Ako se ništa ne promeni, 2082. godine u Srbiji više neće biti đaka prvaka

Ako se ništa ne promeni, 2082. godine u Srbiji više neće biti đaka prvaka

2 septembra 2014

5376_NpAdvHoverI ove godine radosni trenutak polaska u školu je pomućen podatkom da se neprekidno smanjuje broj đaka u Srbiji usled katastrofalnih demografskih kretanja. Naime, školska godina je počela za 68.000 prvaka, što znači da se njihov broj za poslednju deceniju i po smanjivao u proseku za po 1.000 prvaka godišnje. Stoga, ako se sistemskim merama na nivou države ne zaustavi ovaj dugogodišnji trend, surova matematika nam kaže da će se za đake prvake u Srbiji već 2082. godine oglasiti poslednje školsko zvono, jer ih više neće biti.

Ma koliko da je teško poverovati u takav scenario, statistički podaci su neumoljivi i pokazuju da su stvari otišle toliko daleko, da je samo odlučnom akcijom moguće preokrenuti situaciju i izbeći tužan kraj. Naime, radi se o tome da samo osam opština u Srbiji imaju pozitivan prirodni priraštaj, a u celom ostatku zemlje stanovništvo se smanjuje dramatičnom brzinom, s obzirom da razlika između umrlih i rođenih iznosi čak 35.000 hiljada, što predstavlja gubitak jednog ozbiljnog grada svake godine. Zato i ne treba da čude novinski naslovi u lokalnim glasilima povodom početka nove školske godine, da je faktički svuda primetan osetan pad broja đaka prvaka, pa se u tom kontekstu pominju Kragujevac, Vršac, Bor, Kikinda, Valjevo, Subotica, Niš, Sombor, te mnogi drugi gradovi, kao i sam Beograd, a posebno je drastičan primer Pančeva, gde će broj prvaka u odnosu na prošlu godinu biti manji za čak 7 procenata. Naravno, to je sasvim logična posledica činjenice da stopa rađanja ni izbliza nije dovoljna čak ni za prostu reprodukciju stanovništva. A da pri tom nije reč ni o kakvim neutemeljenim pretpostavkama, svedoči zvanična izjava srpskog ministra Vulina, koji je doslovno izjavio ovo – „Srbija ima poražavajuće demografske brojke. Mi smo najstarija nacija u Evropi, a drugi smo u svetu posle Japana. Zastrašujuća statistika pokazuje da se u Srbiji obavi više pobačaja nego porođaja“, zaključio je ministar.

Pa ipak, u svemu tome možda najviše brine nedostatak vizije kako ostvariti demografski oporavak, iako postoje dobri primeri da su zemlje sa sličnim pokazateljima uspele da državnim merama preokrenu takav negativan trend. Konkretno, u Rusiji je istovremeno postignuto povećanje rađanja i smanjenje smrtnosti stanovništva, što je rezultiralo pozitivnim prirodnim priraštajem u 2013. godini, iako je i tamo situacija bila kritična čitave poslednje dve decenije. Ali kako se videlo, na kraju se ruska državna podrška rađanju trećeg deteta pokazala uspešnom, a ona se tokom niza godina sastojala u obilnoj finansijskoj pomoći roditeljskim parovima kroz program pod nazivom „majčinski kapital“. Međutim, sve dok se i u Srbiji ne objedine potrebna volja i neophodna sredstva za sličan program oporavka, broj stanovnika će i dalje konstantno da pada, isto kao i broj đaka prvaka, sve dok ne dođe 2082. godina kada bi školske klupe mogle ostati sasvim prazne. A ukoliko se nekome učini da u takvoj prognozi postoji trunka preteranog pesimizma, onda neka uzme kalkulator u ruke i rezultat će ponovo biti čista nula, ako se ne promeni statistički trend koji sada postoji. I zato radujmo se početku nove školske godine, zajedno sa prvačićima. Dok ih još imamo.

(Glas Rusije)

KOMENTARI



2 komentara

  1. Ivan says:

    Postoje tu dve stvari koji bi mogli da budu od velike pomoći u demografskom oporavku Srbije. Prva stvar je u tome da država treba da se organizuje u pružanju podrške sklapanju brakova na selu, jer je broj od 250000 neženja na selu gde je očigledan manjak devojaka izuzetno velik! To je prva stvar jer OK majčinski kapital ima smisla za one koje već imaju dvoje dece pa da idu na treće i to je skoro 43% porodica ali to je samo jedan deo populacije. Ovaj drugi koji je na selu je veoma značajan, čak i najvažniji ako uzmemo u obzir da se cifra od 250000 neženja i povećava, upravo na selu a u zadnje vreme i u gradu. Druga stvar je u finansiranju i sufinansiranju vantelesne oplodnje. Država finansira oko 1000 vantelesnih oplodlji godišnje što ne da je premalo nego i zanemarljivo na čitavoj teritoriji Srbije. Imalo bi recimo efekta na nekom mikro-prostoru, neke opštine ili okruga i stvarno 1000 vantelesnih oplodnji recimo u Kragujevcu bi već prve godine dalo rezultate ili u Mačvanskom okrugu. Ima nekih opština koje i same to finansiraju u celosti, neke će i da sufinansiraju ali je to sve samoinicijativno. Npr. svaki bračni par koji nema decu a želi da pokuša vantelesnu oplodnju neka mesečno izdvaja po 100.oo dinara npr. u fond koji će to da Sufinansira sa recimo 50% a njih je preko 100000, mesečno bi bilo na raspolaganju 10 miliona dinara, pa bi se prijavilo više parova i išlo bi sve lakše. To je proces koji traje ali koji postepeno smanjuje broj bračnih parova bez dece. Sve u svemu, smanjenje broja neženja, naročito na selu i smanjenje broja bračnih parova bez dece je oblast koju država treba HITNO da uzme u svoj pokušaj rešavanja deomgrafskih problema. Pa evo i hum.org. STARA RAŠKA je sa devojkama iz Albanije koje su našeg porekla već oživela mnoga sela po Ivanjici, Sjenici (selo Buđevo), Zubin Potok, Raška, Osečina, Tutin ai Kuršumlija se dobro drži.

  2. Laufer says:

    Pola Srbije se vec odselilo u EU, SAD, Kanadu, tj. na Zapad. Putinizacija i rusifikacija Srbija ce to jos dodatno da ubrza. To je najvazniji problem Srbije, pored onog ekonomskog. Nezenje su samo posledica gore nabrojanih problema.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *