АКО ДО САДА НИЈЕ БИЛО ЈАСНО, САДА ЈЕСТЕ: Нема проширења ЕУ

AKO DO SADA NIJE BILO JASNO, SADA JESTE: Nema proširenja EU

25 maja 2020

Ako do sada nije bilo jasno, posle poslednjeg samita EU – Zapadni Balkan izvesno je – proces proširenja Evropske unije je zaustavljen, a ne zna se ni da li će biti uopšte nastavljen.

Članstvo i integrisanje, prilagođavanje, zajedništvo, udruživanje potencijala, obostrana korist, ujedinjavanje različitosti, stapanje u jednu kontinentalnu celinu (evropski melting pot!). Šta se sve nije moglo pronaći u završnim dokumentima, strategijama, planovima, preporukama i čuvenim mapama puta različitih organa i institucija EU posvećenim budućnosti Balkana!? Sve za cilj o kom je pevao Toto Kutunjo: „Insieme, unite, unite, Europe!“



Sada je izvesno: Proces proširenja EU je zaustavljen

Od svega navedenog, nakon poslednjeg samita EU – Zapadni Balkan u tekstu Zagrebačke deklaracije ostala je samo formulacija o „evropskoj perspektivi“. A perspektiva (latinski prospicere) samo je ugao gledanja, način posmatranja. Perspektiva zavisi od onoga ko je sagledava. Ako do sada nije bilo jasno, sada je izvesno: proces proširenja EU je zaustavljen.

Da li će biti nastavljen? Kako će izgledati ako bude nastavljen? Niti na jedno od brojnih pitanja koja se nameću u ovom trenutku nema odgovora. Pojam perspektiva predstavlja jedinu odrednicu koja je mogla biti upotrebljena. Oko budućeg odnosa „zapadnobalkanskog prostora“ i Brisela nema saglasnosti unutar EU, sve zavisi od ugla gledanja, načina posmatranja.

Neki su zainteresovani da se proces nastavi. Viktor Orban bi Srbiji sutra poželeo dobrodošlicu, to je način za zaštitu mađarske južne granice. Nemci bi da održavaju prisustvo uprkos zaustavljanju proširivanja, uplašeni su da bi smanjivanjem aktivnosti ovim prostorom zagospodarili kineski ekonomski i ruski energetski uticaji, uz ostanak visokog političkog upliva SAD, žele da formatima kakvi su Berlinski proces i mini – Šengen daju neki smisao. Francuzi će to podržati, ali za njih nije tragedija i ako ne uspeju, Balkan im nije prioritet. „Evropski severnjaci“ ćute, suštinski ih ovaj geografski region ne interesuje. Svako će „evropsku perspektivu“ Zapadnog Balkana nastaviti da tumači na svoj način. Pa i Bugari. I tako učiniti da najugroženiji davljenik u ovom brodolomu postane Severna Makedonija.

Poverenje u EU kopni

Realno, u srpskom javnom mnjenju poverenje u EU kontinualno kopni već godina, u albanskoj političkoj javnosti orijentacija je više ka SAD, unutar BiH su opet zabavljeni svojim problemima, a Milu Đukanoviću bi članstvo u EU ionako pokvarilo sve poslovne varijante. Samo se u Skoplju na to ozbiljno računalo. Sledi susret sa surovom stvarnošću.

Predsednik Stevo Pendarovski veli kako je morao „bugarski amandman“ na Deklaraciju pročitati „dva – tri puta“. Još i dodaje: „Ako je cena ulaska da kažemo da nismo Makedonci i da jezik kojim govorimo nije makedonski, onda nam ne treba EU.“ Referendumsko pitanje (održan 30. septembra 2018) glasilo je: „Da li ste za članstvo u EU i NATO uz prihvatanje sporazuma između Republike Makedonije i Republike Grčke?“ I pored toga što je izašlo samo oko trećine upisanih birača, uprkos zaključku izborne komisije da odluka nije usvojena, politički stav vladajuće većine i njihovih zapadnih sponzora glasi – referendum je uspeo.

Jer, „za“ je glasalo 94,18%. Zato, nije ubedljivo ovo što Pendarovski govori. Ako je referendum sa pitanjem koje počinje „Da li ste za članstvo u EU…“ Zoran Zaev proglasio uspelim a to suštinski prihvatili EU i NATO uz poziv Merkelove da se „poštuju rezultati“, ako je tako „pribavljen“ legitimitet za ustavne promene, ako je to proizvelo političke posledice, onda se u praksi odluka koja proizilazi iz ovako saopštenog i prihvaćenog političkog stava menja novim referendumom!

EU i NATO na manje od toga neće pristati, bez obzira na pitanje legalnosti. Oni ionako sve „kreativno tumače“. Ili se predsednik Pendarovski, za početak, mora nedvosmisleno i odlučno ograditi od stava Zaeva o uspelom referendumu, zarad delegitimizacije procesa. Jadikovke kao ova poslednja tu malo pomažu. Taktika „grlom u jagode“ uništila je ionako slabu i ranjivu pregovaračku poziciju Skoplja.

Zahtev Sofije da se preispita „jezičko pitanje“ potiče iz bugarskog tumačenja bilateralnog sporazuma o prijateljstvu i dobrosusedstvu i pratećih procesa (rad komisije za „zajedničku istoriju“). Sporazum je ratifikovan opet na brzinu i nasuprot raspoloženju javnosti januara 2018. godine. Pre nekoliko meseci bugarska šefica diplomatije je istakla: „Goce Delčev je Bugarin, istaknuti revolucionar, jedna od najvažnijih figura i za njih, koji se borio za autonomiju Makedonije“.

Promenom imena države odustalo se od „makedonskih antičkih elemenata identiteta“, a sada će zarad formalnog „nastavka evropskog puta“ morati da bude još odustajanja. Nema Aleksandra Makedonskog, nema ni Goce Delčeva!

Šta će predstavljati severnomakedonsko, na čemu će se graditi, ostaje nejasno. Izvesno je da se ova garnitura političara o tome gotovo ništa neće ni pitati.

Panos Kamenos, ministar odbrane u prethodnoj grčkoj vladi prvo je izneo informaciju kako je sa 2 miliona dolara „potpomognuto“ obezbeđivanje skupštinske većine u makedonskom Sobranju. Potom i optužio Džordža Soroša da je u celu priču oko zaključivanja Prespanskog sporazuma investirao 45 miliona dolara. Tačno ili ne, malo je važno kada u to veliki deo „političke javnosti“ veruje. Inače, svima u Vašingtonu bilo je stalo da se ovo jednom završi. Pa i Sorošu. Ne zbog „istorijskog sporazuma“, već da se proširi NATO. Nisu imali strpljenja da čekaju, niti vremena da sa tim otežu.

Naravno, predsednik Pendarovski u svemu tome nije učestvovao, on je izabran tek kasnije. Ali je izabran za predsednika kao kandidat vladajuće partije koja je ovim procesom rukovodila. I dovela Severnu Makedoniju do pozicije u kojoj se danas nalazi. Na toj poziciji će, po svoj prilici, još dugo ostati. Sa jedne strane, brzopletošću u „traženju rešenja“ napravljene su greške u koracima, te je jedna lista uslova (Grčka) zamenjena drugom (Bugarska). Sa druge strane, članstva u EU nema, iako je to opredeljenje „zakucano“.

Ostaje samo „evropska perspektiva“. Šta pod tim podrazumevati? Samo novu neizvesnost, povremene krize i dalja ponižavanja. Posle potpisivanja može biti kajanja. Ali to neće pomoći položaju i ugledu zemlje. Neće pomoći ni pojedincima da operu ruke od svega. Posledice ostaju.

(Sputnjik)

KOMENTARI



3 komentara

  1. Istina says:

    Kome u Srbiji i široj evropi nije jasno da se referendumi uprizoravaju kako močnici žele a volja naroda je i onako nebitna. Pogledajte referendume o ulazku u EU svih istočnih bivših sovjetskih država, nema ni jednog referenduma koji je manji od 90% za prihvačanje u EU i Nato. Zašto ne poštuju prava gradjana? Zato što imaju svoje planove, u primeru Makedonije, promenili su ime države zbog Grčke, sada su pomenili istorijske ličnosti, kasnije se menja jezik i ostale sitnice (zastava, grb, himna, itd...). Zar nije jasno balkanskim državama, da su izmanipulisane, ucenjene i izkorištene od strane EU? Neka bude kako su močnici izplanirali i onako će narod da otvori oči ali bojim se kasno...

  2. Kosovac says:

    Kakvo proširenje, kada je EU već maksimalno proširena. Eventualno ako računaju da se prošire sa još preostalim Ukrajinom, Moldavijom, Belorusijom i Rusijom. Samo idioti ne vide da je „Zapadni Balkan“ učlanjen u EU. Doduše, članovi III stepena – za razliku od onih prvih 12 koji su članovi I stepena. Naravno da komesari prave realiti „pristupni pregovori“, zato što na konto toga mora da se iz „Zapadnog Balkana“ izmuze maksimalna korist. Zato što ako bi ovim mulcima iz Srbije rekli da su već članovi, oni bi tražili neku ravnopravnost, i samim tim komplikovali bez potrebe.

  3. Cetnik says:

    Za naše političare uvek će da mirise cveće eurobske unije.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *