 49 језика, а само ове године појавиће се у више од 20 земаља. Он је успео да у свом делу успостави јединство мисли, сећања судбина и времена и да то покаже на природан и непоновљив начин.

Ово је на конференцији за медије истакао академик Миро Вуксановић, најављујући богат и разноврстан програм поводом обележавања 125. годишњице рођења нашег нобеловца. У уторак ће у Задужбини Иве Андрића бити свечано уручена „Андрићева награда“ Јелени Ленголд за књигу прича „Рашчарани свет“ („Архипелаг“), и представљен годишњак „Свеске“. Да ли је Андрић рођен 9. или 10. октобра, никада није установљено, а Задужбина се определила за овај други датум. Када су једном приликом Андрића о томе питали, одговорио је питањем: Кога то може да занима?

У петак ће у САНУ бити одржана свечана академија, на дан када је књижевни великан последњи пут јавно читао одломке из својих дела. Било је то у Народном позоришту 1974. године, на чувеном књижевном матинеу, који је водио Петар Џаџић, а своје радове, уз Андрића, читали су Црњански, Селимовић, Ћопић, Матић, Вучо, Попа и Раичковић. Тада је начињена и знаменита фотографија драгоцена за нашу књижевност.

У првом делу свечане академије о Андрићу ће беседити академици Матија Бећковић, Милосав Тешић, Душан Ковачевић, Миро Вуксановић и Горан Петровић. У другом делу драмски уметници Небојша Дугалић, Милан Михајловић и Петар Михајловић казиваће Андрићеве текстове о академицима – Вуку, Његошу, Љуби Ненадовићу, Змају, Матавуљу, Скерлићу, Ћоровићу, Сретену Стојановићу, Јовану Бјелићу, Иви Војиновићу и Јовану Дучићу. Уводну реч даће Владимир С. Костић, председник САНУ.

БЕЗ ПОЛИТИКЕ 

ПОШТУЈУЋИ Андрићево опредељење, ми говоримо о њему као о српском писцу и не улазимо ни у какве политичке нити неке друге воде, истакао је Вуксановић и рекао да се сада први пут представља рукопис предлога Андрићевог пријема за дописног члана Краљевске академије уметности, који су у јануару 1926. потписали Богдан Поповић и Слободан Јовановић.

– Изабран је када је имао 34 године и био скоро пола века члан Академије, његове матичне куће у којој је прослављена његова Нобелова награда и приређени научни скупови у његову част.

Средином децембра у Академији, рекао је Вуксановић, биће уприличен научни скуп о делу Иве Андрића са 42 учесника, углавном младих научника са катедри где се изучава српски језик и књижевност. У децембру ће бити објављено и представљено и прво коло у пет књига приповедака Критичког издања дела Иве Андрића, које је годинама започињано и прекидано. Тај захтевни посао обавили су проф. др Зорица Несторовић, проф. Милан Алексић, Драгана Грбић, Марија Благојевић и проф. Слађана Јаћимовић, уз подршку проф. Радивоја Микића. За децембар је предвиђено и да Андрићево име понесе велика књижара САНУ на углу улица Кнеза Михаила и Ђуре Јакшића. Припремљене су и две пригодне изложбе, у библиотеци САНУ и у Универзитетској библиотеци „Светозар Марковић“, штампана је марка и израђена кованица са Андрићевим ликом, а српски нобеловац биће и тема овогодишње Школске олимпијаде.

– Обележавање овог јубилеја није толико важно за Андрића, колико је важно за нас – нагласио је Вуксановић.

KOMENTARI



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *



ИНТЕРМАГАЗИН НА FACEBOOK-u