АДВОКАТ ПЕТРОНИЈЕВИЋ открива каква превара Запада и Хага стоји иза ослобађања кривице МИЛОШЕВИЋА!

ADVOKAT PETRONIJEVIĆ otkriva kakva prevara Zapada i Haga stoji iza oslobađanja krivice MILOŠEVIĆA!

24 avgusta 2016

26262 petronijevic 34

Piše: Goran Petronijević

Informacija koja se pojavila u pojedinim medijima da je, navodno, bivši predsednik SRJ, pokojni Slobodan Milošević, oslobođen odgovornosti pred Haškim tribunalom, i to presudom izrečenom bivšem predsedniku Republike Srpske dr Radovanu Karadžiću, uveliko je uzburkala i domaću i međunarodnu javnost.

Kao Karadžićev pravni savetnik i osoba koja je učestvovala u njegovoj odbrani od samog hapšenja do danas, pošao sam tragom te informacije da bih utvrdio kakva su to „otkrića“ učinili pojedini „analitičari“.

Prvo što je vidljivo čak i pravnim laicima jeste činjenica da čitači presude Haškog tribunala, iznošenjem ovakvih tvrdnji, vrlo široko i neargumentovano tumače pojedine činjenice iznete u presudi protiv dr Radovana Karadžića.

Pompezno najavljivanje u pojedinim medijima „senzacionalnog otkrić“, „pronalaženje zakopanog blaga“ itd., može se svesti samo na jednu rečenicu koja ozbiljno devalvira sve ovakve kvalifikacije „istraživačkog rada analitičara“. Ovakve tvrdnje predstavljaju maksimalno „otkriće tople vode“.

Optužnica protiv bivšeg predsednika Republike Srpske dr Radovana Karadžića bila je zasnovana na monstruoznom obliku odgovornosti, popularnom UZP, odnosno – udruženom zločinačkom poduhvatu, u kojem je, po stavu tužilaštva, učestvovao čitav srpski narod, a kao nosioci UZP-a označeni su svi najviši politički, vojni i policijski rukovodioci SRJ, Srbije i Republike Srpske.

U tom kontekstu bivši predsednik SRJ Slobodan Milošević bio je označen kao jedan od nosilaca UZP -a, a zajedno sa njim i srpsko rukovodstvo i veći broj vojnih i policijskih vodećih ljudi toga doba. Namera tužilaštva je bila da dokaže da je faktički čitav srpski narod, i sa jedne i sa druge stane Drine, imao nameru da od svih nesrba očisti prostore na kojima oni žive.

Dr Radovan Karadžić

Ovako monstruozna optužba vezuje se kao kamen o vrat čitavom srpskom narodu. Do ovakve pozicije srpskog naroda, kao što je opštepoznato, došlo je u fazi pokušaja otuđenog dela međunarodne zajednice, oličene u Sjedinjenim Američkim Državama zajedno sa Velikom Britanijom, Vatikanom i Nemačkom, u istorijskom poduhvatu izazivanja „kontrolisanih sukoba“ na prostoru bivše SFRJ, kao mehanizmu njenog razbijanja, a da bi sa sebe skinuo sopstvenu odgovornost i pripisao je srpskom narodu.

Tako je srpski narod od žrtve postao „zločinac”, a sam Haški tribunal je trebalo da bude mesto verifikacije ovakve istorijske inverzije.

No, da se vratimo aktuelnom problemu, tj. pitanju „Da li je Slobodan Milošević „oslobođen“ odgovornosti presudom dr Radovanu Karadžiću?“.

Svakom onom ko je u bilo kakvom dodiru sa pravnom naukom, potpuno je jasno da se presudom donetom protiv jednog lica, ne može niti osuditi niti osloboditi drugo. U konkretnom slučaju, presudom protiv dr Radovana Karadžića – ne može se osloboditi odgovornosti Slobodan Milošević.

Slobodan Milošević je umro pod veoma čudnim okolnostima u završnoj fazi suđenja protiv njega i taj krivični slučaj se na taj način i okončao.

U svim pravnim zakonodavstvima sveta, kada lice kome se sudi umre, postupak se obustavlja trajno zbog smrti i to lice se ne može smatrati niti osuđenim niti oslobođenim. Na strani osumnjičenog, u fazi vođenja krivičnog postupka, stoji jedno pravno načelo univerzalnog karaktera, koje se zove „pretpostavka nevinosti“.

U konkretnom slučaju, u trenutku smrti Slobodana Miloševića, on je upravo imao status okrivljenog pod zaštitom pretpostavke nevinosti. To nadalje znači da je Slobodan Milošević okončao svoj život nevin po pitanju krivice, te da mu niko nakon toga ne može suditi za bilo koje krivično delo niti ga oslobađati za nešto za šta nije osuđen.

Izricanjem presude bivšem predsedniku Republike Srpske dr Radovanu Karadžiću, 24. 3. 2016. godine (na godišnjicu bombardovanja SRJ), veće Haškog tribunala nije prihvatilo sve stavove Haškog tužilaštva i dr Radovana Karadžića oslobodilo je odgovornosti za navodni genocid u sedam opština BiH u toku 1992. godine, i to utvrdivši da događaji koji su se desili u tim opštinama nemaju obeležja ovog krivičnog dela.

Ta odluka veća Tribunala je najznačajnija po pitanju statusa, kako srpskog naroda, tako i budućnosti međunarodnog položaja Republike Srpske.

Pored ovoga, istom presudom su iz udruženog zločinačkog poduhvata izbačeni svi srpski zvaničnici među kojima je i Slobodan Milošević, što je veoma značajno sa aspekta optužbi za odgovornost Srbije za događanja na teritoriji BiH 1992–1995. godine. Trebalo bi podvući da, ukoliko bi Haški tribunal iz zajedničkog zločinačkog poduhvata izbacio Slobodana Miloševića, a ostavio bilo kog srpskog zvaničnika, Srbija bi u međunarodnopravnom smislu mogla snositi neki od oblika odgovornosti.

Slobodan Milošević

Nadalje, ovom presudom je redefinisan pojam genocida u Srebrenici, znatno umanjen, po stavu veća, broj stradalih muslimana (od više od 7.000 na 5.000), iz optužnice su izbačene desetine veoma važnih incidenata koji su stavljani na teret srpskoj strani, prvi put je utvrđena činjenica „samopovređivanja“ muslimana kao načina optuživanja srpske strane, priznato je postojanje „Holbrukovog sporazuma“ itd.

Nesumnjivo je da sve ovo što je navedeno predstavlja rezultat rada odbrane dr Radovana Karadžića i njegovog tima, a pre svega strategije koju je definisao sam dr Karadžić. Naime, strategija u prvostepenom postupku je bila napadati bazu zločina, preispitati svaku tvrdnju tužilaštva i sve što se srpskoj strani stavlja na teret, bilo sa ove, bilo sa one strane Drine.

Karadžić se nikada nije branio strategijom „nisam ja to učinio“, „neko mi je naredio“, „neko drugi je to učinio“ i sl, već strategijom „hajde da utvrdio šta se tačno dogodilo“. Na ovaj način je čitava strategija prvostepenog postupka bila usmerena na odbranu Srbije i Republike Srpske, a tek onda samog dr Radovana Karadžića.

Sve ovo je bilo neophodno reći da bi se shvatila sledeća stvar. Iz samog dispozitiva presude dr Radovanu Karadžiću vidljivo je da Slobodana Miloševića nema kao učesnika u udruženom zločinačkom poduhvatu, i to je svima, pa i pravnim laicima, bilo jasno od momenta izricanja presude.

Značaj te činjenice je veoma veliki, ali sada dolazimo do terena pokušaja dešifrovanja razloga ovakvog „pravnog tumačenja” ove činjenice i istorijskog momenta u kome se to događa. Ovakav pravni stav i tumačenje ove činjenice može biti rezultat ili pravnog neznanja ili loše namere.

Ukoliko se pravnim tumačenjem određene presude i veoma velikog broja značajnih činjenica iznetih u njoj, bave lica koja ne poseduju pravno obrazovanje, mogućnost potkradanja greške je velika. Ali, ako to čine lica koja imaju određeno pravno obrazovanje i iskustvo, onda je mogućnost namernog pogrešnog tumačenja sa određenim ciljem daleko verovatnija.

U konkretnom slučaju, ovakvo tumačenje dovelo je do velikog uzburkavanja srpske javnosti, buđenja starih podela za i protiv Miloševića itd. Kome je u ovom trenutku potrebna ovakva podela u srpskom narodu, lako je zaključiti, ali je teško shvatiti da i pojedini državni organi i njihovi predstavnici nesmotreno reaguju na ovu provokaciju.

Umiruća podela Srba na „partizane i četnike”, očigledno zahteva nove razlike i oblike podela među Srbima. Za to se, pred Haškim tribunalom, Slobodan Milošević sigurno nije borio, a to ni danas ne čini Radovan Karadžić.

Mislim da bi trebalo naglasiti još jednu stvar koju analitičari gotovo hvaleći ovakvo ponašanje Tribunala u Karadžićevoj presudi nemaju u vidu.

Zbog nemogućnosti da ostvare svoj naum i oglase krivim Slobodana Miloševića, oni koji kroje politiku krivičnog progona Haškog tužilaštva i suda, značajne delove odgovornosti koji su prethodno stavljani u greh Miloševiću, sada prenose na druge, kojima se sudi, a koji su živi, kako projektovana „krivica” Srba ne bi slučajno ostala nedokazana. U konkretnom slučaju, ako je Tribunal utvrdio da nema dokaza za učešće Miloševića u UZP-u u BiH, to prvenstveno znači njihovu nameru da unapred određenu kvotu krivice srpskog naroda sa Miloševića prenesu na Karadžića, a najmanje nameru da, kako analitičari tvrde, oslobode Miloševića.

Samo istorijska revizija svih nepravedno vođenih postupaka pred Haškim tribunalom može dovesti do „oslobađanja“ i pojedinaca i čitavog srpskog naroda.

(Nedeljnik)

KOMENTARI



Jedan komentar

  1. Sindjelich 2 says:

    Cista racunica...haski pribunal je namenjen, #1 da srbiju i srbski narod okrivi za zlocin nije pocinlila...#2 da stiti US-NATO agresiju pocinili nad srbski narod, sve drugo, macki za rep.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *