Da Dačić kaže: Ova Vlada ne može da igra ovu tešku utakmicu

Tweet

Piše: Miloš Kordić

Neki dan se Aleksandar Vučić, prvi potpredsednik Vlade Srbije, naljutio na one koji su proteklih dana podrugljivo pisali i pričali o rekonstrukciji Vlade. Izgovorivši tom prilikom mnogo toga o bivšim vladama, ocenivši uspešna dostignuća ove, i s naglaskom da ona mora i bolje i brže… I zbog toga je ta rekonstrukcija.

I to je sve u redu. Razlozi za rekonstrukciju, eto, tu su, postoje. I prvi potpredsednik je potpuno svestan njihovog prisustva. I o njoj, rekonstrukciji naime, govore i predsednik Vlade Ivica Dačić, kao i potpredsednik Mlađan Dinkić. Ali, običan građanin može steći utisak da ova dvojica o tome ipak pričaju nešto stidljivije, drugačije. Oni bi, ne bi ni oni da ne bi, ali ako bi moglo kako da ostane isto, a da se nešto ipak promeni. Jer oni su predsednici svojih stranaka, svojih partija, pokreta… Kako će Dačić reći ministru saobraćaja Milutinu Mrkonjiću da mu je autoput prema Evropskoj uniji, ka Batrovcima, zarastao u travuljinu i pun nekakvih prepreka, rupa? Kako reći ministru zdravstva Slavici Đukić Dejanović da konačno pribavi lekove kojih nema, kako joj objasniti da se lekari ne plaćaju po broju pregledanih građana, nego po broju onih koji zbog preventivnog delovanja zdravstva nisu oboleli? Kako objasniti ministru obrazovanja da se kvalitet znanja ne može (i nije dobro) meriti bilo kakvim testovima (šta sa onima koji su prethodnu noć imali temperaturu, proliv, kojima je ne, ne dao bog, neko preminuo…)? Kako će Dinkić objasniti ministarki Verici Kalanović da to što ona radi nema rezultata? Kako će Dinkić objasniti sam sebi da nije u stanju da vodi privredu i finansije istovremeno? Preteško je to. Ma koliko on to želeo i osećao se ekspertom za te oblasti. A da je ekspert, ne bi nam ni trebao Međunarodni monetarni fond, verovatno je i on svestan toga.

I priznajem, nikad mi neće biti jasno: zbog čega u svim ministarstvima ministri moraju da budu znalci i stručnjaci struke, a ministri odbrane i policije da budu izvan te struke? Civilna kontrola, odgovor je. Kakva civilna kontrola? Pa valjda postoje državni organi koji bi trebalo da kontrolišu… I tako dalje.

Da li je zaista neophodna rekonstrukcija Vlade?

Ko je to rekao, odnosno ocenio, pravilno je reći, da ova Vlada ne radi dobro? Koja to ministarstva, odnosno ministri ne rade dobro? Šta je to što nije dobro urađeno? Ko je to ocenio – predsednik države, Narodna skupština, predsednik Vlade? Birači? Referendum?

A red bi bio da Ivica Dačić, predsednik Vlade, kao predlagač sastava svoje ekipe, njen selektor, trener i kapiten, na sednici Vlade oceni rad svakog ministarstva i svakog ministra i da s tim ocenama upozna Narodnu skupštinu i predsednika države. I da kaže: Ova Vlada, u ovom sastavu, ne može dalje da uspešno igra ovu tešku utakmicu. Ja predlažem to, to i to. Ili nudim svoju ostavku. A to znači… Zna se šta to znači.

A s druge strane, treba razumeti predsednike stranaka, partija, a najviše funkcionere Vlade, odnosno koalicione partnere u Vladi, da nije jednostavno reći kako je neko ministarstvo upalo u takav glib problema da iz njega nema šanse da za dugo vremena izađe. Ili da uopšte nije u stanju da izađe. Jer ti ministri su i potpredsednici njihovih, svojih stranaka, partija… Nije to ni lako ni jednostavno.

Kako reći da Vlada nije dobro radila kad iz Vlade stižu ocene o njenom dobrom radu, o rezultatima koji se postižu u utiranju puta ka Evropskoj uniji, ocene o uspešnom rešavanju ovih ili onih gorućih problema države, naroda… Kako to reći?

Stoga, da li je zaista neophodna rekonstrkcija Vlade Republike Srbije?

Predsednik Vlade je nejasan. Odnosno još uvek mudro ćuti o konkretnim pitanjima rekonstrukcije, kao i o oceni o tome kako je ta njegova Vlada radila. Prvi potpredsednik je priterao one iz svoje stranke da sami o sebi progovore. Oni, međutim, ništa. Pa će on onda, kazao je i pripretio, da podnese ostavku. Potredsednik Vlade i predsednik Ujedinjenih… je za ostanak svojih…

I sad su oni, čelnici i stranaka i Vlade, pred dilemom: dogovoriti se ili razići!? I o tome će oni sutra (u četvrtak, 25. jula). A za dva dana, nakon toga, ističe im i rok koji su sami sebi postavili: da se rekonstruišu!

Pa ćemo da sačekamo, pa baš da vidimo, čujemo, saznamo! Šta će, kako će, koga će…

Tweet