АЛ’ НАС ПОМИРИ СВАКА МУ ЧАСТ

AL’ NAS POMIRI SVAKA MU ČAST

11 decembra 2017

Piše: Vladimir Đukanović

Ne slažem se sa onima koji tvrde da Haški tribunal nije imao nikakve uspehe u svom radu. Naprotiv, smatram ga ubedljivo najuspešnijom institucijom svih vremena koja je i više nego što je neophodno ostvarila cilj zbog kojeg je i osnovana – produbljivanje mržnje na Balkanu.

Od samog početka, osnovana protivno svim konvencijama i pravilima, ova institucija nije davala ni trun povoda da bilo ko poveruje da je oformljena da pomiri zavađene narode. Vrlo ciljano usmerena na Srbe i prema muslimanskom korpusu postavljena krajnje odbrambeno, ova institucija je temeljno gazila svaku moguću pomisao da joj je cilj zadovoljenje pravde. Kroz svaku svoju odluku ona je samo raspirivala odavno upaljenu vatru među narodima i solila otvorene rane koje su zbog njenog delovanja danas još otvorenije i dodatno inficirane.

No to i jeste bio cilj, jer potpuni mir na Balkanu onima koji su ovu skaradiju od institucije formirali generalno nikada i nije bila želja. Tribunal im je poslužio da opravdaju svoju zločinačku politiku prema ovim prostorima, naročito prema Srbima, a dodatno, znajući da nepravda svakako boli, uvek su činili da se kroz te odluke jedna strana oseća kao pobednik i da sa tog aspekta ovoj drugoj, koja je navodno poražena i obeležena da je zločinačka, obraća sa visine uz želju da joj bude tutor.

No da se vratimo na polazne osnove ovog teksta, a to je tvrdnja autora da je Tribunal apsolutno ispunio svrhu svog postojanja. Posle toliko godina rada bilo bi dobro da se svi pogledamo u oči i iskreno jedni drugima kažemo da li smo se makar malo pomirili i zbližili. Naravno da nismo. Da stvar bude gora, sve smo udaljeniji, a čini mi se da bismo se na mig poubijali. Valjda su jedni željni da zacementiraju ono što je Tribunal presudio, dok su drugi željni da dokažu kako im je Tribunal naneo nepravdu. Dušu dalo za novi sukob, zar ne?

Dakle, Tribunal je svojim kreatorima poslužio da kroz političke presude suštinski pripremi teren za dalje političke korake. Na bazi njegovih odluka piše se istorija proteklog sukoba, žrtva se najprimitivnijim falsifikatom pretvara u dželata, a dželat u žrtvu, i na osnovu toga kreira se budućnost. Naravno, prvobitni otpori, pre svega Srba, a sada i Hrvata, vremenom iščezavaju, a haška verzija događaja postaje realnost na kojoj se temelji i fakticitet u budućnosti. Narod srpski, koji je zbog svog otpora nacizmu i fašizmu strahovito postradao, postao je zločinački. Naše komšije, najvećim delom u Drugom svetskom ratu kolaboracionisti sa nacistima i fašistima, koji su nas ubijali po logorima i jamama, postadoše žrtve. Kako onda neko može da tvrdi da Haški tribunal nije ispunio svoj zadatak? Savršeno ga je ispunio.

Na kraju, dragi čitaoče, navikni se na činjenicu da je Naser Orić borac za slobodu i moderni gerilac. Navikni se na to da je Ramuš Haradinaj beskompromisni evropski Če Gevara. Navikni se na činjenicu da je svaki grkljan ili oko Srbinu izvađeno zapravo bilo usmereno ka tome da se spreči velikosrpska agresija. Čak i kada su novorođenčad zakivali nožem za vrata. To tek rođeno srpče je iz kolevke razvijalo velikosrpsku hegemoniju, a to su odvažni Orićevi „heroji“ umeli da prepoznaju dok su palili i pljačkali stotine srpskih sela u Podrinju.

Pomirili smo se, zar ne? Odnosno, Tribunal nas je pomirio tako što nas je nikad bolje pripremio za novi sukob. Laka mu crna zemlja.

(Standard)

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *