Акција Душана Машића – акција 7000 лузера!

Akcija Dušana Mašića – akcija 7000 luzera!

30 juna 2015

7000-ljudi-ce-leci-ispred-skupstine-srbije-11-jula--i-odati-pocast-stradalim-u-srebrenici_1429547436Piše: Aleksandar Pavić

Sportisti su nam, i na Vidovdan, dali povod za slavlje i za podsećanje zašta smo sve sposobni kad su pravila jasna, kad se organizujemo, kada nismo opterećeni „veličinom“ protivnika, kad idemo i srcem i glavom, i kada jednostavno razmišljamo pobednički. I košarkašice, i vaterpolisti, i odbojkaši.

A, kao što je Nebojša Malić ubedljivo argumentovao u svom sjajnom vidovdanskom tekstu „Porazi, pobede i zaveti“,[i] nije Kosovski boj bio „gubitnička priča“ čak ni na zemaljskom nivou, kako bi to hteli da predstave svi oni koji bi nekako da sublimiraju svoju netalentovanost, kukavičluk, malodušnost, slugeranjski duh i potkupljivost, i ubede nas kako je „suočavanje sa realnošću“ i pristajanje na diktat „moćnih“ – ustvari ona prava stvar, i da je čestiti Knez pogrešio kad se nije opredelio „za malena carstvo“, već za ono za „uvek i doveka“. Pa makar i odloživši pad Srbije pod otomanski mrak za punih 70 godina.

Pročitajte još:

EVO KO JE DUŠAN MAŠIĆ I KO STOJI IZ NJEGA – „novinar“ koji organizuje akciju „7000“ povodom 20-godišnjice Srebrenice

Da li za Dušana Mašića i njegove istomišljenike ima žrtava među Srbima?

Već se ovde pisalo o „Tviter“ akciji „novinara“ BBC Dušana Mašića[ii] (još tokom Drugog svetskog rata se u okupiranoj Srbiji mogla čuti opaska: “Lažeš kao Bi-bi-si“) da skupi 7.000 ljudi koji bi da, 11. jula, na 20-godišnjicu događaja u Srebrenici, legnu ispred Narodne skupštine i glume moralnost.[iii]

Ali nije dovoljno pisati samo jednom. Luzere, pogotovo one profesionalne među nama, treba „brendirati“ (srpski prevod – žigosati) što češće, dok se njihov duh ne iskoreni iz Srbije. Jer ovi nesrećnici koji planiraju da se valjaju po betonu tog dana nisu ništa drugo nego nosioci luzerskog mentaliteta koji se nastoji Srbima nametnuti za sva vremena.

Luzeri su zato što im je dovoljno da neki stranac kaže nešto, i oni će to nekritički prihvatiti. Opterećeni i zadivljeni mišljenjima stranaca, oni neće i ne žele ni da čuju ni da vide bilo kakve činjenice koje bi dovele u pitanje „istinu“ koju stranci propovedaju. A još ako je u pitanju i mogućnost unovčavanja svog „poverenja“ u bogove iz daleka – utoliko su spremniji za svakakva nepočinstva.[iv]

Isuviše je ubedljivih argumenata koji opovrgavaju, ili bar dovode u ozbiljnu sumnju, „zvaničnu verziju“ o Srebrenici, prema kojoj su zli i krvoločni Srbi „počinili genocid“ nad 7.000 (a, po mnogima, i 8.000) srebreničkih muslimana u julu 1995. Neke od najubedljivijih nisu ponudili domaći izvori, koje oni u startu, sa gnušanjem odbacuju – već upravo stranci. Profesor Edvard Herman sa čuvenog Univerziteta Pensilvanije. Džonatar Ruper, bivši novinar (ali pravi) BBC-a. Majkl Mandel, profesor međunarodnog prava sa Jork Univerziteta u Njujorku. Filip Korvin, najviši civilni predstavnik UN na terenu u BiH u julu 1995. Josif Bodanski, jedan od vodećih američko-izraelskih stručnjaka za antiterorizam. Gregori Koupli, direktor Međunarode asocijacije za strateške studije. Džon Šindler, analitičar američke Agencije za nacionalnu bezbednost. Efraim Zurof je nedavno rekao da je kvalifikacija zločina u Srebrenici kao „genocida“ – političke prirode. Itd.

Dakle, ko god se istinski zanimao za istinu o Srebrenici, odnosno ko je dovoljno poštovao stvarne žrtve koje tamo jesu pale – taj je imao i vremena i mogućnosti da se sveobuhvatno informiše i shvati da haška verzija priče – jednostavno ne pije vodu. Ali domaće luzere ne zanimaju činjenice, pogotovo što gore navedeni nisu stranci koji zadovoljavaju njihove kriterijume. Nisu na vlasti, ne daju „grantove“ za širenje laži ili propagande, ne obezbeđuju putovanja na manje ili više egzotične lokacije radi pohađanja raznoraznih kursića ili „vorkšopova“. Kakva crna istina, ili bar kritičko razmišljanje – kad „od nečeg mora da se živi“?

Luzeri kao što su oni prihvatiće i najgoru, neproverenu „istinu“ serviranu iz inostranstva o narodu iz kojeg potiču, i internalizovaće je. Radi šake srebrnjaka, šačice vlasti, ili bednih 15 minuta „slave“ (naravno, ima ih i koji su jednostavno neinteligentni, ali njima nema pomoći). I tih 7.000, ili koliko god namerava da ih se skupi ovog 11. jula i polega na asfalt, ne samo da bi zapadnim mas-medijima dali još jednu priliku da nas kolektivno žigošu kao genocidne ubice – već i da bi skrenuli pažnju sa pravih krivaca, i pomogli u dodatnom zamagljivanju prave istine o Srebrenici – nameravaju da izvedu svoj luzerski „performans“ u neposrednoj blizini mesta gde se masovno pozdravljaju svi srpski sportski pobednici.

Slučajno? Naravno da ne. Luzerski duh „kruga dvojke“ ne da se ukrotiti tek tako, pogotovo kada je razdražen tolikim povodima za pobedničke proslave, a još i kada je lepo „podmazan“ spolja.

Ali vreme je za dekontaminaciju od tog duha.

[i] http://sivisoko.blogspot.com/2015/06/zavet-pobede-porazi.html

[ii] http://www.fsksrb.ru/fond-strateske-kulture/komentar-dana/o-akciji-7000-povodom-20-godisnjice-srebrenice/

[iii] https://docs.google.com/forms/d/1tZhzDNuKW0MdpdTNC-Df8CNT7bGCEhNmGuW27LAzmd4/viewform

[iv] http://www.e-novine.com/entertainment/entertainment-vesti/109182-Menjamo-ime-neko-uglednije.html

(Fond strateške kulture)

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *