„Ako želite u EU morate priznati Kosovo“

„Ako želite u EU morate priznati Kosovo“

28 juna 2013

Natasha-Wunsch-POLITICKA1114570662Nemački političari se plaše da ukoliko bezuslovno daju datum početka pregovora Srbiji da će u tom slučaju Srbija stati sa tehničkim pregovorima, izvrdavati ili usporiti proces primene dogovorenog sa Prištinom, kaže u razgovoru za „Politiku” Nataša Vunš, ekspert za evropske integracije i zapadni Balkan u Nemačkom savetu za spoljne odnose. Prema njenom mišljenju, nemački političari su previše pritisli Srbiju i nepotrebno insistiraju da se sve dogovoreno sporazumom između Beograda i Prištine primeni što pre.

Koji je glavni razlog zašto Nemačka ne želi da se odmah odredi tačan datum početka pregovora, kada Berlin ima mogućnost da u okviru Saveta ministara blokira taj proces prilikom potvrđivanja pregovaračkog okvira EU ili otvaranja poglavlja?

Upravo tako. Kad god proceni da Srbija ne ispunjava dogovoreno, Nemačka ima mogućnost da zaustavi taj proces, kako prilikom odobravanja pregovaračkog okvira koji je neophodan za početak pregovora, tako i prilikom otvaranja i zatvaranja svakog pregovaračkog poglavlja. Međutim, u ovom slučaju nije problem u Srbiji već u unutrašnjoj političkoj atmosferi u Nemačkoj i odnosu prema proširenju EU. Ko god prati nemačke medije mogao je da primeti da proteklih meseci postoji veoma negativno izveštavanje o tome zašto uopšte Hrvatska ulazi u EU. Uz takvu medijsku kampanju i negativnu atmosferu u javnosti prema ulasku Hrvatske, čije pridruživanje je Nemačka svesrdno podržavala, možete zamisliti kakva bi reakcija bila da je sada u tom paketu i Srbija dobila tačan datum, iako svi znamo da će proći godine do punopravnog članstva Srbije u EU. Zbog takve atmosfere, a imajući u vidu i septembarske parlamentarne izbore, nemački političari žele da odlože davanje datuma Srbiji, a model za to je pronađen u tome da žele u decembru da provere da li je u potpunosti primenjen briselski sporazum.

U deklaraciji Bundestag je istakao da Nemačka pre punopravnog članstva Srbije u EU očekuje i „punu normalizaciju odnosa” Beograda i Prištine. Da li to znači da Nemačka očekuje da Srbija, pre ulaska u EU, prizna Kosovo?

Da. Nemačka upravo to očekuje i to sve jasnije i glasnije govori. To može da se dogodi i dan pred učlanjenje, ali je neizostavno jer je teško zamisliti da EU dozvoli ulazak zemlje koja nema definisane granice. Osim toga, sva pregovaračka poglavlja kojima se uvode evropski standardi u Srbiji odnosiće se na teritoriju bez Kosova, dok Kosovo ima poseban put evropskih integracija koji je daleko iza onog na kojem je Srbija.

Da li nemački političari, a i ostali evropski političari, to kažu veoma jasno srpskim političarima ili je to uvek u nekoj diplomatskoj formi?

Mislim da im sve jasnije to govore, a to sam čula i od dva poslanika Bundestaga i jednog visokog nemačkog diplomate, koji kažu da nije moguće da Srbija uđe u EU bez priznanja Kosova. Mislim da se uopšte više i ne razmatra da bi Srbija mogla da ponovo pod svoju vlast stavi Kosovo. S druge strane, postoje i praktične stvari zbog kojih će se insistirati na priznanju Kosova, kao što je na primer predstavljenost Srbije u Evropskom parlamentu u kojem ubedljiva većina podržava nezavisnost Kosova.

Kakav sporazum Bundestag očekuje od Beograda i Prištine kada u deklaraciji navodi da očekuje da normalizacija odnosa mora da napreduje sa ciljem postizanja „pravno obavezujućeg sporazuma”?

Premijeri Ivica Dačić i Hašim Tači postigli su dogovor, ali mnogo toga se dogovara i u tehničkim pregovorima tako da Nemci žele da se svi dogovoreni detalji stave u svojevrsni okvir, koji bi bio „pravno obavezujući sporazum”. Lično, ne znam kako je moguće postići taj okvir a da se to ne uradi bez neke vrste međusobnog priznanja i biće veoma teško postići taj dogovor tako da obe strane budu zadovoljne.

Na sastanku Saveta ministara, Nemačka i još neke zemlje su insistirale da svaki korak unapred Srbije u evropskim integracijama bude praćen istim korakom unapred Kosova. Da li to znači da bi, na primer, neslaganje država članica EU oko Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa Kosovom moglo da opstruiše na drugoj strani napredak Srbije, po sistemu „ako ne dajemo ništa Kosovu, nećemo dati ni Srbiji”?

To bi bilo veoma problematično, jer se sveukupni proces evropskih integracija zasniva na tome da se napredak svake države analizira zasebno. Insistiranje Saveta ministara da se u isto vreme otvore sa Srbijom pregovori o članstvu a sa Kosovom pregovori o SSP-u zapravo je njihov pokušaj da obema stranama daju svojevrsnu nagradu za postignute sporazume, i po meni to je dobro rešenje.

(Politika)

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *