Aktivirano “albansko pitanje” u Grčkoj

Tweet

Politički interesi ekstremnih, ali i državnih krugova, u Albaniji su postizanje kulturne autonomije na severu Grčke – u Epiru ili kako ga velikoalbanski geografi zovu oblast Ćemerija. Podaci govore da je za proteklih 20 godina u Grčkoj, kao imigranti, naseljeno oko 600.000 Albanaca iz Albanije kao i Makedonije i sa Kosova.

Albanska imigrantska populacija čini oko 60 odsto imigranta u Grčkoj, sa velikim prisustvom kako na severu Grčke, u Epiru, tako i u Solunu i Atini.

Atina i Solun su važne destinacije albanskih imigranta koji-ovo je malo poznato jer vlast u Atini o tome ne želi da govori- učestvuju u sukobima sa vlastima kroz demonstrancije anarhista i sindikata ali i preko albanske mafije šire mrežu prema grčkim ostrvima pre svega u Jonskom i Egejskom moru.

Nezaustavljivo je ujedinjenje Albanaca – izjavio je u Tirani albanski premijer Sali Beriša, što je u nekim regionalnim medijima, pre svega u Grčkoj kao i u grčkoj vladi, propraćeno kao neprimereni gest albanskog premijera, ali i kao nova najava projekta velike Albanije.

Treba podsetiti da je još krajem 2010. godine Koča Danaj, direktor Instituta za regionalne prognoze i savetnik trojice albanskih premijera, rekao kako bi 2013. godine mirnim putem trebalo da se oformi nova albanska država koja bi okupila albanske teritorije.

Drugim rečima, ove godine treba očekivati aktiviranje nekoliko žarišta na prostoru koji je za tvorce velike Albanije potencijalno interesantan, odnosno, koji prema projektima nastalim još u 19. veku, treba da uđu u sastav velike albanske države. Tu se pre svega misli na zapadnu Makedoniju , delove Grčke i Crne Gore, dok se najnovija događanja na Jugu Srbije mogu smatrati početkom ovih aktivnosti.

Bez velike medijske pažnje grčkih i drugih medija, u hotelu Hilton u Atini, pred oko 500 albanskih zvanica iz cele imigrantske populacije u Grčkoj, formrana je Albanska stranka FRD. Njen lider Bamir Topi smatra da njegova partija treba da se bavi problemima albanskih imigranta u Gčkoj kojih, rekosmo, ima oko 600.000, uz zastupanje njihovih interesa, i da ova partija treba da bude njihov zastupnika na političkoj i javnoj sceni Grčke uz podršku matice iz Tirane. Po oceni Bamira, treba stvoriti poseban obrazovni program na albanskoj TV za albanske imigrante i njihovu decu u Grčkoj koja bi bila bolje povezana sa maticom Albanijom i sa posebnim uticajem u Jonskoj oblasti i severnom Epiru.

Ko je Bamir Topi? Bio je predsednik Albanije od 24. jula 2007. godine kada je položio zakletvu. Rođen u Tirani 24. aprila 1957. godine, Topi je po struci biolog i ima doktorat iz te oblasti. Radio je u mestu Petrela, a 1984. godine zaposlio se u Institutu za veterinarske studije u Tirani.

Nakon što je doktorirao u Italiji, Topi je došao na čelo instituta i bio njegov direktor od 1992. do 1996. godine. Prvi put je izabran u parlament 1996. godine i bio je imenovan za ministra poljoprivrede, a na tom mestu je ostao do 1997. godine, kada su građanski nemiri i narodni protesti prisilili vladajuću Demokratsku stranku Salija Beriše da ode sa vlasti.

Topi, potpredsednik Demokratske stranke, od tada je još dva puta izabran za člana parlamenta i bio je šef poslaničkog kluba stranke. Kada je preuzimao funkciju četiri dana kasnije, Topi je obećao da će raditi na integraciji svoje zemlje u EU i NATO.

Topi je bio predsednik Albanije do 2012. godine, a sada je politički emisar albanskih interesa po Balkanu.

(Nikos Arvanites)

Tweet