Албанија БОМБАРДОВАЛА СРПСKИ ГРАД на крају НАТО агресије! МУЧKИ НАПАД УОЧИ ПРИМИРЈА

Albanija BOMBARDOVALA SRPSKI GRAD na kraju NATO agresije! MUČKI NAPAD UOČI PRIMIRJA

26 marta 2019

Pre 20 godina počeli su vazdušni napadi NATO na Saveznu Republiku Jugoslaviju koji su trajali 11 nedelja i u njima je, prema procenama iz različitih izvora, poginulo između 1.200 i 4.000 ljudi.

U toku ovih stravičnih napada dogodio se jedan koji će Srbi dugo pamtiti.

Sa teritorije Albanije napadnuta je Srbija i gađan je srpski vekovni grad i prestonica Cara Dušana – grad Prizren, a u tom napadu ubijeni su jedna žena i četiri muškarca!



Ovaj napad dogodio se 5. juna 1999. godine.

Sa teritorije Albanije minobacačkom vatrom napadnut je Prizren i tom prilikom ubijeno je petoro radnika Zdravstvenog centra u Prizrenu.

Život su izgubili jedna žena i četiri muškarca, a njihovo sanitetsko vozilo pogođeno je nadomak sela Planeja gde su se uputili s ciljem pružanja hitne medicinske pomoći povređenima tokom NATO bombardovanja.

Podsetimo da su u bombardovanjima, koja su bez prekida trajala 78 dana, teško oštećeni infrastruktura, privredni objekti, škole, zdravstvene ustanove, medijske kuće, spomenici kulture…

Vladan Milošević – zauvek u sećanju

Tuga, očajanje i suze prate priču Milutina Miloševića, profesora ruskog i latinskog jezika iz Prizrena, jednog od interno raseljenih lica.

Vladan Milošević, kao vojni obveznik je na rasporedu u vojnom odseku Prizren mobilisan 5. maja 1999. godine, a poginuo je tačno mesec dana kasnije za vreme napada na položaje VJ u selu Planeja – Gorožup od eksplozije mine ispaljene iz minobacača 120 mm albanskih terorista.

Mina je pogodila vozilo u kome je bilo ranjenih i poginulih. Vladan je kao član sanitetske ekipe pritrčao da pomogne, a na upozorenje kolege koji je video da ih teroristi ponovo nišane nije se obazirao. Jedan od povređenih u prethodnom napadu davao je znake života i veliki čovek Vladan nije hteo da ga ostavi.

Sledeća ispaljena mina nije ostavila preživele, a na nesrećnom vojniku kome je Vladan pomagao ostala je igla u ruci. Nekoliko dana kasnije potpisan je Kumanovski sporazum, vojska je počela povlačenje koje je ličilo na drugu seobu Čarnojevića.

Reka ljudi krenula je sa Kosova i iz Metohije sa vojskom noseći sa sobom sve što se moglo poneti za potrebe daljeg života.

– Ja sam u Beograd poneo kovčeg sa poginulim sinom. Uvek je govorio da Prizren ni mrtav neće da ostavi, ali eto, mrtav je morao – guši se od bola nesrećni otac Milutin.

Vladan je jedan od 1002. čoveka koji su izgubili život u vojničkoj uniformi za vreme NATO agresije. Iza sebe je ostavio suprugu Dijanu i ćerke Mariju i Jovanu koje danas žive u iznajmljenom stanu u Beogradu.

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *