Uticaj na izbore

Uticaj na izbore

15 januara 2014

Nenad KecmanovićPiše: Nenad Kecmanović

Što se tiče SAD i EU, ovde valjda nema nijednog birača kome nije jasno da, više prvi nego drugi, nisu naklonjeni Srpskoj i Srbima, kao što jesu Federaciji, to jeste Bošnjacima i centralizaciji BiH. Ko nije zapamtio ili je zaboravio da su krajem rata bombardovali položaje VRS i da su nakon rata Srpskoj dodelili jedva četvrtinu od međunarodne pomoći koja je stigla u BiH mogao je da prati kako su nam kasnije otimali entitetske nadležnosti i gurali nas u unitarnu Bosnu. Ni Brisel, a pogotovo Vašington, nemaju simpatije za Srpsku, pa, dakle, ni za vlast ni za opoziciju, ali imaju izrazite antipatije prema Miloradu Dodiku. Lider male zemlje, koja nije ni država nego entitet, a već osam godina se joguni, kurči i inati braneći njen suverenitet, smeta velikim koji su navikli na bezuslovnu pokornost. Zato danas u zapadnim medijima jedino njega poimence krive što je BiH u stanju raspadanja, a ne planirane centralizacije. Valjda već svesni da njihovi prekori ovde deluju kao preporuka, otvoreno prete da će se vratiti “nezavršenom poslu u Bosni”.

„Otpor“ u Srpskoj

Istovremeno, ovde su prvi put pokrenuli i mehanizme za nenasilno smenjivanje neposlušnih lidera preko NVO sektora. To je sada već dobro poznati recept teoretičara Džima Šarpa i instruktora pukovnika Helvija, prema kome su izvedeni “arapsko proljeće” na Bliskom Istoku i, pre toga, “obojene revolucije” u Istočnoj Evropi. Jeste da su u Libiji, umesto demokratije, izazvali međuplemenski rat, da su u Egiptu umesto liberala na vlast doveli Muslimansku braću, pa onda uveli vojnu diktaturu, da je u Siriji Al Kaida preuzela neuspelu pobunu protiv Asada, a da su u Ukrajini promene blokirane pred rizikom bankrota države. Ali zato je rušenje Miloševića u Srbiji 2000. uspelo i ohrabrilo nove pokušaje. Čak ni većina članova najužeg rukovodstva Otpora tada nije znala da je među njima bila omanja grupa koja je plaćena, obučavana i upravljana iz centra u Budimpešti, pod rukovodstvom Vilijema Montgomerija, bivšeg američkog ambasadora u više zemalja regiona. Otkrili su da su prevareni tek onda kada su neki od njihovih bivših saboraca proterani iz Libije, Egipta i Ukrajine kao agenti CIA, a neki od bivših otporaša u Beogradu otvorili međunarodnu školu Kanvas za obuku “plišanih revolucionara”. Dakle, škola je blizu, a nema ni jezičke barijere…

Podrška matice je uvek bila važan faktor na izborima u RS i zato opozicija stalno spekuliše da Dodik ne stoji dobro u Beogradu. Kao argument se najpre uzimalo to što je Vučić izostao na jednom od sastanka dve vlade u Banjaluci, a, pošto je kasnije došlo do više bilateralnih susreta u Beogradu, Andrićgradu i Banjaluci, sada se insistira na tvrdnji da ti sastanci nisu bili dovoljno srdačni. Tačno je da Vučić nije u srdačnim odnosima sa Dodikom, ali sa kim to pa jeste. Naprosto, ovaj inteligentni, obrazovani i ambiciozni političar je takav po prirodi i nije primećena njegova srdačnost ni sa Nikolićem i Dačićem ili bilo kim drugim u javnim prilikama. Izuzetak je onaj šeik iz Emirata koji je ušao u JAT. Ali zamislimo kako bi kod birača u RS bilo primljeno da i Bosić gosta u beloj galabiji pozove kući na večeru zato što je odlučio da uloži u Er Srpsku. Odavde su popreko gledali i na Tomu dok se, sve do nedavnog prekida, redovno susretao sa Taipom i Bakirom u Stambolu i Sarajevu, a šta li bi tek rekli na Muhameda bin Zajeda al Najhjana, koji takođe podržava i nezavisno Kosovo i muslimansku Bosnu.

Podrška “matuške” Rusije

Podrška “matuške” Rusije je po značaju gotovo ravna onoj iz matice ili čak i važnija u trenucima kada Srbija kompromisima na bezalternativnom putu u EU razočara ne samo Banjaluku nego i Moskvu. Možda je i to objašnjenje što je, uprkos nesrazmeri – entitet naspram najveće države na svetu – Dodik tokom minulih godina imao rekordan broj susreta sa Lavrovim, Šojguom, Milerom, pa i samim Putinom. Rusija je blokirala usvajanje svih Inckovih antisrpskih izveštaja u Savetu bezbednosti UN, a nisu izostale ni energetske investicije u Brod, Modriču, Ugljevik i Južni tok. Ali impresivna ruska međunarodno-politička serija od Sirije, preko Snoudena i Ukrajine do Irana, verovatno će izazvati povećan pritisak zapadnih saveznika na zemlje Balkana i utvrđivanje prostora koji zaokružuju Rumunija i Bugarska, odnosno Albanija i Crna Gora. Da li će u toj konstelaciji RS za Rusiju postati zanemarljiv ulog u novoj globalnoj preraspodeli interesnih sfera ili će dobiti još veću podršku kao strateški interesantno ostrvce koje štrči, zavisi i od ishoda jesenjih izbora.

Kandić, Biserko, Luković  u medijima Federacije BiH

Što se tiče okruženja mimo Srbije, Hrvatska praktično nema nikakav uticaj na izbore u Srpskoj, a to bi se danas moglo reći i za Crnu Goru, čak i kada se radi o tradicionalno bliskoj Hercegovini. A što se tiče Federacije, preciznije kantona sa bošnjačkom većinom, Sarajevo je, kao i uvek, vrlo aktivno protiv bilo koje vladajuće garniture u Srpskoj, sve u naivnom iščekivanju “bosanskih patriota” na vlasti u Banjaluci. Slobodna Bosna, Dani i drugi mediji idu nekoliko koraka ispred bošnjačkih političara. Iz broja u broj, uz intervjue sa Natašom Kandić, Sonjom Biserko i Perom Lukovićem, redovno se pojavljuju i opširni razgovori sa liderima SDS, sa neizostavnnim blokom pitanja o Dodikovim nepočinstvima. Sarajevski nedeljnici, kao i dnevnici, praktično se i ne čitaju u RS, a i ono malo što stiže do publike ima suprotan efekat. SNSD i koalicioni partneri bi tokom predizborne kampanje trebalo da otkupljuju deo tiraža i da ih aktivisti besplatno dele biračima.

Uticaji su, međutim, samo uticaji… Odluku će ipak doneti birači, koji za sada uglavnom ne znaju ni da li će uopšte glasati, ni za koga će. A kada se, zaglušeni drekom RTV poruka i zaslepljeni svetlom bilborda suprotstavljenih stranačkih blokova, zavuku iza pravana, ko zna šta će i zašto zaokružiti.

(PressRS.ba – Banja Luka)

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *