Ajnštajnova arhiva na internetu

Ajnštajnova arhiva na internetu

7 decembra 2014

Albert-Einstein_620x08798Onlajn arhiva Alberta Ajnštajna otkriva genijalnost, sumnje i ljubavne jade jednog od najvećih umova i najznačajnijih ličnosti u istoriji čovečanstva.

U jednom od svojih najranijih pisama slavni naučnik ne skriva oduševljenje zbog rođenja ćerke, dok se u potonjoj prepisci žali na veliki pritisak i opterećenje slave.

Iz pisma 22-godišnjeg Ajnštajna saznajemo koliko je bio srećan što je dobio ćerku Lizerl, sa svojom tadašnjom devojkom i bivšom školskom drugaricom Milevom Marić, koja će kasnije postati njegova žena.

Poslato iz Berna, 4. februara 1902, pismo izražava Ajnštajnovo uzbuđenje zbog rođenja ćerke koja je došla na svet u Srbiji, u porodičnoj kući Mileve Marić.

Pismo „voljenoj dušici“ vrvi od pitanja o detetu: Ajnštajn želi da zna da li je dete zdravo, da li „propisno plače“, kakve oči ima, na koga liči, ko je doji i da li je gladno.

„Dakle, potpuno je bez kose.Tako je silno volim, a čak je nisam još ni video“, navodi on, a zatim poručuje Milevi da „čim se oporavi slika“ dete.

Ovo pismo je jedno od 5.000 dokumenata iz prvih 44 godina Ajnštajnovog života koji su od petka dostupni široj javnosti na internetu na originalnom, nemačkom jeziku i engleskom prevodu.

Pisma, dnevnici, radne beleške i razglednice čine sadržaj „Digitalne Ajnštajnove kolekcije“ koja pokriva period sve do Ajnštajnovog osvajanja Nobelove nagrade za fiziku 1921. i njegovog dugog putovanja, naredne godine, na Daleki istok.

„Želimo da sve bude dostupno što široj publici, a ne samo stručnjacima, istoričarima, fizičarima i filozofima“, kazala je Diana Kormos-Buhvald, direktorka projekta.

„Bio je veliki izazov postaviti sav taj materijal na internet, ali sam izuzetno uzbuđena što smo u tome uspeli“, navela je ona, prenosi londonski Gardijan.

Premda Ajnštajn nije sačuvao mnogo od svojih najranijih pisama, kolekcija pruža izvanredan uvid u njegovu transformaciju od studenta koji se ničim posebno nije isticao do izuzetnog uma koji je formulisao specijalnu i opštu teoriju relativnosti, doprineo napretku kvantne teorije i dokazao da su energija i masa dve strane iste medalje.

U jednom od dokumenata može se naslutiti u kakvu će snagu Ajnštajn izrasti. U pismenom zadatku iz francuskog, 17-godišnji Ajnštajn piše da su srećni ljudi previše zadovoljni sadašnjicom da bi raspravljali o budućnosti, dok „mladi ljudi posebno vole da razmišljaju o smelim poduhvatima“, te da će on jednog dana najverovatnije podučavati teorijske nauke, s obzirom na „sklonost ka apstraktnom i matematičkom razmišljanju i odsustvu smisla za praktično“.

Među dokumentima je i pismo koje je 1903. poslao prijatelju Mišelu Besou u kom svoj život sa Milevom opisuje kao „vrlo prijatan i ugodan“.

„Ona se odlično brine o svemu, dobro kuva i uvek je vesela“, napominje on.

Sa Milevom je Ajnštajn kasnije dobio i dva sina, ali je u međuvremenu započeo ljubavnu vezu sa svojom rođakom, Elzom Lovental.

U pismu koje je u maju 1921. uputio Elzi, Ajnštajn govori o svojim frustracijama: „Puno patim jer mi nije dopušteno da istinski volim, da volim ženu za koju jedno imam oči“.

On se kasnije i oženio Elzom, koja je već imala decu, nakon što je zatražio razvod od Mileve.

Onlajn arhiva pruža uvid i u Ajnštajnove beleške sa predavanja, a u njoj se može pronaći i telegram kojim je obavešten da je osvojio Nobelovu nagradu za fiziku, koja mu je dodeljena za fotoelektrični efekat.

Ajnštaj piše i kako je slava, koja je došla sa uspesima na naučnom polju, uticala na njegov lični život: „Danas obožavan, prekorevan ili čak razapet sutradan, to je sudbina ljudi nad kojim je – samo Bog zna zašto, zagospodarila javnost“.

„Nadam se da će ljudi shvatiti da Ajnštajn nije bio usamljeni naučnik koji se na tavanu družio sa olovkom i papirom, kao što i danas mnogi misle. Imao je bezbroj prijatelja, kolega i saradnika“, rekla je Kormos-Buhvald.

„Ono što najviše fascinira je koliko je naporno radio. Inspiracija je tek mali deo. On je radio po ceo dan, svaki dan“, dodala je ona.

U pismu teorijskom fizičaru Polu Ehrenfestu, Ajnštajn se žali na sve veći teret slave: „Poštar je moj najveći neprijatelj; nikako da se oslobodim robovanja njemu; takva je slava koju stvaraju novinari. Nešto od onoga što mi donese je izvrsno, ali tek sasvim mali deo toga“.

O svom pacifizmu nakon Prvog svetskog rata, slavni naučnik piše u pismu prijatelju, pruskom violinisti Karlu Hermanu Untanu: „Moram priznati da me uvek boli kada ono malo cveća što raste u mom vrtu mora da pati jer treba da posluži kao ukras na barjacima nacionalizma. Jer ja sam pacifista i u ovo vreme mržnje čvrsto sam rešen da zastupam pomirenje“.

U planu je da još dokumenata bude dodato onlajn arhivi, a to će biti učinjeno čim bude završeno njihovo štampanje i digitalizovanje.

Projekat je plod saradnje Tehnološkog instituta u Kaliforniji, Prinston univeziteta i Jevrejskog univerziteta u Jerusalimu.

KOMENTARI



Jedan komentar

  1. Za Srbiju says:

    Svi su naučnici ubijeni, koji su se družili sa Ajnštajnom. Uključujući i Teslu.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *