Ако Украјина покуша „ОЛУЈУ“ против Донбаса, РУСИЈА ће интервенисати!

Ako Ukrajina pokuša „OLUJU“ protiv Donbasa, RUSIJA će intervenisati!

26 decembra 2015

ukraine-armed-forcesPiše: Aleksej Selivanov, Ruski institut za strateška istraživanja

Da li će Donbas opet planuti ove zime?

U vezi sa tim postoje opravdane sumnje.

Dok mnogi predviđaju skoro (bukvalno ovih dana) zaoštravanje ratnih dejstava u Donbasu, rizikovaću da pretpostavim da zaoštravanja u mesecima koji slede – neće biti.

Oružane snage Ukrajine dozvoljavaju sebi da u vreme primirja, gađaju samo one oblasti koje nisu ni prestajale da gađaju – periferiju Donjecka (iz pravca naselja Peski) i Gorlovke, plus – još ponegde na mariupoljskom pravcu, plus područje železničke stanice Luganskea i Bahmutski put u LNR.

Naseljene oblasti, centar Donjecka, lokalitet Alčevsko-Prvomajske aglomeracije i Lugansk zasad su za njih tabu. Mada se sva ta mesta nalaze u dometu ukrajinske artilerije i višecevnih raketnih bacača, posmatrači iz OEBS se potpuno bezbedno osećaju u gradskim hotelima i kafićima.

Prema analogiji sa januarom-februarom prošle godine, novi vrhunac konflikta ipak je prognoziran za ovu zimu.

Prošle godine se osvajanje Debaljceva odvijalo upravo u toku zime. Ipak, situacija se tada razlikovala od sadašnje.

Istureni deo Debaljceva je predstavljao klin ukrajinskih pozicija, koji je duboko ulazio u pozicije dobrovoljaca DNR. U bilo kom ratu takve isturene delove likvidira jedna strana, ili, ako ona ne uspe, druga strana razvija isturene pozicije i prelazi u punu ofanzivu.

Tri meseca su dobrovoljci na pozicijama oko Debaljceva čekali ukrajinsku ofanzivu. Na kraju pregovarački proces je doveo do narednog sporazuma i da ne bi ostavljali na svom frontu veliki i opasni klin – dobrovoljci, koji do tada nisu imali iskustva u sprovođenju velikih i usaglašenih operacija (do tada raštrkani odredi dobrovoljaca DNR i LNR) u Debaljcevu su delovali kao jedna vojska. Jer, morali su da po cenu velikih naprezanja odseku taj klin.

Sada sličnog isturenog dela na liniji fronta naprosto nema.

Pozicije ukrajinske vojske su za vreme primirja veoma dobro učvršćene.


Borbeni duh dobrovoljaca je još uvek na veoma visokom nivou, bez obzira na mnogobrojne reorganizacije, sa ciljem njihovog maksimalnog približavanja regularnoj armiji (lošu uslugu moralnom duhu je učinilo uvođenje redovne službe, zbog čega su niz idejnih oficira i boraca zamenili karijeristi, ljudi koji se prilagođavaju okolnostima, a takođe „plaćenici“ (lokalni stanovnici, koji su se pridruživali dobrovoljcima zbog plate).

Uprkos svemu, brojnost korpusa Narodne milicije LNR i armije DNR, čak i uz jak borbeni duh, ne dozvoljava da se krene u pravu ofanzivu na pozicije oružanih snaga Ukrajine (nedostaje trostruka-petostruka prednost, koja je neophodna za taj vid vojnih operacija).

Sa druge strane se nalaze oružane snage Ukrajine. Moral je primetno slabiji. Na pojedinim delovima fronta ukrajinski vojnici prelaze na stranu dobrovoljaca. Pri tome pričaju da „ako se nešto desi, da jedni u druge ne pucaju, a da su pozicije nacista (nacionalističkih bataljona) – tamo“.

Pretpostavimo da režim Porošenka može da izda naređenje za ofanzivu. U napad će uputiti jedinice koje su već krvarile na toj zemlji – aeromobilne brigade i nacionaliste. Uz podršku artiljerije i, verovatno, avijacije, oni bi mogli da unište isturene odbrambene linije dobrovoljaca.

Neću otkriti vojnu tajnu, ako kažem da su one slabije učvršćene od pozicija oružanih snaga Ukrajine. Ipak, ofanziva je takav oblik ratnih dejstava koji podrazumeva masovno kretanje vojske, uključujući i kolone, a i njihovo snabdevanje.

Donbaski dobrovoljci sada imaju više oružja nego pre godinu – godinu i po dana. Dobrovoljci su obučeni da njime rukuju.

Ofanziva Ukrajinaca će zato dovesti do toga da će ih ustanici „zasuti“ artiljerijskom vatrom i naneti im takve gubitke, koji će se ukrajinskoj vojsci učiniti neprihvatljivim za dalje vođenje ratnih dejstava.

Takođe nije tajna da je većina jedinica Narodne milicije dveju republika, smeštena u gradovima. Protiv kijevskog režima pobunio se, uglavnom, gradski deo Donbasa sa širim gradskim područjima. Da bi odatle isterale jedinice narodnih milicija DNR i LNR potrebno je bukvalno sravnati naseljena mesta sa zemljom- od manjih do prestoničkih – Donjecka i Luganska.

Život se u gradovima LNR i DNR danas odvija skoro isto kao i pre rata. Ljudi su se vratili svojim kućama. U slučaju ukrajinske ofanzive, oružane snage Donbasa moraće da izdrže prvih nekoliko dana, naročito prvih nekoliko sati.

Pretpostavljam da ukrajinski rukovodioci shvataju da će otvaranje vatre po naseljenim mestima primorati vojsku Ruske Federacije da se javno ili skriveno umeša, da prekine genocid. Zbog toga sličnosti sa hrvatskom operacijom „Oluja“, kojom prete ukrajinski „jastrebovi“, ovog puta neće biti.

Oni to, u principu, shvataju. Ne sme se, naravno, odbaciti činjenica da se današnja Ukrajina potpuno nalazi pod spoljnom upravom. Zato: ako gazde narede, oružane snage Ukrajine će, naravno, morati da krenu u juriš. Jer, ukrajinske vlasti su i postavljene da izvršavaju zadatke koje im daju Sjedinjene Američke Države, a ne obrnuto.

Americi nova eskalacija sukoba u Donbasu zasad ništa ne znači. I, dok se ta situacija ne promeni, ne treba očekivati zaoštravanje situacije. Mada, to ne znači da treba da zaboravimo lekcije iz istorije – glavni faktor uspeha Hrvata 1995. godine je bilo to, što su se srpski dobrovoljci opustili…

(za Fakti.org prevela Dušanka Đelekar)

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *