Адлигат формира збирку Јоце Вујића

Tweet

Удружење за културу, уметност и међународну сарадњу „Адлигат“ у оквиру ког су отворени Музеј српске књижевности и Музеј књиге и путовања, у процесу је формирања Збирке Јоце Вујића.

Јоца Вујић (1863-1934) један од најплементиијих дароватеља српске културе био је великопоседник, народни посланик, почасни члан Матице српске, библиофил, сакупљач и изучаваоц словенске старине, културних тековина Срба у Војводини и духовне баштине српског народа и оснивач по њему названог првог српског приватног музеја у свом родном месту Сенти.

Овај великан српске културе, у великој мери заборављен, широм света је сакупљао српске драгоцености са жељом да не заврше по светским музејима, него у српским.

Због тога му је, у писмима, Стојан Новаковић посебно изражавао захвалност и дивљење.

Збирку формира унук Јоце Вујића, Василије Винце Вујић, професор у пензији Земунске гимназије, оснивач Адлигата. За почетак формирања збирке Василије Вујић поклонио је Јоцине наочаре у оригиналној футроли, исте као на његовим портретима.

Поклоњени су и предмети из „Музеја Јоце Вујића“ и то: јелек (део женске ношње), веома богато украшен златносребрним везом, три маштовито украшена бокала за вино, са исписаним здравицама на српском језику, ручни рад Тоше Брановачког, познатог сенћанског учитеља који је учио и Стевана Сремца.

Поклоњене су и три вазе, са разним фигурама, како је сам Јоца забележио „врло успеле имитације римских оригинала“ које је лично купио у Риму током посете једном музеју 1894. године.

Донацију чини већи број фотографија и документације, као и његов портрет – фитографија. У документацији се, између осталог, могу наћи писма Јована Сремца, старијег брата Стевана Сремца, као и потресно писмо Николе Стевановића, проте Саборне београдске цркве од 21.10.1906. године у којем угледни свештеник, моли „доброг и правог Србина“ да га спасе да, задужен због школовања деце и смрти сина, не остане без дома, те да му одређену своту новца позајми без камате.

Оригинални путни лист Јоциног оца, Саве Вујића, угледног адвоката, који је издат 1849. године, посебан је раритет.

Галерија Матице српске је у великој мери основана даровима Јоце Вујића, док су нека од највреднијих дела Народног музеја Србије такође његов поклон, укључујући и познату „Девојку у плавом“ Ђуре Јакшића и слике Константина Данила.

Збирка старе и ретке књиге у Универзитетској библиотеци „Светозар Марковић“ у великој мери је настала захваљјућу пријатељству Вујића са тадашњим управником, Урошем Џонићем, а у овој институцији могу се наћи многобројни рукописи, документа и писма везана за српску историју и културу у распону од XВИИ до XX века која је поклонио Вујић.

Tweet