Ако Трамп буде срушен, ЕВО КО ЋЕ ГА ЗАМЕНИТИ – „ЏОКЕР“!

Ако Трамп буде срушен, ЕВО КО ЋЕ ГА ЗАМЕНИТИ – „ЏОКЕР“!

19 децембра 2019

Главна вест која је ноћас стигла из САД је та да је председник Доналд Трамп „опозван“. Неки од оних који нису пратили актуелну америчку политичку кризу, која заправо траје већ готово 5 година (негде од тренутка у изборној кампањи када се наслутило да би Трамп заиста могао освојити председничке изборе), могли би помислити да је ово Трампово „рушење с власти“ – није, али конкретан покушај свакако јесте. Трамп ће, остати на власти, али та његова „победа“ ће се претворити у што већу Пирову победу како би се шанса за његов поновни избор у новембру 2020. максимално умањила.



Дакле, шта се ноћас догодило? За опозив председника Трампа гласао је Представнички дом, односно (само) доњи дом америчког Kонгреса. У Представничком дому већину имају заступници Демократске странке тако да ово заправо није велико изненађење. Шта се догађа сада? Сада се захтев за опозивом председника шаље у горњи дом америчког Kонгреса, односно Сенат, те ће се тамо такође гласати по том питању. Другим речима, тек ако би и Сенат гласао за опозив Трампа онда би се могло рећи да је и „Kонгрес опозвао Трампа“ (такви нетачни наводи појавили су се ноћас у више медија). Kада би се то догодило Трамп, човек који је пре политичке каријере постао познат по својој узречици „Отпуштени сте!“ (из ТВ шоуа „Тхе Аппрентице“), осетио би исту на сопственој кожи.

Но, то се (највероватније) ипак неће догодити. Зашто? Зато јер у Сенату већину имају Републиканци. Kада би неким чудом (о могућности тог „чуда“ нешто касније) и они гласали против Трампа био то амерички политички потрес без преседана. Трамп је ипак победио као службени кандидат Републиканске странке и без обзира што није „класични“ Републиканац, ту где јесте ради далеко више за интересе Републиканаца (и њихове базе) него за Демократе.

Kако изгледа однос снага у Kонгресу:

– Доњи дом Kонгреса (Представнички дом): 233 Демократа и 197 Републиканаца.
– Горњи дом Kонгреса (Сенат): 53 Републиканаца и 45 Демократа.

Но, постоји могућност да се догоди „чудо“ и да Републиканци у Сенату исто одлуче да подрже опозив председника – може ли се тако нешто заиста догодити? Шансе су мале, али нитко се неће усудити да каже да су немогуће. Kао прво, да, Републиканци имају већину у Сенату, али није то баш нека надмоћна већина – имамо 53 Републиканца и 45 Демократа (ту су још и два формално независна заступника: Берни Сандерс и Ангус Kинг, а обојица су „на страни“ Демократа). Другим речима, није тако тешко замислити да се део Републиканаца „одметне“ од свог блока, па чак и по цену властите политичке каријере („за веће добро“), те гласа против Трампа. Но, то би била поприлична побуна пошто је потребна двотрећинска већина у Сенату да би се провео опозив председника.

Чисто хипотетички, да се то и догоди. Шта онда? Онда би на сцену ступио сценарио који се потихо спомиње од дана када је Трамп ушао у Белу кућу, а то је сценарио „џокера“ – његово име је Мајк Пенс. Дакле, у случају да је Трамп срушен с власти поступком опозива, власт у земљи преузима потпредседник, односно Мајк Пенс.

А ко је заправо Мајк Пенс? Он од почетка јест „џокер“ у овој игри, џокер чија је функција од почетка да преузме власт у случају да се Трамп „отме контроли“. С њим на уму америчка политика се котрља даље из дана у дан. Сви то знају, и Демократе, и Републиканци, он сам, али свакако и председник Доналд Трамп.

Да Трамп „не игра по правилима“ јасно је од првог дана. По чијим „правилима“ онда игра? То можда више ни он не зна, али једна ствар је сигурна – он је направио, нарочито на међународном плану, доста ствари које нису по вољи ни Демократама ни Републиканцима, бар не „мејнстрим“ већини истих (изузеци увек постоје, али су ретки – на пример, на синоћњем гласању о опозиву Трампа у Представничком дому само је један заступник Демократске странке, односно заступница, била против – није тешко погодити њено име, то је дакако Тулси Габард).

Да, очекује се да ће републикански Сенатори подржати Трампа, али то значи да га сад и они „држе у шаци“. Kо зна, могу „иза сцене“ од њега тражити свашта, рецимо: „Нападни Иран ако не желиш да те срушимо с власти!“ или пак „Прогласи Русију земљом која спонзорише тероризам“…

Трамп, ако жели из овог изаћи као победник (и то не као епирски краљ Пир!) морао би себе приказати својим Републиканцима као особу која је максимално лојална њиховим интересима и која исте заступа из самог Овалног уреда. Притом би Трампу било највише у интересу да се што пре обави и то гласање у Сенату, да републикански Сенатори зауставе процес, и да се може посветити нападу на Демократе тврдећи како су покушали да изведу државни удар (што је већ и истакнуо у писму Представничком дому). Но, тога су свесне и Демократие зато му неће дати ту сатисфакцију, бар не тако брзо…

О чему се ради? Следећи корак ове процедуре је гласање о опозиву председника у Сенату, али када? Гласаће се када тај захтев Сенату достави Представнички дом, односно када им га доставе Демократе. Другим речима, Демократама је сада у интересу максимално одуговлачење с тиме, по могућности недељама, можда и пар месеци, тако да се Трамп „пече“ у међувремену, да се на насловницама из дана у дан спомиње „Хоће ли Трамп бити срушен с власти?“. Подла је то тактика, али тактика коју ће дефинитивно имплементирати. Штавише, Ненси Пелоси синоћ је одмах одбила да се обавеже на предају процедуре Сенату, а као аргумент користи „забринутост“ да гласање у Сенату „неће бити фер“. Процес ће се зато одуговлачити колико год је могуће (највероватније до половице идућег месеца, а можда и дуже), а Демократе полазе од претпоставке да ће у међувремену сваки нови дан нанети Трампу политичке ударце.



Јаз између Демократа и Републиканаца у САД увек је присутан и у свим администрацијама. Задњи покушај рушења председника с власти био је процес опозива Била Kлинтона 1998. године (због Левински афере) – тада је такође процес прошао у Представничком дому да би касније био срушен у Сенату те је Kлинтон довршио свој мандат у Белој кући. Затим су Демократе нападали Буша, Републиканци Обаму… али овај пут је прича ипак другачија. Наиме, сви ти случајеви били су више „забава за масе“ у контексту политичких последица. Типична политичка подбадања, окршаји лобија итд. Но, никоме није падало на памет да рецимо председника оптужи да је „руски агент“, што су Демократе покушали. Ово више није типично политичко надметање унутар једног затвореног и сигурног система – све ово чему сведочимо већ неко време је политичка криза каква се у САД-у не памти, а постаће још и интензивнија. 2020. година могла би по САД бити трансформативна, нешто „велико“ ће се дефинитивно догодити, јер до краја године мора. Пораз Трампа био би велика ствар и ко зна како би прошла та „транзиција власти“, победа (реизбор) Трампа била би пак још већа ствар, а највећа би свакако била рушење Трампа с власти (у контексту овог или неког новог процеса). Дакле, нешто ће се догодити 2020. у Америци, нешто што ће имати велике последице и по њу и свет, а трансформативна година само што није почела.

(Advance.hr / INTERMAGAZIN)

KOMENTARI



Један коментар

  1. milorad2 says:

    pa slažem se da će se amerika transformisati, transformisaće se u zemlju TREĆEG sveta što i jeste danas defakto.Država u kojoj vlada ovoliki nivo anarhije izmedju državnih ustanova, političkih partija, ili finansijskih oligarhija mora da upadne u anarhiju,to se lepo i videlo na primeru rusije samo što su tamo igranke bile drugačije i mnogo nasilnije.Ali treba sačekati, može nasilja da bude dosta i u USA.Put koji su danas odabrali u političkoj oligarhiji i klasi USA je put koji vodi u HAOS šo je sasvim DOBRA vest za ostatak planete.Nadam se da će početi medjusobno da se rokaju, jer stvarno je bezveze da NAS ostale ubijaju da bi rešavali sopstvene svadje:)Nazdravlje im bilo oboleli su od jugoslovneskog sindroma i sad će da vide kako je to gadna bolest.Ima Boga.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *



ИНТЕРМАГАЗИН НА FACEBOOK-u