АЛАРМАНТНО: Ћирилица нестаје до 2050. године!?

ALARMANTNO: Ćirilica nestaje do 2050. godine!?

19 juna 2015

cirilica052591-234561Ono što je za neke Guča naspram Egzita, levica naspram desnice, folkeri prema rokerima, jednom delu naših građana je i ćirilica u odnosu na latinicu. U Srbiji čak postoje stereotipi o tome da pismo kojim pišeš predstavlja neoborivi dokaz tvog karaktera. Ako pišeš ćirilicom – nisi kul i nisi kosmopolita. A mora da si i protiv ulaska Srbije u EU i da prezireš NATO i NVO.

Podela na „ćirilični” i „latinični” deo građanstva je u stvari podela na „prvu” i „drugu Srbiju”. Oni koji ovih dana uspaničeno izveštavaju o akciji koju su pokrenule „Politika” i „Večernje novosti”, a koja se tiče dodatnih olakšica za štampu koja „piše” ćirilicom, zaključuju da je reč o diskriminaciji i ističu da su oba pisma ravnopravna. Međutim, zaboravljaju ili možda ne vide da je jedno pismo ipak ugroženo. A kad je reč o ugroženima, sve vlade sveta ulažu dodatni napor da se takve vrste sačuvaju.

U prilog tezi da je ćirilica u defanzivi govori istraživanje udruženja „Ćirilica”, koje kaže da je ovo pismo u javnom prostoru prisutno manje od deset odsto. U prevodu, imena firmi, kafića, butika, restorana u 90 odsto slučajeva ispisana su latinicom.

Vasilije Kleftakis u svom radu „Zatiranje srpske ćirilice – plan ili slučaj”, analizirajući sve veće prisustvo latinice, prognozira da će naše službeno pismo potpuno nestati oko 2050. godine. Do ovog rezultata Kleftakis je došao jednostavnim poređenjem – u odnosu na 1946. godinu, procenat ćiriličnih novina i časopisa u 2011. smanjio se više nego dvostruko – sa blizu 73 odsto, pao je na 30 procenata.

– Da je kojim slučajem neko zaspao 1916, a probudio se ove godine i pogledao natpise oko sebe pomislio bi da smo i dalje pod Austrougarskom. Ćirilica se polako topi. Recimo, pisci sve češće svoje knjige štampaju na latinici i one se, s obzirom na činjenicu da je reč o zvaničnom pismu Republike Hrvatske, svrstavaju u deo hrvatske kulturne baštine. Dakle, po standardu Uneska postajemo potkultura naših suseda. I zamislite koliki je to udar za Srbe koji žive u Vukovaru i bore se za dvojezičnost – kaže za „Politiku“ Miodrag Kojić, zamenik predsednik udruženja „Ćirilica“.

Naš sagovornik negoduje što pojedinci opstanak ćirilice politizuju i na nju gledaju kao na nepoželjni prtljag na putu u evropsku zajednicu. Kao demanti ovakvih stavova, Kojić navodi primer Bugarske koja je na ćirilici postala deo Evropske unije i to pismo utkala čak i u fine niti evra. Naime, na novčanici je bugarskom ćirilicom napisano – evro!

– Da li se mi stidimo našeg pisma i plašimo da priznamo ko smo? Ako je u nacističkoj Nemačkoj očni lekar Veber mogao da doktorira na temu „Azbuke sveta“ i zaključi da je srpska ćirilica najpodesnije pismo i da najmanje zamara oči, zbog čega je se mi danas odričemo? – pita se Kojić uz opasku da su nacionalne institucije, a pre svega Srpska akademija nauka i umetnosti, te koje bi morale da stanu u odbranu svog pisma.

Trend potiskivanja ćirilice vidljiv je i kada je reč o knjigama. Procenat onih štampanih na ćirilici 1946. je bio skoro 85 odsto, a 2011. tek 46,3 odsto. Nesumnjivo je da se izdavači radije odlučuju da ćirilicu zamene za latinicu.

Dr Vuk Vukićević, generalni sekretar Udruženja izdavača i knjižara, upravo smatra da je jedan od razloga zbog koji se izdavači odlučuju za latinicu taj što knjigu objavljenu na tom pismu mogu da prodaju i izvan granica Srbije.

– Štampanje knjige na ćirilici ipak ograničava njenu prodaju. Recimo, naša iskustva sa sajma knjiga u Zagrebu pokazuju da tamošnje mlađe generacije ne znaju da čitaju to pismo. Takođe, u Bosni i Hercegovini je lakše prodati latiničnu knjigu. Mišljenja sam da je latinica favorizovana iz finansijskih razloga, tj. zato što je poznaju kako čitaoci iz Srbije, tako i oni u Hrvatskoj, Crnoj Gori, Bosni i Hercegovini – kaže Vukićević.

Kritičarima akcije našeg lista i „Večernjih novosti” naročito je zasmetalo pominjanje da je štampanje na ćirilici skuplje od onog na latinici, kako zbog softverskih troškova, tako i zbog toga što azbuka zauzima 20 odsto više prostora od abecede.

I ne samo to. Ako neko poželi da pošalje ćirilični SMS platiće troduplo više, nego da je kucao na latinici. Mobilni operateri pravdaju to objašnjenjem da je reč o „nestandardnom pismu”, iako Ustav kaže upravo suprotno. Zbog takvog tretmana mobilnih operatera prema našem pismu ćirilične poruke su retka pojava i uglavnom se mogu videti samo dva puta godišnje – za Božić i Uskrs.

Jedan od retkih koji i običnim danima drži do ćirilice u porukama jeste ministar kulture Ivan Tasovac. I najstrastveniji obožavaoci latinice ovde bi morali da se slože da uz nestandardni imidž ovog člana vlade zaista najbolje paše i nestandardni SMS.

(Politika, Višnja Aranđelović)

KOMENTARI



2 komentara

  1. Ranko-Banja Luka says:

    Zašto onda i Intermagazin.rs forsira latinicu? Do skoro bilo je moguće poslati komentar na tekstove ćirilicom , i bili su objavljeni ćirilicom, a sada je moguće samo latinicom? Zar je toliko važno da ovaj portal čitaju turci i ustaše? Svi oni znaju ćirilicu, samo NEĆE da je upotrebljavaju..

  2. miha bukovac says:

    Ćirilica je lepo pismo, ali, kada ćirilicu promovišu, zagovaraju i brane takvi idioti, podmukli kukavice i vucibatine kao što je Koštunica (Damljanović) Vojislav onda mora i da nestane, jer sama asocijacija na takav mračan i ogavan lik kod mnogih se prenosi na naciju i vezuje za sve njene vrednosti, (a pismo ćirilica se jednim delom kulturno vezuje i za Srbe i njihove kulturne vrednosti), i kada je neko takav brani onda je bolje da je i ne brani jer time nanosi samo veću štetu. Ali idiotima poput tog lika to ne dopire do svesti jer njemu (njima) je stalo samo da bi se na taj način promovisao kao patriota i nekakav "borac" za nacionalne interese a bez ikakve (elementarne) pameti.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *