АKО ТВОЈИ УЂУ ЈОШ 100 МЕТАРА, ДИЖЕМ АВИОНЕ НА ЗАГРЕБ! Испливали тајни разговори Милошевића и Туђмана! А ОНДА СЕ УKЉУЧИО ГОТОВИНА

AKO TVOJI UĐU JOŠ 100 METARA, DIŽEM AVIONE NA ZAGREB! Isplivali tajni razgovori Miloševića i Tuđmana! A ONDA SE UKLJUČIO GOTOVINA

15 juna 2020

Momčilo Mandić, nekadašnji bliski saradnik bivšeg predsednika Republike Srpske Radovana Karadžića i ministar pravde tokom njegove vladavine, odlučio je da posle dve decenije ćutanja progovori o mnogim stvarima.

Čovek koji je godinama važio za kontroverznog političara otkriva kako je izgledao sastanak državnog vrha na kojem se 1995. odlučivalo o sudbini Banjaluke, te kako je tada tekao razgovor srpskog i hrvatskog predsednika – Slobodana Miloševića i Franje Tuđmana. Otkriva i da li je pomagao Karadžiću dok je bežao od Haga, zatim kog srpskog političara je finansirao, kakva je bila uloga stranih službi u Srbiji posle promene vlasti 2000. godine…



Da li je tačno da ste godinama finansirali Karadžića dok se skrivao od Haškog tribunala?

– Ne. Bio sam direktor državne banke Republike Srpske i mi smo za Karadžićevo skrivanje i eventualno suđenje u Hagu izdvojili neki novac. Do 1998. smo znali gde se nalazi i dali smo mu određenu svotu novca. Posle toga je prekinuo veze sa svima nama, osim sa malobrojnim ljudima s kojima je, kako se posle ispostavilo, ostao u kontaktu.

Tih godina smo on i ja kriminalizovani u medijima, govorili su da švercujemo duvan, drogu i naftu, a on je za to vreme bio sa šampanjcem po zapadnim ambasadama, letovao u Hrvatskoj… Bilo mi je posle žao kad je uhapšen. Isto kao i za generala Ratka Mladića. Tad je Boris Tadić, kao predsednik Srbije, izašao u javnost da se time hvali, sav ushićen i srećan što je general uhapšen. Nije trebalo tako, mogao je da pusti nekog drugog da to radi, ako je već morao da bude uhapšen…

I vi ste hapšeni, i to u akciji „Sablja“ 2003. godine.

– Hapšen sam isključivo zbog sumnji engleske i američke obaveštajne službe da pomažem haške optuženike, a posebno Karadžića. Uhapšen sam po nalogu tadašnjeg ambasadora Britanije u Beogradu, koji je 8. aprila 2003. godine, na sahrani Ivana Stambolića, naredio svom saradniku Dušanu Mihajloviću, tadašnjem ministru policije, da me uhapsi. Kad mu je ovaj rekao da nemaju ništa protiv mene i da su sve pretresli, ambasador mu je rekao: „Nisam te to pitao, pitao sam te zašto nije uhapšen, morate ga uhapsiti.“ Mihajlović je sve radio po nalogu Britanaca, njihove službe… Uhapšen sam posle nekoliko dana, i to nije, dakle, bilo na početku „Sablje“, već kasnije. Bio sam u pritvoru 154 dana. U pritvoru su me tretirali engleski i američki obaveštajci, odnosno haški istražitelji koji su tragali za haškim optuženicima. U nekoliko navrata su dolazili posle ponoći i odvodili me u neku prostoriju gde su me ispitivali po dva-tri sata i pretili mi da ću biti optužen i odveden u Hag.

Kakvo je vaše iskustvo s Miloševićem?

– Moram da priznam: da nije bilo Srbije i Miloševića, ne bi bilo Republike Srpske. Srbija nas je hranila, dala oružje, smestila naše porodice ovde tokom rata…

Da li ste se često sretali s njim?

– Ne baš često, uglavnom sam bio u nekim delegacijama s Momčilom Krajišnikom, a poslednji put 1995. kad je padala Krajina. Tu smo bili Milošević, Krajišnik, Jovica Stanišić, Badža Stojičić, Momčilo Perišić i ja. Da nije bilo Miloševića, pala bi Banjaluka. Tad sam, na tom sastanku u Botićevoj ulici u Beogradu, prisustvovao telefonskom razgovoru Miloševića i Tuđmana. Milošević je tad rekao Tuđmanu: „Uđu li tvoji još 100 metara, dižem avione na Zagreb.“ Onda je Slobodan uključio telefon da svi čujemo kako Tuđman razgovara sa Antom Gotovinom (hrvatski general), koji kaže: „Evo, na centrali palim i gasim svetlo Banjaluci. Predsedniče, za 15 minuta ću biti u Gospodskoj (glavnoj ulici u Banjaluci).“ Onda je intervenisao i Ričard Holbruk, koji je Hrvatima rekao da ih neće braniti, da sva podrška ide drugoj strani i da će Srbi doći do Zagreba ako krenu 100 metara napred. Holbruk i Milošević su spasli Banjaluku. Inače, na tom sastanku sam takođe video i da vlada rasulo u rukovodstvu Srbije.

U kom smislu rasulo?

– Badža je napadao i vređao Perišića i njegove oficire, a Jovica Stanišić je napadao Miloševića i jako loše mu govorio o Miri Marković i JUL, vređao, govorio da je loše što ona preuzima vlast i bavi se nečim što ne zna da radi, upropaštava državu… Sramota me je bilo sve to da slušam. Eto, oni su o tome govorili, svađali se dok je ovamo Krajina padala…

Ima teorija da su Tuđman i Milošević zapravo imali dogovor u vezi sa ratnim sukobom devedesetih.

– Bili su bliski, oslovljavali su se imenima… Šta su dogovarali, a šta nisu – to ne znam.

Šta je Miloševićeva najveća greška?

– Mira Marković.

KOMENTARI



11 komentara

  1. test01 says:

    I tako zapadni ambasadori gazduju u sred Beograda i izdaju naredjenja ... a u svojim drzavama su nebitni. Svaka banana republika je ozbiljna drzava u poredjenju sa Srbijom !

    • Rajko says:

      Gazdovali su jer kako kazu na kilavog magarca i zec ga drvi.

  2. Gagi says:

    Dokle vise ovih sramotnih tekstova i javnih svedocenja izdaje Srpskog naroda. Cujte pricu, Milosevic zapretio da ce da digne avione, sto nije digao te avione kada je bombardovan Srpski narod u izbeglickim kolonama. Svi ovi "autoriteti" koji danas javno i sa ushicenjem svedoce o Srpskoj propasti su najobicnije izdajice Srpekog roda. Oni su skolovani i odeveni ideoloskim sinjelom koji je doneo propast Srbima,njihova borba za Srpski narod je donela rezultate, sve smo izgubili sto je bilo planirano u CK SKJ da izgubimo. I sta sada, jos nam dosoljavaju ranu, javno se oglasavaju i ponizavaju ovaj narod. Bez trunke stida nam saopstavaju kako su oni "mogli" ali zbog viseg interesa nisu odbranili Srbe.Taj visi interes su export-import firme, vile sa bazenima, nekretnine na Floridi, drustvena udobnost i svakojako licno izivljavanje. Zaista je neverovatno da nam ljudske propalice danas javno svedoce i objasnjavaju kako su bili vrlo zasluzni za nasu propast,svi od reda sebe alhemijski pretvaraju u nacionalne heroje. Nekada su heroji bili oni koji su izdrzali i po zimi presli Prokletije, danas su heroji oni koji su sve okrsaje sa neprijateljem izgubili. Ti gubitnici zive u nekoj cudnoj ideologiji, svaki nacionalni poraz smatraju za licni uspeh, svaki uspeh ovog naroda je za njih poraz. Najgoreje u svemu tome je sto u ovoj nasoj drzavi nikoga nema da sve te bitange prebroji i identifikuje, da im najzad zapusi ta smrdljiva izdajnicka i prokleta usta.

    • doktrina soka says:

      Raspad SFRJ im je bio zadatak, a kolateralne stete se ne broje,pogotovo ako su to Srbi. No kolo srece se okrece,Amerika i Engleska bit ce zemlja proleterska. Neka smo i to docekali,neka im je Bog u pomoci.kao i njihovim satrapima, samo da nebude opet "Primi me".

  3. petrovgrad says:

    Da nije bilo Miloševića, od Srbije ne bi ostao ni Beogradski pašaluk. Milošević je bio junak.

    • doktrina soka says:

      Vidi se tko hoce da vidi, Srbija cela u tri dela.

    • Jovan says:

      Tacno. Plan Zapada pre dolaska Milosevica je bio da Srbi budu potlacena manjina u 8 banana drzava. Milosevic je to odbio i biva ubijen,a Srbija okupirana. Na vlast su pucem uz pomoc natoterorista dosli antisrbi, autosovinisti, stetocine, placenicka bagra....

  4. da da says:

    Najveća greška je što Vojska Republike Srpske,kada je brojala 300 hiljada vojnika nije oslobodila Beograd i Srbiju.

    • srbija says:

      takojeeeeeeeee

  5. persida says:

    Najveca Slobina greska je Mira, a najveca Mirina greska je Dacic. Preko Dacica Rusi drze u saci svaku srpsku vladu, bez mirodjije Dacica nista nebiva.

  6. Kosovac says:

    Miloševićeva najveća greška i naša velika nesreća, bila je Mira Marković.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *