A šta ste uradili da Srbija ne oboli od “istih bolesti”?

Tweet

Piše: Ratko Dmitrović

Jedan ovdašnji pisac, dobitnik u Srbiji svih postojećih nagrada za književnost, dosovski državni službenik visokog ranga, napisa pre neki dan da je nakon oktobarske revolucije malo ko u Srbiji slutio da će ova država oboleti od iste bolesti koju su oktobarci izlečili. Nismo sproveli lustraciju i zato danas imamo ovo što imamo – tvrdi pisac.

Nije lustracija tema, ali mora se reći da je ista sprovedena totalno, u potpunosti, po principima primenjenim u nekim evropskim zemljama, a ne onako kako pisac snuje, u Srbiji bi politika kao društvena disciplina bila svedena na maloletnike i biološke ostatke „poraženih snaga u Drugom svetskom ratu“. Pozabavimo se, koliko prostor dozvoljava, nečim drugim, nečim što pisac i njemu slični ne spominje, a nepreskočivo je, nezaobilazno. To nešto dugo je 12 godina.

Šta su pisac i njegovi uradili za tih 12 godina nakon oktobarskog prevrata? Pre nego što je Srbija opet „obolela od istih bolesti“.

Da li su utvrdili granice Srbije, napravili državu, sačuvali je, obnovili ekonomiju, puteve, zaustavili propadanje srpskog sela….. dali primer drugima? Gde su njihove fabrike, proizvodne linije? Šta su plasirali na domaće i strano tržište, osim laži i opsena?

Rasprodali su sve što je moglo da se proda. Uništili (svesno, brutalno, hajdučki) četiri ključne srpske banke za koje je bila vezana celokupna srpska privreda. Bez toga nisu mogli da krenu u rasturanje te privrede, u pljačku i propast koju su nazvali privatizacija.

Šta su dali srpskoj kulturi, ovi koji danas spominju lustraciju? Katance (odavno zarđale) na Narodnom muzeju, Muzeju savremene umetnosti, doskora i na Muzeju grada Beograda. Misli li neko da je ovo slučajno? Jedina smo država u Evropi u čijem glavnom gradu turista ne može da uđe u muzej koji bi mu pružio sliku o kulturi naroda po kojem se ta država zove. Oktobarskom salonu podarili su obore sa živim prasićima (rasa jorkšir). To je vrh njihovog stvaralaštva, njihova kultura. U poznate galerije su ubacivali šut ili ih pretvarali u „antiratne oaze“ u kojima su Srbe predstavljali kao ubice, monstrume, silovatelje, genocidan talog – tvrdeći da je sve to kultura.

Razvališe usta od jauka za slobodnim medijima, a doneli su zakon kakav niko drugi u Evropi nije doneo i neće da donese. Zbog sramote. Koji su kvalitetan, slobodan a tiražan list napravili pisac i njemu slični? Koju televiziju? Na čemu počiva njihova estetika, kakva im je književnost? Uglavnom nikakva, uz poneki izuzetak, sve je to prizemno postmodernističko ruženje neistomišljenika i tanka, talenta oslobođena stvarnosna proza.

Bar da imaju stida.

(Večernje novosti)

Tweet